Google-Pupin
Google obeležio rođenje velikog naučnika. Pročitajte njegovu biografiju.

Članak preuzet iz Vikipedije pod uslovima Creative Commons Autorstvo-Deliti pod istim uslovima 3.0 licence.
Mihajlo Pupin
Michael_Idvorsky_Pupin
Opšti podaci
Datum rođenja: 9. oktobar 1854.
Mesto rođenja: Idvor (Austrijsko carstvo)
Datum smrti: 12. mart 1935.
Rad
Polje: matematika, fizika
Poznato po: Pupinov kalem

Mihajlo Idvorski Pupin (Idvor, 27. septembar/9. oktobar 1854 — Njujork12. mart 1935) bio je naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul SrbijeSAD. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo „Od pašnjaka do naučenjaka“ (engl. From immigrant to inventor)[1][2].

Mihajlo Pupin je tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak Pupinovih kalemova.

Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta.

Biografija

Pupinov_grob
Grob Mihajla pupina u Njujorku

Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. godine, po gregorijanskom kalendaru, ili 27. septembra 1854. godine po julijanskom kalendaru, u selu IdvorSrbija. Otac mu se zvao Konstantin, a majka Olimpijada. Po odlasku u Ameriku, promenio je svoje ime u Mihajlo Idvorski Pupin (engl. Michael Idvorsky Pupin), čime je naglasio svoje poreklo. Imao je četvoricu braće i pet sestara.

Pupin se 1888. godine oženio Amerikankom Sarom Katarinom Džekson iz Njujorka sa kojom je imao ćerku Barbaru. U braku su bili samo 8 godina kada je ona preminula nakon teške upale pluća.

Celoga života pamtio je reči svoje majke koje navodi u svom autobiografskom delu:

Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju — oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.[3]

Umro je 12. marta 1935. godine u Njujorku i sahranjen je na groblju Vudlon (engl. Woodlawn) u Bronksu[4].

Obrazovanje

Osnovno obrazovanje Mihajlo je sticao najpre u svom rodnom mestu, u Srpskoj veroispovednoj osnovnoj školi, a potom u Nemačkoj osnovnoj školi u Perlezu. Srednju školu upisao je 1871. godine u Pančevu prvo u Građanskoj školi, a potom u Realki. Već tada se isticao kao talentovan i darovit učenik, i bio odličnog uspeha, zbog čega mu je dodeljena stipendija. Stipendiju je dobio i zahvaljujući zalaganju prote Živkovića koji je u njemu prepoznao talenat vredan ulaganja.

Zbog njegove aktivnosti u pokretu Omladine srpske koja je u to vreme imala sukobe sa nemačkom policijom morao je da napusti Pančevo. Godine 1872. odlazi u inostranstvo, u Prag, gde je, zahvaljujući stipendiji koju je primao iz Pančeva, nastavio šesti razred i prvi semestar sedmog razreda.

Nakon očeve iznenadne smrti, u martu 1874, u svojoj dvadesetoj godini života doneo je odluku da prekine školovanje u Pragu zbog finansijskih teškoća i da ode u Ameriku.

Kada sam se iskrcao pre četrdeset i osam godina u Kasl Gardenu, imao sam u džepu svega pet centi. I da sam umesto pet centi doneo pet stotina dolara, moja sudbina u novoj, meni potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila ništa drukčija. Mladi doseljenik, kao što sam tada bio ja i ne počinje ništa dok ne potroši sav novac koji je poneo sobom. Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista. Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobiti.[3]

Studije u Americi i doktorat

Oldcolumbiasfield
Dvorane Hamilton i Hartli kampusa Univerziteta Kolumbija, 1907. godina

U SAD je sledećih pet godina radio kao fizički radnik i paralelno učio engleski, grčki i latinski jezik. Nakon tri godine pohađanja večernjih kurseva, u jesen 1879. godine položio je prijemni ispit i upisao studije na Kolumbija koledžu u Njujorku.

Na studijama je bio oslobođen plaćanja školarine zato što je bio primeran student, a na kraju prve godine dobio je dve novčane nagrade za uspeh iz grčkog jezika i matematike. Tokom školovanja uglavnom se izdržavao držanjem privatnih časova i radeći fizički teške poslove.

Studije je završio 1883. godine sa izuzetnim uspehom iz matematike i fizike, pri čemu je primio diplomu prvog akademskog stepena. Potom se vratio u Evropu, i to najpre u Veliku Britaniju (18831885) gde je nastavio školovanje na Univerzitetu Kembridž zahvaljujući dobijenoj stipendiji za studije matematike i fizike.

