eso1542sr-latn — Naučno saopštenje

28. oktobar 2015.

Koristeći VISTA teleskop na ESO-ovoj Paranal opservatoriji, astronomi su otkrili do sada nepoznatu komponentu Mlečnog puta. Mapiranjem lokacija klase zvezda promenljivog sjaja po imenu Cefeide, pronađen je disk mladih zvezda zakopan u debeli sloj prašnjavih oblaka u centralnom ovalu.

Vista promenljive zvezde Vía Lácteakatalog (VVV)[1] ESO javni katalog, koristi VISTA telescop na Paranal opservatoriji da bi se napravilo više slika, u različito vreme, centralnog dela naše galaksije na infracrvenim talasnim dužinama [2]. Na ovaj način otkriva se ogroman broj novih objekata, uključujući promenljive zvezde, jata zvezda i zvezde koje eksplodiraju (eso1101,eso1128,eso1141).

Tim astronoma, predvođen Ištvanom Dekanjiem, na Pontificijskom katoličkom Univerzitetu u Čileu, je koristio podatke ovog kataloga, skupljane u periodu od 2010. do 2014. godine, da bi došao do otkrića vrednog pažnje - do sada nepoznatnog činioca naše galaksije, Mlečnog puta.

"Centralni oval Mlečnog puta se sastoji od velikog broja zvezda. Međutim, podaci sa VISTA-e otkrivaju nam nešto novo - i veoma mlado, za astronomske standarde!"- rekao je Ištvan Dekanji, prvi autor nove studije.

Analizom podataka u ovom katalogu, astronomi su promašli čak 655 kandidata za promenljive zvezde posebnog tipa pod imenom Cefeide. Ove zvezde se naizmenično šire i skupljaju pri čemu im se značajno menja sjaj, dok vreme ciklusa izmedju dve promene traje od nekoliko dana do nekoliko meseci.

Vreme potrebno Cefeidi da pojača svoj sjaj, a zatim da on ponovo izbledi, je duže za one koje su sjajnije tj. kraće za one koje su bleđe. Ovaj izvanredno precizan odnos, koji je otkriven 1908. godine od strane amerikanke Henrijete Svon Luit, čini proučavanje Cefeida jednom od najefikasnijih načina za merenje rastojanja i mapiranje pozicije udaljenih objekata u Mlečnom putu, a i van njega.

Međutim, postoji začkoljica - nisu sve Cefeide iste - postoje dve glavne grupe, pri čemu je jedna mnogo mlađa od druge. Od uzorka od 655 zvezda, tim je otkrio 35 koje pripadaju grupi klasičnih Cefeida - mladih, sjajnih zvezda, veoma drugačijih od standardnih, mnogo starijih stanovnika centralnog ovala Mlečnog puta.

Tim je sakupio informacije o sjaju, vremenu pulsacije i dedukovao udaljenosti do ovih 35 klasičnih Cefeida. Njihovi periodi pulsacije, koji su blisko povezani sa njihovom starošću, otkrili su da se radi o začuđujuće mladim objektima.

"Svih 35 klasičnih Cefeida su mlađe od 100 miliona godina. Najmlađe Cefeide su možda čak stare tek oko 25 miliona godina, iako ne možemo da isključimo mogućnost da postoje i još mlađe i sjajnije Cefeide,"objašnjava drugi autor studije, Dante Miniti, sa Univerziteta Anres Belo, Santijago, Čile.

Starost ovih klasičnih Cefeida daje čvrst dokaz da ipak postoji, ranije nepoznati, konstantan izvor novoformiranih zvezda u centralnom regionu Mlečnog puta, aktivan već 100 miliona godina. Doduše, ovo nije jedino zapanjujuće otkriće iz ovog skupa podataka.

Mapiranjem Cefeida koje su otkrili, članovi tima su pronašli sasvim novu strukturu u Mlečnom putu - tanki disk mladih zvezda koji se prostire kroz centralni oval. Ova nova komponenta naše galaksije je bila nepoznada i nevidljiva svim prethodnim istraživanjima, s' obzirom da se nalazi iza debelih oblaka prašine. Ovo otkriće demonstrira jedinstvenu moć VISTA-e, čija je namena širokougaono proučavanje dubinskih struktura Mčenog puta pomoću posmatranja na infracrvenim talasnim dužinama sa velikom rezolucijom.

"Ovo istraživanje je moćna demonstracije sposobnosti VISTA teleskopa kojem nema ravnog kada su upitanju ispitivanja veoma tamnih delova galaksije do kojih je nemoguće doći bilo kojim drugim trenutno operativnim ili planiranim instumentom", primećuje Dekanji.

