MEĐUNARODNA SVEMIRSKA STANICA
Amblem Stanice

Engleski: International Space Station, ISS)
Ruski:
Международная Космическая Станция (МКС)
Posada 3 člana (od 2009. 6 članova)
Lansirana:1998.
Mesto lansiranja: Bajkonur
Masa: 300.214 kg (po završetku izgradnje oko 400 t)
Dužina: 58,2 m
Širina:44,5 m (od Destini do Zvezde)
Širina solarnih panela: 73,15 m
Visina: 27,4 m
Zapremina životnog prostora: 358 kubnih metara
Atmosferski pritisak:1013 hPa
Perigej: 320 - 390 km
Apogej: 320 - 410 km

Orbitalna inklinacija:51,6419 stepeni
Tipična orbitalna altituda: 340,5 km
Prosečna brzina: 27.743,8 km/h
Orbitalni period: 91,34 minuta
Orbita na dan: 15,72397664
Dana u orbiti: 3651 (18 novembar 2008.)
Dana sa posadom: 2940 (18. novembar 2008.)
Broj orbita: oko 57620 (18. novembar 2008.)
Pređeni put: oko 2.000.000.000 km
Temperatura: oko 26,9 stepeni C

Stanica je zajednički projekat svemirskih agencija SAD (NASA), Rusije (RKA), Japana (JAXA), Kanade (CSA) i 11 evropskih zemalja članica Evropske svemirske agencije. Brazil u okviru bilateralnog ugovora sa SAD ima svoj udeo u stanici. Zadnjih godina sve veće ambicije da se priključi projektu Međunarodne stanice pokazuje i Kina, ali ako do njenog učešća dođe biće to u okviru saradnje sa Rusijom.

Izgradnja stanice je započeta 20. novembra 1998. godine. Tog dana sa kosmodorma Bajkonur Rusi su lansirali prvi segment stanice. Taj segment, inače zove se Zora (Заря), je embrion stanice na koji su dve nedelje kasnije Amerikanci spojili svoj segment, Jedinstvo (Unity), a jula 2000, opet Rusi, modul Zvezda. Sa Zvezdom su stvoreni osnovni uslovi za stalni boravak ljudske posade na stanici, a time i za neprekidni boravak čoveka u svemiru.

Do danas je dovršeno oko 85 % stanice, a potpun završetak je planiran za 2011. Stanica treba da bude operativna najmanje do 2016.

Stanica se nalazi na niskoj i nestabilnoj orbiti, na visini od oko 350 kilometara od površine Zemlje. Na toj visini još postoje čestice atmosfere koje usporavaju stanicu i time obaraju njenu visinu za 65 do 100 metara dnevno. Zbog toga se visina stanice koriguje više puta godišnje. Obično prispeli brod za snabdevanje pogura stanicu dva kruga oko Zemlje, a sa ubrzanjem stanica se podigne na veću visinu. Stanica je u nisku orbitu smeštena iz praktičnih razloga, jer je tako lakše i jeftinije dopremati na nju opremu za izgradnju. Kada stanica bude završena premestiće se u višu i stabilniju orbitu.

Za prevoz ljudi i opreme do stanice koriste se američki spejs šatlovi i ruski Sojuzi, a za prevoz samo robe teretnjaci: ruski Progres i od nedavno evropsko automatsko vozilo za prevoz (Automated Transfer Vehicle, ATV).

FOTOGRAFIJE STANICE

FILMOVI O STANICI


Život na stanici

Prva posada je na stanicu stigla 2. novembra 2000. Svaka posada ima svoju oznaku koja se sastoji od reči "Ekspedicija" i rednog broja. Trenutno se na stanici nalazi posada Ekspedicije 18. Jednu posadu čine tri člana, a od Ekspedicije 19, početkom 2009, broj članova posade će se udvostručiti. Jedna posada na stanici provede oko šest meseci. U posadu se ne računaju astronauti koji na stanicu stignu zbog isporuke i instaliranja opreme.

Stanica se snabdeva energijom Sunca preko solarnih panela. Unutar stanice obezbeđena je atmosfera po sastavu slična atmosferi Zemlje i sa pritiskom koji vlada na nivou mora.

Na visini na kojoj se nalazi stanica gravitacija Zemlje iznosi 88% od one na nivou mora, ali zbog stalnog slobodnog pada stanice u njoj se gravitacija ne oseća (ipak, preciznije rečeno, na stanci postoji mikrogravitacija).