Nakon školovanja u Kembridžu, Pupin je studije eksperimentalne fizike započeo na Univerzitetu u Berlinu 1885. godine kod čuvenog profesora Hermana fon Helmholca, nakon čega je 1889. godine odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti fizičke hemije[5], na temu: "Osmotski pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji".

Akademska karijera i naučno-istraživački rad

Tokom boravka u Berlinu, 1887. godine, održana je čuvena sednica Društva za fiziku na kojoj je prvi put objavljeno istorijsko Hercovo otkriće oscilatora i dipola koji emituje elektromagnetne talase. Sednicom je predsedavao fon Helmholc, tadašnji Pupinov mentor. Pupinov savremenik je takođe bio i čuveni naučnik Kirhof, zaslužan za otkriće dva osnovna elektrotehnička zakona (Prvo i drugo Kirhofovo pravilo), a koji je živeo i radio u Berlinu. Još tokom prve godine studija Pupin je pohađao Helmholcova predavanja iz eksperimentalne fizike, zatim predavanja o teoriji elektriciteta i magnetizma kod Kirhofa i izvodio praktične radove u laboratoriji pod Helmholcovim i Kuntovim rukovodstvom, profesorima koji su u to vreme bili izvanredan naučan kadar.

Pupin je započeo svoju karijeru nastavnika na Univerzitetu Kolumbija 1889. godine gde je radio punih četrdeset godina (do 1929). Postao je redovni profesor 1901. godine. Njegov položaj profesora teorijske elektrotehnike usmerio je njegovo interesovanje na proučavanje elektromagnetnih fenomena.

Električna rezonanca, kao predmet izučavanja, privukla je Pupinovu pažnju 1892. Kao rezultat toga, Pupin je pronašao električno strujno kolo sa podešavanjem u rezonancu, koji je našao primenu u radio-vezama. Ovaj patent je kasnije prodao kompaniji Markoni.

Godine 1896, nakon što je Rendgen 1895. objavio svoj pronalazak Х-zraka, Pupin je otkrio sekundarne rendgenske radijacije, a ubrzo nakon toga razvio je brzu metodu rendgenskog snimanja koja se sastoji u tome što se između objekta koji se snima i fotografske ploče, umeće fluorescentni ekran, čime je skraćeno vreme ekspozicije sa trajanja od oko jednog časa na svega nekoliko sekundi. Taj metod je našao široku primenu i još uvek se primenjuje.

Pupinovi kalemovi

Pupinovikalemovi
Prenos signala pomoću pupinovih kalemova.

Pupinov najznačajniji pronalazak je u svetu poznat pod imenom „Pupinova teorija“ (1896) kojom je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. Ovo otkriće omogućilo je otklanjanje štetnog dejstva kapacitivnosti vodova koje je predstavljalo glavnu smetnju prenosa signala na dužim rastojanjima, a manifestovalo se pojavom šuma. Problem je rešen postavljanjem induktivnih kalemova na strogo određenim rastojanjima duž vodova.

Da ne bi mestimično opterećeni vod dao rđave rezultate u telefoniji, treba da relativna čestoća kalemova iznosi najmanje desetak kalemova po talasnoj dužini, računatoj za srednju telefonsku učestalost.[6]

Pupin je, rešavajući problem, krenuo od matematičkog Lagranžeovog rešenja za vibracije zategnute žice. Razradio je novu matematičku teoriju prenosa oscilacija kroz žicu sa raspoređenim masama i na osnovu ovog rešenja došao do potrebnih veličina u analognom električnom modelu voda sa periodično umetnutim induktivnostima. Ti induktivni kalemovi, u njegovu čast, nazvani su Pupinovi kalemovi, a proces uključivanja u liniju pupinizacija. Ovaj patent mu je doneo svetsku slavu i bogatstvo (Telefonska kompanija Bel kupila je pravo korišćenja Pupinovih kalemova 1901, kao i Kompanija Simens i Halske u Nemačkoj[7]), a zahvaljujući njegovim pronalascima u analognoj telefoniji funkcioniše međugradski i međunarodni telefonski saobraćaj.

Nacionalni institut za društvene nauke odlikovao je Pupina zlatnom medaljom za ovaj izum.

