Događaji

Šta nas čeka u solarnom sistemu 2018.

d10

(Ažuriran raniji članak na ovu temu)

Kao i uvek u ovo doba godine, daj da vidimo šta nas čeka u ovoj godini. Dok je većina koncetrisana na evrointegracije i martovske izbore, naša mala zajednica nastavlja da se zamajava kosmosom i tamošnjim zbivanjima. Svi su izgledi da će ovo biti vrlo aktivna godina, sa najvećim brojem aktivnosti u relativnoj blizini Zemlje. Očekuju se 3 lansiranja na Mesec i po jedno ka Marsu i Merkuru. Dve sonde će se sresti sa asteroidima i pripremiti se za uzimanje uzoraka. Prisustvovaćemo najudaljinijoj poseti jednom Kajperovom objektu u istoriji. A 15 ostalih letilica ostaće aktivno u naučnim misijama na Veneri, Mesecu, Marsu, Ceresu i Jupiteru.

Mali šatl kompanija Sierra Nevada će prevoziti teret na MKS

dreamMali šatl Dream Cheaser (DS, "Drim Čejser" - "Maštolovac") kompanije Sierra Nevada (SNC) će se pridružiti kosmičkim brodovima Dragon (SpaceX) i Cygnus (Orbital ATK) u prevozu različitih materijala za američke astronaute koji borave na MKS. Planirano je šest teretnih misija do kraja 2024. 

Lansiran Falcon Heavy! Hvala gospodine Mask!

h6

Imao sam prilike da pratim u živom prenosu mnoga lansiranja. I svako je bilo priča za sebe. Medjutim, jutrošnje lansiranje Maskove džinovske rakete-nosača “Falkon hejvi” (FH-Falcon Heavy) je dogadjaj posebne vrste.

Uspešnim lansiranjem ovog kolosa od 1400 tona Mask je zakoračio u istoriji.  

Vladislav Filjov gradi kosmički most između Rusije i Ukrajine preko - Amerike

seal

Ruska kompanija S7 Group planira da obnovi lansiranja ukrajinskih raketa-nosača "Zenit" sa plovećeg kosmodroma "Morski start" 2019. Vrednost investicije je 220 miliona dolara. To je objavio generalni direktor i suvlasnik S7 Group Vladislav Filjov na konferenciji "Kosmos kao biznis".

Neobični incident 'Ariane 5'

a5'Ariane 5' predstavlja jednu od najpouzdanijih raketa na svetu. Međutim, 25. januara desilo se nešto stvarno čudno. Tog dana u 22:20 UTC, 'Ariane 5 ECA' sa serijskim brojem L5101 uzletela je sa rampe ELA-3 kosmičkog centra Kourou u Francuskoj Gijani. Raketa je nosila 2 geostacionarna satelita, 'SES-14' i 'Al-Yah 3'. Slike koje su nam stigle iz kontrolnog centra 'Jupiter' bile su poput bilo kojih sa neke druge rutinske misije.Raketa visoka 55 metara dizala se veličanstveno, a busteri EAP na čvrsto gorivo odvojili su se po planu 2 minuta i 24 sekunde po uzletanju. Potom je isključen prvi stepen EPC, koji se odvojio 8 minuta i 44 sekunde po lansiranju. Zatim je uključen drugi stepen ESC-A koji je trabalo da radi sledećih 18 minuta. No uskoro posle toga sve se promenilo, a kontrola letenja je izgubila telemetriju 9 minuta i 26 sekunde posle lansiranja kada je raketa dostigla brzinu od 7 km/s i visinu od 195 km.

Facebook