Na stanici se koristi svetsko vreme, što je otprilike na sredini između lokalnih vremena dva glavna kontrolna centra, u Moskvi i Hjustonu.

Tipičan dan posade počinje buđenjem u 06:00 zatim slede post spavačke aktivnosti i jutarnja inspekcija stanice. Nakon toga je doručak i redovna konferencija sa kontrolom na zemlji. Radno vreme na stanici počinje u 08:10. U 13:05 posada ima prekid od jednog sata za ručak. Poslepodne se sastoji od vežbi i rada, a zatim, u 19:30, posada izvodi svoje predspavačke aktivnosti. Sledi večera i konferenciju sa centom na zemlji. Po pravilu spavanje počinje u 21:30 čime je završen dnevni raspored aktivnosti. Uopšte, posada radi 10 sati dnevno preko nedelje, a 5 sati subotom. Ostatak vremena posadi služi za relaksaciju, gimnastičke vežbe i dovršavanje poslova.

Stanica obiđe Zemlju za oko 92 minuta što znači da se na njoj svakih 46 minuta smenjuju dan i noć. U roku od 24 časa za posadu stanice Sunce 16 puta izađe i 16 puta zađe. Da bi se održao prirodan ritam ljudskog organizma zbog toga se u vreme spavanja posade prozori na stanici zamračuju.
Istraživanja

Stanica se gradi u naučne svrhe. Nauci su potrebni nezemaljski uslovi koji vladaju na stanici. Glavna polja istraživanja uključuju biologiju (biomedicinska istraživanja i biotehnologiju), fiziku (fiziku fluida, materijala, kvantnu fiziku), astronomiju (i kosmologiju) i meteorologiju. Za buduće dugotrajne letove čoveka u svemir su posebno važne studije dugotrajnog efekta mikrogravitacije na ljudski organizam. Tu su i novi načini lečenja, zatim brojne efikasne metode proizvodnje materijala, mnogo preciznija merenja koja bi bila nemoguće izvesti na Zemlji i uslovi za bolje razumevanje univerzuma.

U tim ciljevima na stanici se instaliraju naučni moduli. Trenutno glavna istraživačka laboratorija je američka Destiny. Februara ove godine je sa stanicom spojen i drugi naučni modul, evropski Columbus (album slika), a zatim, u maju iste godine, i japanski KibEK.

Cena

Postoji samo gruba procena cene stanice i ona se kreće između 35 i 100 milijardi dolara, s tim što je ova druga brojka verovatno realnija (prema sajtu Ese koja jedina od agencija daje svoju procenu).

Zanimljivosti sa stanice

Sledi nekoliko zanimljivosti u vezi stanice.

- Zbog svoje veličine, niske orbite i naročito zbog velike reflektivnosti površine solarnih panela, stanica se u preletu može i golim okom dobro videti sa Zemlje.

- Ruski kosmonaut Jurij Malenčenko, iz Ekspedicije 7, je prvi koji se venčao u svemiru. Bilo je venčanje na daljinu pošto se mlada, Ekatarina Dmitijeva, u vreme ceremonije venčanja nalazila na Zemlji, u Teksasu.

- Do 2008. stanicu je posetilo šest svemirskih turista. Svaki turista je na stanicu prevežen i nakon boravka od nedelju dana vraćen na planetu ruskim Sojuzima. Cena jednog turističkog aranžmana iznosi 25 miliona dolara.

- "Golf udarac oko sveta" je izveden u vreme Ekspedicije 14 kada je jedan astronaut tokom svog izlaska iz stanice udario specijalnu lopticu za golf i tako je poslao na put oko planete. Loptica je imala ugrađen uređaj za praćenje.

- Japanski naučnici i majstori origamija su izgradili flotu od tridesetak papirnih aviona koji će početkom 2009. biti pušteni sa stanice. Oni će u slobodnom padu jedriti ka Zemlji, a očekuje se da će njihovo putovanje trajati više meseci. Ako neki od aviona preživi put do Zemlje to će biti najduži let papirnog aviona do sada. Prototip origami aviona je prošao test izdržljivosti u vazdušnom tunelu marta 2008.

***

FOTOGRAFIJE STANICE

FILMOVI O STANICI

Još o ISS

 


Dodaj komentar


 
 leksikon 190


stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18