Rešavajući mnoge probleme koji su se javljali u primeni pupinizacije, Pupin je pronalazio nova rešenja u oblasti primene naizmeničnih struja. Godine 1899. razvio je teoriju veštačkih linija na kojima se zasniva matematička teorija filtera. Pupin je sugerisao i ideju negativne otpornosti i prvi je napravio indukcioni motor sa većom brzinom od sinhrone. Dokazao je da se mogu dobiti neprekidne električne oscilacije ako se negativna otpornost unese u induktivno-kapacitivno kolo. Armstrong, njegov student u laboratoriji, proizveo je negativnu otpornost primenom troelektrodne elektronske cevi-triode. Koristeći ovaj svoj rad, Armstrong je kasnije pronašao visokofrekventni cevni oscilator, na kome se zasniva savremena radiotehnika.

Istraživanja tokom Prvog svetskog rata

Kada su SAD ušle u Prvi svetski rat 1917. godine, Pupin je na Univerzitetu Kolumbija organizovao grupu za istraživanje tehnike otkrivanja podmornica. Zajedno sa svojim kolegama, profesorom Vilsom i profesorom Morkroftom, izvršio je brojna ispitivanja u cilju otkrivanja podmornica u Ki Vestu i Novom Londonu. Takođe, vršio je i istraživanja za potrebe uspostavljanja telekomunikacije između aviona. Tokom rata, Pupin je bio član Državnog saveta za istraživanja i Državnog savetodavnog odbora za aeronautiku. Za ovaj rad dobio je posebnu zahvalnicu američkog Predsednika Hardinga koju je Pupin objavio u svom autobiografskom delu na 386. strani.[8]

Spisak patenata

Pupin je objavio oko 70 tehničkih članaka i izveštaja[9] i 34 patenta.[10]atenti objavljeni u Americi[11][12]
Broj patenta Naziv patenta Engleski naziv Datum objavljivanja
519.346
Aparat za telegrafske i telefonske prenose
Apparatus for telegraphic or telephonic transmission
519.347
Transformator za telegrafske, telefonske ili druge električne sisteme
Transformer for telegraphic, telephonic or other electrical systems
640.515
Tehnika razvođenja električne energije pomoću naizmeničnih struja
Art of distributing electrical energy by alternating currents
640.516
Električni prenos pomoću rezonantnih strujnih kola
Electrical transmission by resonance circuits
652.230
Tehnika smanjenja slabljenja električnih talasa i aparati za to
Art of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore
652.231
Metod smanjenja slabljenja električnih talasa i aparati za to
Method of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore
697.660
Mašina za namotavanje
Winding-machine
707.007
Višestruka telegrafija
Multiple telegraphy
707.008
Višestruka telegrafija
Multiple telegraphy
713.044
Proizvođenje asimetričnih struja pomoću simetričnog elektromotornog procesa
Producing asymmetrical currents from symmetrical alternating electromotive process
768.301
Bežično prenošenje električnih signala
Wireless electrical signalling
761.995
Aparat za smanjenje slabljenja električnih talasa
Apparatus for reducing attenuation of electric waves
1.334.165
Prenošenje električnih talasa
Electric wave transmission
1.336.378
Antena sa raspodeljenim pozitivnim otporom
Antenna with distributed positive resistance
1.388.877
Zvučni generator
Sound generator
1.388.441
Višestruka antena za prenošenje električnih talasa
Multiple antenna for electrical wave transmission
1.415.845
Selektivna impedancija koja se suprotstavlja primljenim električnim oscilacijama
Selective opposing impedance to received electrical oscillation
1.416.061
Radioprijemni sistem visoke selektivnosti
Radio receiving system having high selectivity
1.456.909
Talasni provodnik
Wave conductor
1.452.833
Aparat za selektivno pojačavanje
Selective amplifying apparatus
1.446.769
Aperiodični pilotni provodnik
Aperiodic pilot conductor
1.488.514
Selektivni aparat za pojačavanje
Selective amplifying apparatus
1.494.803
Električno podešavanje
Electrical tuning
1.503.875
Radiofonski prijemnik
Tone producing radio receiver

Književna delatnost

Pored patenata objavio je više desetina naučnih rasprava i 1923. godine svoju autobiografiju na engleskom jeziku From Immigrant to Inventor za koju je 1924. godine dobio Pulicerovu nagradu. Na srpskom jeziku objavljena je prvi put 1929. godine i to pod naslovom Sa pašnjaka do naučenjaka. Pored ove knjige objavio je još dve:

  • Nova reformacija: od fizičke do duhovne stvarnosti (engl. The New Reformation : from physical to spiritual realities) (1927)
  • Romansa o mašini (engl. Romance of the Machine) (1930)

