Australija planira da konačno formira nacionalnu kosmičku agenciju. Kažem “konačno”, iz prostog razloga što je neshvatljiva bila višedecenijska nezainteresovanost svih Vlada ove visoko-razvijene države za razvoj nacionalnog kosmičkog programa uprkos veoma čvrstim vezama sa NASA-om.

Picture1

Prvi Australijanac u kosmosu – okeanolog Pol Skali-Pouel – je leteo na spejs šatlu još 1984. Posle njega, Australijanac Endrju Tomas rodom iz Adelajda, je kao poslednji američki astronaut proveo četiri meseca na ruskom orbitalnom kompleksu “Mir”. Upravo sam astronauta Tomasa pre nekoliko godina pitao u Brizbejnu hoće li uskoro Australija postati kosmička država. Odgovorio je – “teško, moraće mnogo toga da se promeni u glavama političara”.

Elem, na nedavnom Međunarodnom kongresu astronautike u Adelajdu, objavljeno je da vlada premijera Turnbula planira do marta 2018. da formira nacionalnu kosmičku agenciju u okviru Ministarstva industrije, inovacije i nauke. Tada je rečeno da to sigurno neće biti agencija tipa NASA-e (iako NASA u stvari i nije agencija), već agencija koja odgovara ovoj državi i njenoj industriji. Kosmička industrija Australije od četiri milijarde dolara već zapošljava gotovo 12,000 ljudi, tako da će nacionalna kosmička agencija, pored podrške razvoja novih nano-tehnologija, koordinisati rad organizacija uključenih u kosmički biznis.

Australija je veoma aktivna u sferama istraživanja kosmosa još od ranih 60-ih prošlog veka, kada su Evropljani iz centra Vumera lansirali svoje prve rakete-nosače “Evropa”, preteče “Arijane”. Četiri radio-teleskopa ove države (uključujući čuveni Parkes koji sam posetio pre desetak godina) su deo NASA-ine mreže praćenja leta kosmičkih aparata u dubokom kosmosu, još iz vremena “Apola”. Australijanci sa ponosom kažu da su prvi snimci Nila Armstronga na Mesecu u julu 1969. omogućeni upravo zahvaljujući njihovim radio-teleskopima.       

kengur

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari   

zlatko orbanić
0 #1 zlatko orbanić 14-12-2017 15:02
Ajde da i oni počnu utrku prema Svemiru :)
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook