Astronautika: misije

9. septembar. 2009.

Kraj avgusta je doneo nove glavobolje inženjerima koji u Laboratoriji za mlazni pogon (Jet Propulsion Laboratory) vode računa o zdravlju Marsovih rovera - u poslednjih nekoliko marsovskih dana, odn. solova, količina struje koju proizvode solarni paneli „Spirita" (MER-A) značajno je opala. Razlog za to je nova peščana oluja koja je podigla gustu prašinu koja je prilično blokirala dnevnu svetlost na lokaciji na kojoj se „Spirit" već poduže nalazi. Dok pažljivo analiziraju izveštaje vremenske prognoze koje im šalje Nasin „Mars Reconnaissance Orbiter" (MRO), inženjeri iz Pasadene su primorani da do daljeg znatno redukuju dnevne aktivnosti rovera.

Do 20. avgusta ove godine solarni paneli su proizvodili 744 vat-sati električne energije, da bi samo pet solova kasnije, odn. 2006. sola od početka misije (24. avgusta 2009.) snaga pala na samo 392 vat-sata. Međutim, i to je premija u odnosu na samo 210-240 vat-sati[1] po solu, koliko je bilo tipično pre serije događaja koji su pre četiri meseca očistili panele.

spirit_septembar2

Temperature solarnih panela na „Spiritu" tokom prve tri godine trajanja misije. Letnja temperatura na panelima dostiže i više od +30° C, dok tokom zime pada i do -110° C. Slika u pozadini prikazuje roverov snimak brda Husband Hill nakon što je sušao sa njegovog vrha.

 

Očekujemo da će se snaga ponovo povećati čim oluja prođe, ali nastavljamo da pažljivo pratimo zbivanja," kaže John Callas iz JPL, projekt menadžer „Spirita" i njegovog blizanca, „Opportunityja". „Spirit ima dovoljno energije za vitalne funkcije i punjenje akumulatora. Vremenska prognoza koju dobijamo od 'Mars Color Imager' (MARCI[2]) tima pokazuje da oluja jenjava, ali da će nebo iznad 'Spirita' ostati prekriveno prašinom još nekoliko solova."

spirit_septembar3

MARCI montiran na letilici MRO. Odraz prikazije Majka Rejvina, instrument menadžera MARCI/CTX, koji je napravio sliku.

 

Najnovije slike koje je poslao MARCI pokazuju da se oluja smiruje i polako pomera prema južnoj ivici kratera Gusev, gde se „Spirit" trenutno nalazi. Kompanija „Malin Space Science Systems" iz San Dijega, koja kontroliše rad kamere, svakodnevno snabdeva novim podacima tim u Pasadeni koji brine o roveru. Koga baš interesuje, nedelje izveštaje i vremensku prognozu na Marsu može da pogleda na: http://www.msss.com/msss_images/latest_weather.html.

Za to vreme, u radnoj laboratoriji JPL roverov tim i dalje nastavlja da svakodnevno testira moguće strategije koje bi trebale da izvuku „Spirita" iz mekanog peska u koji se rover opasno zaglavio. „Spirit" je 2005. sola (23. avgusta 2009) upotrebio svoju panoramsku kameru u pokušaju da utvrdi pravu prirodu tla u koje su se zaglavili srednji točkovi rovera. U isto vreme, „Spiritov" tim je upotrebio penetrometar, instrumenat za ispitivanje stena, nebi li utvrdio svojstva tla oko „Spirita", tako što je pritiskao tlo sa tri različite sile. Tim iz Pasadene planira da će komande za izvlačenje „Spirita" iz ovog do sada najdelikatnijeg problema poslati tokom septembra.

spirit_septembar1

Deo kružne slike koju je napravila panoramska kamera (Pancam) sa „Spirita", koja prikazuje okolinu lokacije Troy, gde je rover zaglavljen još od proleća. Za ovu sliku u pravoj boji korišćena je kombinacija stotina slika napravljenih od 1.906. sola (14.maja 2009.) do 1943. sola (20. juna 2009.) Tehičari su sliku nazvali Kalipso.

Sever je u sredini a sa stana je jug. U daljini, po sredini, vidi se Husband Hill, gde je rover bio 2005. godine. Na samoj desnoj ivici ove slike vidi se početak planine Von Braun, verovatna buduća destinacija „Spirita". Greben koji se vidi sa leve strane zove se Ciolkovski. Za upoređenje, razmak paralelnih tragova je 1 metar. Desni trag je mnogo jasniji zato što „Spirit" vozi u „rikverc", vukući prednji desni točak, koji se od marta 2006. ne okreće.

Svetla fleka na tlu predstavlja mekani materijal u koji je „Spirit" upao nakon što su točkovi probili tamnu koru i jednostavno propali. Sastav različitih slojeva tla sada su predmet intenzivnog istraživanja različitih alata koji se nalaze na „Spiritovoj" robotizovanoj ruci.

Full resolution jpeg (28 Mb)



[1] Roverima je dnevno potrebno oko 180 vat-sati za osnovno preživljavanje i komunikaciju.

[2] Uređaj na MRO konstruisan da pravi globalne slike Marsa najmanje 1 marsovsku godinu (687 naših dana) u 5 vidljivih talasnih dužina i 2 ultraljubičaste dužine. To je nakon „Mars Climate Orbitera" (1998) druga takva kamera na Marsu. MRO pravi 7 slika u 7 različitih talasnih dužina tokom svake orbite. Pošto dnevno napravi 12-13 orbita oko Marsa, to znači da dnevno pravi 84 slika meteorološkog stanja planete.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 
 leksikon 190


stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18