Ostali radovi koje je samostalno objavio:

  • Thermodynamics of reversible cycles in gases and saturated vapors: Full synopsis of a ten weeks undergraduate course of lectures (1902)
  • Serbian orthodox church, (South Slav, monuments) (1918)

Doprinos određivanju granica Kraljevine SHS

Godine 1912, Kraljevina Srbija imenovala je Pupina za počasnog konzula u SAD. Ovu dužnost je obavljao sve do 1920. godine. Sa te pozicije on je mnogo doprineo uspostavljanju međudržavnih i širih društvenih odnosa između Kraljevine Srbije, a kasnije Kraljevine Jugoslavije i SAD.

Pupin je po završetku Prvog svetskog rata kao tada već poznati i priznati naučnik ali i politički uticajna figura u Americi uticao na konačne odluke Pariske mirovne konferencije kada se odlučivalo o određivanju granica buduće Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Pupin je boravio dva meseca u Parizu u vreme pregovora o miru (april — maj 1919), na poziv vlade Kraljevine SHS.

Moje rodno mesto je Idvor, a ova činjenica kazuje vrlo malo jer se Idvor ne može naći ni na jednoj zemljopisnoj karti. To je malo selo koje se nalazi u blizini glavnog puta u Banatu, koji je tada pripadao Austrougarskoj, a sada je važan deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovu pokrajinu su na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine tražili Rumuni, ali njihov zahtev bio je uzaludan. Oni nisu mogli pobiti činjenicu da je stanovništvo Banata srpsko, naročito u onom kraju u kome se nalazi Idvor. Predsednik Vilson i g. Lansing poznavali su me lično i kada su od jugoslovenskih delegata doznali da sam rodom iz Banata, rumunski razlozi izgubili su mnogo od svoje ubedljivosti.[3]

Po Londonskom ugovoru iz 1915. godine bilo je predviđeno da Italiji nakon rata pripadne Dalmacija. Nakon tajnog Londonskog ugovora Francuska, Engleska i Rusija zatražile su od Srbije da nakon rata načini teritorijalne ustupke Rumuniji i Bugarskoj. Tako je Rumuniji po tome trebao pripasti Banat, a Bugarskoj deo Makedonije do Skoplja.

U vrlo teškoj situaciji na pregovorima po pitanju granica Jugoslavije Pupin je lično uputio Memorandum 19. marta 1919. predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu, koji je na osnovu podataka dobijenih od Pupina o istorijskim i etničkim karakteristikama graničnih područja Dalmacije, Slovenije, Istre, Banata, Međimurja, Baranje i Makedonije svega tri dana kasnije dao izjavu o nepriznavanju Londonskog ugovora potpisanog između saveznika sa Italijom.

Zadužbine Mihajla Pupina

Pupin1
Mihajlo Pupin, oko 1890. godine

Pupin je 1914. oformio „Fond Pijade Aleksić-Pupin“ pri SANU, u znak zahvalnosti majci Olimpijadi na podršci koju mu je tokom života pružala. Sredstva fonda su se koristila za pomaganje školovanja u staroj Srbiji i Makedoniji, a stipendije su dodeljivane jednom godišnje na praznik Sveti Sava. U znak zahvalnosti još 1930-ih godina jedna ulica u Ohridu dobila je ime Mihajlo Pupin.

Osnovao je poseban „Fond Mihajla Pupina“ od svoje imovine u Kraljevini Jugoslaviji, koji je dodelio „Privredniku“ za školovanje omladine i za nagrade za „vanredne uspehe u poljoprivredi“, kao i Idvoru za nagrađivanje učenika i pomoć crkvenoj opštini.

Zahvaljujući Pupinovim donacijama, Dom u Idvoru je dobio čitaonicu, stipendiralo se školovanje omladine za poljoprivredu i finansirala se elektrifikacija i izgradnja vodovoda u Idvoru.

Osnovao je zadužbinu pri Narodno–istorijsko-umetničkom muzeju u Beogradu. Fondovi Zadužbine koristili su se za kupovinu srpskih umetničkih dela za muzej i izdavanje publikacija „srpskih starina“. U imovinu Zadužbine, Pupin je uložio milion dinara.

