Kako vreme prolazi i šanse da "Fobos-Grunt" bude spašen lagano jenjavaju, sve je više komentara o stanju u kome nalazi ruska kosmonautika. Čuju se takođe nagoveštaji reformi, ali i konkretni predlozi kako da se posustaloj kosmonautici povrati pokretački duh koji ju je decenijama krasio.

Onima koji teško optužuju kosmičku politiku Rusije, pridružio se lično ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Prema njegovim rečima, neuspesi u kosmosu žestoko utiču na konkurentnost Rusije u ovoj sferi. On kaže da "to ne znači da se desilo nešto fatalno", da će on tražiti da se ljudi "izvedu pred zid", ali da je potrebno detaljno proanalizirati situaciju i kazniti one koji su krivi - novčano, disciplinski ili čak pozvati na krivičnu odgovornost.

Slavni sovjetski kosmonaut Valerij Kubasov je rekao da je istorija sa "Fobosom" još jedanput pokazala u kakvom se stanju nalazi ruska kosmička industrija.

Valeri_Kubasov
Valerij Kubasov

"Mi već više od 30 godina upućujemo kosmičke aparate sa orbite oko Zemlje (u duboki kosmos) i sve je uglavnom išlo bez problema. A sada se time bave ljudi koji nisu stručnjaci u toj sferi.

Ukoliko se ne vratimo proverenim tehničkim principama na osnovu kojih smo tolike godine uspešno radili, ovakvih "Fobosa" će biti još više", rekao je kosmonaut Kubasov.

Iako je na dužnost direktora "Roskosmosa" stupio tek u maju 2011. Vladimir Popovkin shvata vrlo dobro genezu problema ruske kosmonautike. Oni su, po njemu daleko dublji od nivoa menadžmenta i kontrole proizvoda i naglašava da su "Roskosmosu" i u celoj raketno-kosmičkoj sferi potrebne reforme.

vladimir-popovkin-putin
Popovkin sa Putinom

Svi se slažu da je u poslednjim decenijama vođena pogrešna kadrovska politika koja je dovela do toga da je sve manje mladih koji žele da rade u kosmičkim firmama.

U nameri da poboljša kadrovsku situaciju, direktor Popovkin je prošle nedelje u Moskvi okupio ključne ličnosti u sferi obrazovanja budućih kosmičkih kadrova. Na sastanku su prisustvovali ministar obrazovanja i nauke, rukovodioci organizacija raketno-kosmičke industrije (GKNPC "Hruničev", "CSKB "Progres", ISS "Rešetnjev", RKK "Energija", VPK "Mašinostrojenjie" i dr) i rektori vodeših avio-kosmičkih univerziteta (MAI, MGTU "Bauman"MATI, MIFI, MEI i drugi).

Popovkin je podvukao da je stanje u ovoj oblasti alarmantno. Dok raste starost naučno-tehničkih kadrova i otok visokokvalifikovanih specijalista, sve je manji nivo onih koji sa univerziteta prelaze na rad u firme raketno-kosmičke industrije.

"U svakom trenutku možemo izgubiti naučne škole koje su stvarane tokom perioda dužeg od poluvekovne istorije nacionalne kosmonautike", rekao je Popovkin.

Na sastanku je dogovoreno da "Roskosmos" u koordinaciji sa svim relevantnim institucijama pripremi i realizuje sveobuhvatni program obezbedenja kadrova za rad u firmama raketno-kosmičke industrije. Između ostalog, Program obuhvata povećanje motivisanosti mladih za rad u ovoj oblasti, rad i efikasnija kontrola studenata završnih godina u raketno-kosmičkim firmama, povećanje plata i nagrada zaposlenih, kao i specijalnu socijalnu zaštitu.

Aleksandar Železnjakov, autor nekoliko knjiga o kosmonautici, savetnik direktora RKK "Energija" i žlan Ruske akademije kosmonautike "Ciolkovski" kaže da kao i u ekonomiji, ime mnogo problema u ruskoj kosmičkoj industriji.

Zeleznjakov
Aleksandar Železnjakov

Država je potrošila pet milijardi rubalja na projekat "Fobos-Grunt", gotovo isto toliko na tri satelita "Glonas" koja su izgubljena tokom lansiranja pre godinu dana.

Odgovornost za neuspeh "Fobos-Grunta" treba bude usmerena prema NPO "Lavočkin". Međutim, on smatra da se previše govori o kvalitetu proizvoda i odsustvu efikasne kontrole tokom kompletnog procesa izrade kosmičkih aparata i raketa-nosača. To je, naravno, tačno ali iza svega postoje drugi, mnogo značajniji razlozi. U industriji ima previše stare opreme, nema dovoljno kvalifikovanih kadrova, dok je vrlo slab priliv mladih stručnjaka.

Železnjakov je nabrojao pet sledećih osnovnih razloga ruskih kosmičkih neuspeha:

  • Država je prestala - i to ne na rečima, već na delu - da tretira kosmonautiku kao "pokretačku snagu naučno-tehničkog progresa". Njoj je određena uloga "siromašne rođake" koja zavisi od džinova ruske ekonomije, proizvodnje nafte i gasa.
  • Iako iz godine u godinu raste, finansiranje kosmonautike nije balansirano. Prioriteti se daju satelitskim vezama, navigacijama i snimanju zemljine površine. Za to vreme, pilotirana kosmonautika u kojoj je Rusija posle gašenje programa "Spejs šatl" neprikosnoveni lider, je tek na trećem mestu, dok o međuplanetarnim misijama i kosmičkim naučno-istraživačkim projektima suvišno je i govoriti. One su decenijama na kraju liste prioriteta.
  • Tokom poslednjih 20 godina, raketno-kosmička tehnika nije toliko uznapredovala kao što je to bilo ranije. Malo je revolucionarnih tehničkih rešenja koja su našla primenu u kosmonautici.
  • Iz industrije su otišli visokokvalifkovani kadrovi - ne samo inženjeri i akedemici koji su proslavili sovjetsku kosmonautiku, već i plejada tehničara, mašinista, varioca, alatničara onih ljudi koji su bili decenijama na njenim osnovama. Mlade generacije idu tamo gde se bolje plaća. Prošla je epoha romanitka, došlo je vreme pragmatičara. A u Rusiji kosmonautika i pragmatika ne idu zajedno.
  • Konačno, izmenio se i odnos društva prema osvajanju kosmosa. Ako smo nekada u kosmonauitici videli našu budućnost, sada mnogi pitaju - "a zašto nam uopšte trebaju letovi u kosmos?" Tačno, kada smo proslavljali 50-tu godišnju Gagarinovog leta u kosmos, bio je bljesak ponosa i interesovanja za kosmonautiku. Međutim, to je bilo kratko i nedovoljno.

Kako izaći iz ovoga? 

Železnjakov smatra da država treba da formuliše nacionalnu strategiju i ciljeve budućih kosmičkih istraživanja. Samo država, ne kompanije koje učestvuju u kosmičkom programu, može da reanimira raketno-kosmičku industriju i da joj uz podršku dručtva udahne toliko potrebnu životnu snagu.

"Živimo u bezidejnom društvu, tako da bilo koji romantičniji projekat, pa makar to bio i let na suprotnu stranu Meseca, može postati cilj od nacionalnog značaja", zakljužuje ovaj analitičar kosmonautike.

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18