Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

Kažu da je prva saveznička bomba koja je pala na Berlin u Drugom svetskom ratu ubila samo jednog slona u Gradskom zoološkom vrtu. Takođe se priča da je i prilikom napada NATO-a na Srbiju, tj. na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine, stradalo više životinja nego nesrećnih ljudi[1]. Govorilo se da „pametno" oružje, kao što su krstareći projektili Tomahawk, može da pogodi maltene taksenu marku na 300 i više kilometara. Ali u stvarnosti, samo 2 od 13 stvarno su pogodile svoj cilj. Jedna od njih je preletela kuću nekog ubogog srpskog seljaka nekoliko kilometara od cilja i eksplodirala na obližnjoj livadi, ubivši 7 ovaca, jednu kravu i jednu kozu. Seljak je pronašao delove krstarećeg projektila i danas ga čuva kao suvenir.

bomba1

Britanska atomska podmornica „HMS Spendid" prva je bila naoružana sa amerićkim Tomahavcima (Raytheon BGM-109). Prve svoje projektile ova podmornica je sa Jadrana ispalila baš na Beograd - od svojih 20 raketa, ispalila ih je 18. Tokom invazije na Irak 2003, opet je ona ispaljivala svoje oružje. Bila je prisutna, zajedno sa još 2 američke podmornice, na mestu gde je tajanstveno eksplodirala ruska super-podmornica Kursk, a učestvovala je i u invaziji na Argentinu. Baš neka fina i miroljubiva lađa ...

Na slici je jedan od tih $600.000 „teških" projektila. Ima 1.440 kg, a sa busterom dugačka 6,25 m. Konvencionalna bojeva glava je teška 450 kg, a može da ponese i W80, nuklearnu bombu jačine 200 kilotona TNT.

 

Grešiti je ljudski. Da bi stvarno zabrljao, potreban je kompjuter

U gluvo doba 5. oktobra 1960. godine, u 04:17, sistem za rano upozoravanje alarmirao je Američku aeronautičku odbrambenu komandu (NORAD) da je otpočeo masovni napad sovjetskih interkontinentalnih raketa na Sjedinjene Države. Upaljen je peti stepen uzbune, što je sa sigurnošću od 99,9% značilo da je napad neizbežan. Ono što se stvarno dogodilo bila je greška kompjuterskog sistema, koji je pogrešno protumačio tamo neke dve nule u čitanjima radarskih komponenti, i tako video raketni napad sa 99 projektila udaljenih 4.000 km. Ono što je zbunilo radar bila je refleksija sa Meseca, udaljenog 400.000 km.

bomba2

Novosađani znaju šta je ovo. Slika je iz arfiva naših novina.

 

Trećeg juna 1980. kompjuteri su ponovo registrovali napad dve sovjetske podmorničke rakete (SLBM) na Ameriku. Istog momenta 100 američkih supertvrđava B-52 naoružanih nuklearnim bombama stavljeno je u crvenu pripravnost. Kompjuterska greška je otkrivena na vreme, posle samo 3 minuta i 12 sekundi, ali samo tri dana kasnije opet se oglasio alarm, i bombarderi su ponovo dobili uzbunu. Kasnijom analizom je utvrđeno da je za sve bilo krivo jedno integralno kolo, koje je izbacivalo nasumične brojeve koji su tumačeni kao broj neprijateljskih projektila.

Desetog januara 1984. tajna vazduhoplovna baza u Cheyenneu, u Vajomingu, dobila je kompjutersko obaveštenje da će jedna od njihovih interkontinentalnih balističkih raketa „Minuteman III" uskoro biti lansirana iz svog podzemnog silosa. Otkrivena je greška, a jedan tenk je odmah poslat da se parkira iznad poklopca silosa i tako spreči eventualno lansiranje.

Istorija nuklearnih incidenata stara je koliko i to oružje

Američko Ministarstvo odbrane (DoD) prvi put je 1961. godine objavilo spisak incidenata sa nuklearnim oružjem, gde je bilo opisano 13 ozbiljnih nesreća između 1950. i 1968. godine. Sledeća dopunjena lista objavljena je 1980. i opisivala je 32 takva slučaja. U isto vreme, zahvaljujući Aktu o dostupnosti informacij, Mornarica je prijavila 381 nesrećni slučaj sa nuklearnim oružjem između 1965. i 1977. godine.

U ovaj broj su bili uključeni sudari brodova ili podmornica na moru, ili, u nekim slučajevima, napuštanje podmornica usled nestabilnosti njihovih nuklearnih reaktora. Prema izveštajima Greenpeace No Nukes, od 1956. je bilo preko 120 podmorničkih nesreća. Najskorija je ona od avgusta 2000. godine, kada je u Barencovom moru izgubljena ruska atomska podmorska krstarica „Kursk", a sa njom i 118 mornara. „Kursk" je bio sedma atomska podmornica koja je potonula, od toga su pet bile ruske, a dve američke. Na taj način su izgubljene 92 nuklearne bombe u dubinama mora.

Iako je još 1968. ratifikovan Ugovor o neširenju nuklearnog oružja[2] (NPT), i iako je od tada „uništeno" preko 65.000 raketa, još uvek postoji najmanje 23.000 aktivnih nuklearnih raketa (koje sve imaju višestruke bojeve glave) koje čekaju spremne za lansiranje. Od toga, Rusi poseduju oko 13.000 raketa (od toga je 4.840 aktivno), Amerikanci 9.400 (2.700 aktivno), Francuzi 300 (300), Kinezi 240 (180), Englezi 185 (160), Izraelci 100, Indijci 70, Pakistanci 65, Severni Korejanci 10, itd. Ovo je samo broj raketa, a o njihovoj snazi nema pravih podataka ...

Od 1945. u svetu je izvedeno najmanje 2.000 nuklearnih proba, čiji je cilj potvrda određenih performansi za proizvodnju novog tipa nuklearnog oružja, naročito tokom Hladnog rata.

bomba3

Ovo je svakako bez premca najgluplji ljudski pronalazak. Ukupna energija jednog tela se dobija kada njegovu masu pomnožimo sa kvadratom brzine svetlosti. Naprimer, uran-235 veličine teniske loptice, može da eksplodira snagom 20.000 tona klasičnog eksploziva, a i tada je samo mali do uranove mase konvertovan u energiju.

 

 



[1] Zvanično, za 11 nedelja kampanje, kaže se da je ubijeno 1.002 pripadnika JNA i MUP, i oko 2.500 civila, među kojima je 89 dece.

[2] Potpisali su ga Amerikanci, Rusi, Kinezi, Francuzi, Britanci, i još 59 država. Jedino su odbili da potpišu Izrael, Indija, Pakistan i Severna Koreja.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
mmilan
0 #1 mmilan 11-08-2009 03:28
Prevedeno sa http://www.didyouknow.org/nuclear.htm
Dodaj komentar


 

tranzit logo


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18