U Americi je 1909. osnovao jednu od najstarijih srpskih iseljeničkih organizacija — Savez zajedničkih Srba - Sloga — koja je imala za cilj okupljanje Srba u dijaspori i pružanje uzajamne pomoći, kao i očuvanje i negovanje etničkih vrednosti i kulturnog nasleđa. Ova organizacija se potom udružila sa još tri druge iseljeničke organizacije u Srpski narodni savez (engl. Serbian national fondation), a Pupin je bio jedan od njenih osnivača i dugogodišnji predsednik (19091926).

Organizovao je i Kolo srpskih sestara, koje su sakupljale pomoć za Srpski crveni krst, a pomagao je i okupljanje dobrovoljaca 1914. godine za ratne operacije u domovini preko srpske patriotske organizacije Srpska narodna odbrana (engl. Serbian National Defense) koju je predvodio[13] i koju je takođe on osnovao. Kasnije je ovu organizaciju tokom Drugog svetskog rata ponovo aktivirao Jovan Dučić sa istim zadatkom[14]. Ličnim sredstvima garantovao je isporuke hrane Srbiji, a bio je i na čelu Komiteta za pomoć žrtvama rata.

Pupin je takođe bio aktivan u osnivanju Srpskog društva za pomoć deci koje je nabavljalo lekove i odeću i nalazilo domove za ratnu siročad.

Počasti

Mihajlo Pupin je bio:

  • Predsednik Instituta radio inženjera 1917, SAD
  • Predsednik Američkog instituta inženjera elektrotehnike 1925-1926.
  • Predsednik Američkog društva za unapređenje nauke
  • Predsednik Njujorške akademije nauka
  • Član Francuske akademije nauka
  • Član Srpske akademije nauka

Titule:

  • Doktor nauka, Kolumbija Univerzitet (1904)
  • Počasni doktor nauka, Džons Hopkins Univerzitet (1915)
  • Doktor nauka Prinston Univerzitet (1924)
  • Počasni doktor nauka, Njujork Univerzitet (1924)
  • Počasni doktor nauka, Mulenberg Koledž (1924)
  • Doktor inženjerstva, Škola primenjenih nauka (1925)
  • Doktor nauka, Džordž Vašington Univerzitet (1925)
  • Doktor nauka Union Koledž (1925)
  • Počasni doktor nauka, Marijeta Koledž (1926)
  • Počasni doktor nauka, Univerzitet Kalifornija (1926)
  • Doktor nauka, Rudžers Univerzitet (1926)
  • Počasni doktor nauka, Delaver Univerzitet (1926)
  • Počasni doktor nauka, Kenjon Koledž (1926)
  • Doktor nauka, Braun Univerzitet (1927)
  • Doktor nauka, Ročester Univerzitet (1927)
  • Počasni doktor nauka, Midlburi Koledž (1928)
  • Doktor nauka, Univerzitet u Beogradu (1929)
  • Doktor nauka, Univerzitet u Pragu (1929)[15]

Bio je počasnik građanin Zrenjanina od 1921. godine.[16]

Medalje

Pupinbista
Bista Mihajla Pupina koja se nalazi u holu Kolumbija Univerziteta.
  • Medalja Eliot Kreson instituta Frenklin 1902.
  • Herbertova nagrada Francuske akademije 1916.
  • Edisonova medalja američkog instituta inženjera elektrotehnike 1919.
  • Počasna medalja američkog Radio instituta 1924.
  • Počasna medalja instituta društvenih nauka 1924.
  • Nagrada Džordža Vošingtona zapadnog udruženja inženjera 1928.
  • Beli orao Prvog Reda, Kraljevina Jugoslavija 1929.
  • Beli lav Prvog Reda, najviše odlikovanje za strance Čehoslovačke Republike 1929.
  • Medalja Džona Frica[17] četiri američka nacionalna udruženja inženjera elektrotehnike 1931.[15]

U Beogradu je 1946. godine osnovan Institut Mihajlo Pupin.

Jedan manji krater na Mesecu, u Pupinovu čast, nazvan je njegovim imenom[18].

Fizičke laboratorije Univerziteta Kolumbija još uvek nose njegovo ime[19]. Godine 1927. na Univerzitetu Kolumbija, Njujork sagrađena je zgrada Odseka za fiziku pod imenom Pupinova laboratorija. U ovoj zgradi, još za života Pupina, 1931. godine Harold C. Ureu je otkrio teški vodonik, što je bilo prvo veliko otkriće u Pupinovoj laboratoriji. Tu je otpočela i izgradnja prve nuklearne baterije. Ureu je dobio Nobelovu nagradu 1934. godine. Od velikih imena nauke Pupinovi studenti su bili Miliken, Langmur, Armstrong i Tornbridž. Prva dvojica su dobitnici Nobelove nagrade.

