…i dok se rvem sa žitom, dok zvezde po meni mile…

M. Antić- Vojvodina

dscf9685m

U toku jeseni 2018 astronomi, prijatelji astronomije, fizičari, biolozi i geografi su u okviru projekta VoBaNISTA posetilitri ramsarska područja u Vojvodini, specijalne rezervate prirode: Carsku i Obedsku baru i Zasavicu.

Svako će da pita: „Pa dobro, geografima i biolozima je tamo mesto, ali šta će tamo astronomi i fizičari?“ Albert Ajnštajn je govorio: „Da bi razumeli svemir potrebno je da prvo razumemo vlat trave“. Zvezdano nebo iznad ravnice nije kao ono u visokim planinama, ali i ono očarava i pokreće misao u nama. I ovde se ljudi pitaju zagledani u zvezdano nebo: „Ko smo? Odakle smo? Kuda idemo?“ Danas i deca znaju da sve ono što vidimo i dodirujemo čine atomi koji su nastali u jezgru neke zvezde ili zvezda kojih odavno više nema, a u jezgrima ovih zvezda koje sada posmatramo nastaju novi, od kojih će nastati neki budući svetovi. Bez razumevanja onoga što se dešava u dubokom svemiru teško da možemo razumeti ono što se dešava na Zemlji, naše mesto na njoj, pa i sebe same.

dscf9453m

 Tradicionalno obrazovanje je učinilo da mi uglavnom razmišljamo i svet sagledavamo u kontekstu svoje struke, što je u nekoj visokoj specijalizaciji znanja i neophodno, ali na nižim nivoima se događa da nas znanje samo svoje struke uramljuje, ograničava i koliko god da je ono veliko ne možemo da vidimo druga znanja, pa čak ni vezu svoje nauke sa drugim naukama. Na osnovnoškolskom i srednjoškolskom nivou važno je razvijati opšte znanje na osnovu kojeg bi se mlad čovek vremenom sam mogao opredeliti za neku od nauka. Istovremeno,on formira bazu opšteg znanja koja će mu kasnije u životu pomoći da povezuje znanja različitih nauka. Sa tim ciljem, za promenu stanja i stvari, potrebno je povezivanje nauka, a to se postiže njihovom korelacijom.

 Od Demokita iz Abdere znamo da je makrosvet izgrađen od mikrosveta. Od njegovog vremena, čovekov um kao da je dve hiljade godina imao kratki spoj ili preusmerenje sinapsi pa o tome nije mogao da misli. S obzirom da našoj percepciji nisu bliska zapažanja ni mikro ni makrosveta neophodno je mlade učiti umenju njihovog mislenog povezivanja. Kao što je potrebno da imamo elementarno znanje o živoj ćeliji, tako treba da znamo i o nižim nivoima organizacije materije do elementarnih čestica, kao i višim od planeta i zvezda, do galaksija, metagalaksije ili multiverzuma.

Mars i Saturn na nebu i na vodi Obedske bare. Snimio: Aleksandar Vukićević

 Pokazalo se da je noćno nebo ovih destinacija, udaljenih od zagađivača svetlošću pogodno za astronomska posmatranja. Danju se odavde može solarnim teleskopom posmatrati Sunce, a mikroskopima mikrosvet bara i zemljišta. Ornitolozi mogu posmatrati ptice, entomolozi insekte, ihtiolozi ribe, botaničari biljke.

a vukic487 ms obedska b 11 10 2018 m

Izvanredne hidrološke, geološke i ekološke odlike, raznovrsnost flore i faune ovih mesta koja su na dohvat ruke mogu učinti da đačke ekskurzije i školski izleti ovde mogu da imaju sasvim drugačiji smisao. Obilje materijala za posmatranje i proučavanje je potencijal velikog broja tema za njih. Ovde se mogu realizovati organizovani istraživački izleti i ekskurzije. Đaci bi u timovima ili grupama posmatrali, prikupljali, merili, snimali materijal koji bi na licu mesta ili kasnije u školi ili kod kuće obrađivali. Za to bi ovde trebalo da postoji neka elementarna platforma sa tehničkom infrastrukturom koja bi to omogućila. Dobar primer je pružio Igor Parožanin, profesor biologije iz Srbobrana, koji je sa sobom poneo par mikroskopa i lupa. U uzorku vode učesnici ovih izleta su mogli da vide i mikrosvet vode Carske i Obedske bare. Isto tako mogu da rade i škole koje dođu ovde sa svojim đacima.

 Ovakva mesta, nastavnicima i đacima omogućuju terenski istraživački rad ili nastavu, efikasniju od predavačke nastave, pa čak i od praktičnog rada u školskoj laboratoriji. Đaci ovde mogu da odrade praktično sve nastavne i vannastavne aktivnosti, iz svih predmeta, od prirodnih do društvenih pa i umetničkih. Organizaciono je ovo kompleksnije, ali pedagoška dobit je višestruko veća i značajnija.

