VoBaNISTI u akciji: izlet u Mađarsku 29. juna 2019.

DSC 2384

Selo 

DSC 2362

U blizini Baje, sedišta mađarske županije Bač-Kiškunj, nalazi se vrlo lepo, brižno uređeno i negovano selo u kome niko ne stanuje. Ljudi tu dođu preko dana da porade posao i posede s prijateljima. Ulice su ušorene, a kuće lepe, mada sasvim skromne. One zapravo i nisu predviđene za stanovanje. U svakoj od njih nalaze se stepenice koje vode u podrum gde njihovi vlasnici čuvaju svoje blago. To su burad i lepo poređane prašnjave flaše sa vinom. Kažu, kada bi se svi podrumi ovog seoceta spojili dobio bi se tunel dugačak 28 kilometara.

DSC 0188

DSC 0190

Selo je staro je 300 godina i najveća je vinarija u Mađarskoj, ali i znatno šire. Neka vina, poput bermeta i tokajca čuvena su u svetu. Svoj zanat izučavali su ovi majstori vina davno - u Sremskim Karlovcima. Tako kaže vodič.

DSC 2408

Malo dalje od ovog seoceta nalaze se veliki, moderni podrumi. Tu su burad visoka preko dva metra. Mnoga su ukrašena umetničkim duborezom. Mađari su uopšte uredan i vredan narod, sklon ukrašavanju.

DSC 0274

DSC 2421
U buretu

U velikom podrumu probali smo vino. Neki, bez suvišnih naslaga u struku uvlačili su se u jedno od velikih buradi, čisto iz radoznalosti. Sem toga, domaćin-vodič obećao im je po flašu vina, ako uspeju da kroz mali otvor uđu.

Banja za goveda

DSC 2342

Malo dalje od ovog sela nalazi se banja za goveda. Priroda je tu divna, panonska, zemlja ravna do kraja sveta, livada beskrajna a po njoj travu pasu neki bivoli. Imaju velike, snažne rogove i tamnu boju kože pa deluju opasno. Ali su zapravo dobroćudni i nedruželjubivi. Kada su videli Vobaniste i hordu studenata sa novosadskog PMF, lagano su se povukli dalje. Za sobom su ostavili veliku blatnjavu brlju u kojoj se ponekad brčkaju.

DSC 0112

Kada samo otišli rekli su: Konačno malo mira, pa su se vratili svojoj kaljuzi. 

Mlečni put

DSC 0387

Uveče, nakon večere otišli smo… negde. Sigurno naš domaćin, Tibor Hegediš, rukovodilac mađarskog tima Vobansta, zna gde je to, jer on nas je tu ciljano i doveo, ali nama je to bila nedođija. Interesantno je kako čovek može da se izgubi u ravnici, ako nema sela na vidiku i ako čovek nema GPS. 

A tu, nad nedođijom, nebo se otvorilo, beskrajno i duboko do samog kraja. Ili  početka. Mlečni put se video iscepkan u pramenovima, tamne magline su ga ispresecale. Jupiter je blještao. Sa strane njega videla su se tri satelita i još jedan, Jo, ispred diska. 

Mnogi od ovih mladih ljudi koji su došli na izlet prvi put su videli Mlečni put.

DSC 2455

POGLEDAJTE DVA ALBUMA SA OVOG IZLETA


Dodaj komentar