Snimljen je i film o Mihajlu Pupinu prema njegovom autobiografskom delu u saradnji sa Kolumbija Univerzitetom[20]

Posebno priznanje

Pupinsrebrnjak
Srebrnjak sa likom Mihajla Pupina iskovan povodom 125 godina od njegovog rođenja.
Srebrnjak sa likom Mihajla Pupina iskovan povodom 125 godina od njegovog rođenja.

U Americi je 1958. godine ustanovljeno odličje Medalja Mihajla Pupina koja se dodeljuje svake godine za posebne zasluge, za doprinos nacionalnim interesima Amerike. Na listi nosilaca ovog priznanja nalazi se i Edgar Huver (1961) nekadašnji direktor američkog Federalnog istražnog biroa (FBI).[21][22][23]

Literatura

  • S. Bokšan, Mihajlo Pupin i njegovo delo, Naučna izdanja Matice srpske, Novi Sad, 1951.
  • S. Gvozdenović, Čikago, Amerika i Vidovdan, Savez Srba u Rumuniji-Srpska Narodna Odbrana, Temišvar-Čikago, 2003.
  • J. Nikolić, Feljton Večernjih novosti, galerija srpskih dobrotvora, 2004.
  • P. Radosavljević, Idvorski za sva vremena, NIN, Br. 2828, 2005.
  • R. Smiljanić, Mihajlo Pupin-Srbin za ceo svet, Edicija – Srbi za ceo svet, Nova Evropa, Beograd, 2005.
  • Savo B. Jović, Hristov svetosavac Mihajlo Pupin, Izdavačka ustanova Sv. arh. sinoda, Beograd, 2004

Reference

  1. ^ Пулицер. Pulitzer.org (2011-05-23). Pristupljeno dana 2011-10-04
  2. ^ Фотографија дипломе Пулицерове награде која је додељена Михајлу Пупину. Pristupljeno dana 2011-10-04
  3. ^ 3,0 3,1 3,2 Pupin M.: Sa pašnjaka do naučenjaka
  4. ^ Pupinov grob ((en))
  5. ^ {www.znanje.org}. Znanje.org. Pristupljeno dana 2011-10-04
  6. ^ Miljanić P. Teorija prostiranja periodičnih električnih struja, Beograd 1932, str. 211.
  7. ^ Михајло Пупин. Bookrags.com. Pristupljeno dana 2011-10-04
  8. ^ {www.acmi.net.au}. Acmi.net.au. Pristupljeno dana 2011-10-04
  9. ^ Биографија Михајла Идворског Пупина. Bookrags.com. Pristupljeno dana 2011-10-04
  10. ^ Биографија Михајла Пупина на сајту Универзитета Колумбија. C250.columbia.edu. Pristupljeno dana 2011-10-04
  11. ^ Списак патената објављених у Америци. Acmi.net.au. Pristupljeno dana 2011-10-04
  12. ^ United States Patent and Trademark Office. Ovde se mogu naći svi Pupinovi patenti po broju. Potrebno je imati IE i Kvik tajm
  13. ^ Serbiancathedral.org[mrtva veza]
  14. ^ {Serbian Americans}. Everyculture.com. Pristupljeno dana 2011-10-04
  15. ^ 15,0 15,1 Michael Idvorsky Pupin (1854 - 1935), Mikrotalasna revija[mrtva veza]
  16. ^ Slobodan PAŠIĆ. Пупин титулу почасног грађанина чекао седам година („Вечерње новости“, 1. октобар 2011). Novosti.rs. Pristupljeno dana 2011-10-04
  17. ^ Фотографија Пупинове дипломе медаље Џон Фриц. Pristupljeno dana 2011-10-04
  18. ^ {www.iec.ch - International Electrotechnical Commission}. Iec.ch. Pristupljeno dana 2011-10-04
  19. ^ Фотографија улаза у зграду физичких лабораторија Универзитета Колумбија. Pristupljeno dana 2011-10-04
  20. ^ {Incredible-people.com}. Profiles.incredible-people.com. Pristupljeno dana 2011-10-04
  21. ^ Списак 1. добитника Пупинове медаље. Pristupljeno dana 2011-10-04
  22. ^ Списак 2. добитника Пупинове медаље. Pristupljeno dana 2011-10-04
  23. ^ Списак 3. добитника Пупинове медаље. Pristupljeno dana 2011-10-04

Spoljašnje veze

Vidi još



Dodaj komentar