Na ovakvim ekskurzijama i izletima, aktivnost dece se ne bi svodila na šetnju i pasivno posmatranje i slušanje ustaljene priče o mestu, objektima koji se posmatraju i događajima sa kojima se upoznaju. Deca ne bi bila nemi posmatrači i slušaoci prezentacija. Dobrametodička organizovanost, kao ishod bi imala razvijanje praktičnih i funkcionalnih znanja kod dece, a kod nastavnika stručno usavršavanje i razvijanje njihovih kompetencija na pravi način i na pravom mestu.

Danas, kada postajemo informaciono društvo u kom nam sve moćnija IKT omogućava sve brži i kvalitetniji prenos informacija, u opasnosti smo da nam školama zavlada virtuelna tehnologija nastave. Računar ne zamenjuje samo kredu i tablu. Virtuelno on može da zameni i praktičan rad u laboratoriji i prirodi. Sve je to lepo aplicirano, grafički doterano do savršenstva, ali je to samo vizuelna predstava. U vremenu kada je jeftinije kupitiračunar nego neku od školskih laboratorija lako i mirne savesti može da se upadne u zamku virtuelne nastave. Dok shvatimo dato nije prava stvar, greška će biti napravljena i za sobom će ostaviti nepopravljivog traga.

Pokretna astronomska opservatorija bi ova mesta mogla da učini destinacijama za astronomska posmatranja. Ako se njoj pridruži i neka pokretna biološko-hemijska laboratorija, eto nauke ili naučnog pristupa na licu mesta, tamo gde se dešavaju bogati i burni životni procesi i gde je priroda u svom pravom i punom svetlu. Da li je to moguće? Pa, ako na Mars šaljemo rovere-laboratorije na daljinsko upravljanje, zašto nešto slično ne bismo mogli da radimo na udaljenosti od 10, 50 ili 100 kilometara.

Ramsarskom konvencijom ova područja su, kao vlažna staništa i habitat ptica močvarica od međunarodniog značaja, zaštićena. Čovekov uticaj je ovde minimalizovan, što obezbeđujeodržanje ovih područja. Ovde se pojave i promene dešavaju samo delovanjem prirode. Kao takva, u vremenu brzih ekoloških promena koje izaziva savremena civilizacija ovakva mesta su značajna i kao obrazovni resurs. 

CARSKA BARA

dscf9747m

Ovde su promene najočiglednije u proleće i u jesen. Ono što je palo, truli i propada, a obrasta ga nova vegetacija. Priroda je ovde i uništitelj i tvorac. Kada s proleća temperatura postane dovoljna da se kapilare u stablima i granama biljaka dovoljno rašire i povuku hranljivu tečnost u njihove ćelije i pokrene im rast, nastupaju život i stvaranje. Kako dolazi jesen, biljke odbacuju lišće i otkrivaju velike trule trupce hrastova, vrba i topola i smrt i nestajanje kao da pobeđuju.

Carska bara. Snimljeno u okviru projekta VoBaNISTA, 19. septembra 2018.

 VODOM I OBALOM OBEDSKE BARE

dscf9006m

 Geolozi kažu da se nekada davno reka Sava ulivala u Dunav kod Subotice. Sve teče, sve se menja. Ovde je od Save ostao veliki meandar koji se zamuljavanjem odvojio od novog korita koje je reka sebi napravila. Hiljadama godina bilo je ovo stanište i odmorište pticama selicama, a ljudima izvor hrane.

 Sada se vodom i obalom Obedske bare još uvek kreću ptice selice, labudovi, sarke ptice, ali i turisti, ekskurzije, istraživači, naučnici. 

 STARE ŠUME OBEDSKE BARE

dscf9124m

Ovde život i smrt idu ruku pod ruku. Umiranje i rađanje, stvaranje i nestajanje su ovde na svakom koraku. Srušeni beživotni trupci topola i hrastova daju utisak da ovde propadanje i umiranje dominiraju, ali mladice koje niču ispod njih ukazuju na nemilosrdnu agresivnost žive materije koja niče iz zemlje i vode, uvija se i savija između senki i uspinje se hrleći da pokupi što više fotona koje po krošnjama stare šume prosipa Sunce.

Obedska bara. Snimljeno u okviru projekta VoBaNISTA, 11. oktobar 2018.

ZASAVICA

dscf8676m

Jesen je. Ptice su se odselile. Domaće životinje tumaraju zasušenim pašnjacima, a voda i biljke kao da očekuju dolazak divljih gusaka sa severa. Ovde, kao da je vreme stalo. Tok vremena pokazuju samo promene na travama, trsci, lokvanjima i šašu.

Zasavica. Snimljeno u okviru projekta VoBaNISTA, 28. septembra 2018.

SVE JE FIZIKA
Miša Bracić
MisaBracic portret 

Dodaj komentar