"Ovaj deo galaksije je bio potpuno nepoznat sve do naše VVV studije!", dodao je Miniti.

Sada su neophodna dalja istraživanja u cilju otkrivanja da li su ove Cefeide rođene na mestima gde se nalaze sada ili negde dalje. Razumevanje njihovih fundamentalnih osobina, interakcija i evolucije je ključno u potrazi za razumevanjem evolucije Mlečnog puta, kao i evolucijom galaksija uopšte.

[3]

eso1542a

VISTA pronalazi skrivenu strukturu u Mlečnom putu

Astronomi su, korišćenjem VISTA teleskopa na ESO-ovoj Paranal opservatoriji, otkrili ranije nepoznat sastavni deo Mlečnog puza. Mapiranjem lokacije klase zvezda koje variraju u svom sjaju, pod imenom Cefeide, pronađen je disk mladih zvezda sakriven iza debelog sloja prašnjavih oblaka u centralnom ovalu.

Ovaj dijagram prikazuje pozicije novootkrivenih Cefeida u umetničkom doživljaju izgleda Mlečnog puta.

Autorska prava: ESO/Microsoft Worldwide Telescope

 

Beleške

[1] VVV istraživanje obuhvata posmatranje centralnih delova naše galaksije na pet talasnih dužina u bliskom infracrvenom delu elektromagnetnog spektra. Ukupna površina obuhvata 520 stepeni kvadratnih i sadrži najmanje 355 razvejanij i 33 globularnih zvezdanih jata. VVV je višefunkcionalan po prirodi, a sa ciljem da se otkrije što veći broj promenljivih objekata i obezbediće više od 100 posmatranja sa određenim vremenskim razmacima, za svaki deo neba koji pokriva. Očekuje se, kao razultet, katalog sa oko milijardu tačkastih izvora, uključujući milion različitih trenutaka u vremenu za svaki deo neba. Podaci će se koristiti u proizvodnji trodimenzionalne mape centralnog ovala naše galaksije.

[2] Oblaci prašine u međuzvezdanom prostoru apsorbuju i reflektuju vidljivu svetlost veoma efikasno, što ih čini neprozirnim. Međutim, na većim talasnim dužinama, kao onim na kojima posmatra VISTA, oblaci su mnogo transparentniji, dozvoljavajući da se ispituju regionu koji su iza prašine.

[3] Tekst je prevela Jovana Petrović, Matematički fakultet Beograd, Katedra za astronomiju; Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za fiziku.

Više informacija

Ovo istraživanje predstavljeno je radu pod nazivom “The VVV Survey reveals classical Cepheids tracing a young and thin stellar disk across the Galaxy’s bulge”, I. Dékány et al., u časopisuAstrophysical JournalLetters.

Tim čine: I. Dékány (Instituto Milenio de Astrofísica, Santiago, Chile; Pontificia Universidad Católica de Chile, Santiago, Chile), D. Minniti (Universidad Andres Bello, Santiago, Chile; Instituto Milenio de Astrofísica MAS and Basal CATA, Santiago, Chile; and Vatican Observatory, Vatican City State), D. Majaess (Saint Mary’s University, Halifax, Nova Scotia, Canada; Mount Saint Vincent University, Halifax, Nova Scotia, Canada) , M. Zoccali (Pontificia Universidad Católica de Chile, Santiago, Chile; Instituto Milenio de Astrofísica, Santiago, Chile), G. Hajdu (Pontificia Universidad Católica de Chile, Santiago, Chile; Instituto Milenio de Astrofísica, Santiago, Chile), J. Alonso-García (Universidad de Antofagasta, Antofagasta, Chile; Instituto Milenio de Astrofísica, Santiago, Chile), M. Catelan (Pontificia Universidad Católica de Chile, Santiago, Chile; Instituto Milenio de Astrofísica, Santiago, Chile), W. Gieren (Universidad de Concepción, Concepción, Chile; Instituto Milenio de Astrofísica, Santiago, Chile) and J. Borissova (Universidad de Valparaíso, Valparaíso, Chile; Instituto Milenio de Astrofísica, Santiago, Chile).

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Istvan Dékány
Instituto Milenio de Astrofí­sica, Pontificia Universidad Católica de Chile
Santiago, Chile
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Dante Minniti
Universidad Andres Bello
Santiago, Chile
Tel.: +56 2 2661 8732
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Daniel Majaess
Saint Mary’s University, Mount Saint Vincent University
Halifax, Canada
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1542.


Dodaj komentar