Astronautika: misije

NASA se i dalje muči da razvije čvrstu financijsku strategiju - uključujući čvrste zahteve, zrele tehnologije, nabavnu strategiju baziranu na znanju, realne procene troškova, i dovoljno novca i vremena - koja je neophodna da bi se program „Constellation" konačno pokrenuo u napred, u prvu izvršnu fazu. Problemi koji se javljaju u finasiranju uključuju:

constellation_ampblem

-         Značajni tehnički i konstruktivni izazovi koji su vezani za modul „Orion" i raketu „Ares I", kao što su smanjivanje vibracija tokom lansiranja, eliminacija rizika od udaranja u lansirni toranj tokom uspinjanja, i smanjenje težine „Oriona"[1], pretstavljaju značajne prepreke koje se moraju prevazići da bi se ispunili sigurnosni i izvršni zahtevi; i

-         Loše planirano fazno finansiranje dovelo je do rizičnog pada uplaćivanja novca u fiskalnoj 2009. do 2012. godini, što je dovelo do toga da se planirani poslovi nisu obavljali u utvrđenim rokovima niti prema zacrtanim ciljevima. Takav pristup je limitirao Nasinu sposobnost da odmah u začetku umanji tehničke rizike i onemogući opadanje radnih i razvojnih aktivnosti.

Kao odgovor na nastale probleme, NASA je odgodila datum prvog leta sa ljudskom posadom i promenila akvizicionu strategiju projekta „Orion"[2]. Američka svemirska agencija je potvrdila da su financijska kresanja redukovala njihovu fleksibilnost u rešavanju tehničkih izazova (tako oni zovu probleme). Menadžerski sistem programa upozorava da planirani poslovi neće biti završeni prema prvobitnom rasporedu. Sledstveno tome, NASA je sada koncentrisana na opsluživanje i funkcionisanje Međunarodne svemirske stanice, odgađajući planove neophodne za let na Mesec. Iako će ove promene sveobuhvatnih zahteva verovatno da povećaju nivo poverenja u vezi s prvim letom s ljudskom posadom u martu 2015. godine, sve to ne garantuje da će program biti uspešno ispunjen do tog roka. Šta više, NASA predviđa da će „Ares I" i „Orion" pojesti oko $49 milijardi od preko $97 koliko je planirano da Senat do 2020. uloži u „Constellation" program[3]. Iako je agencija već dužna više od $10 milijardi za ugovore, u ovom trenutku NASA ne zna koliko će ih „Ares I" i „Orion" na kraju koštati, i neće to znati sve dok se tehnički i konstruktorski izazovi ne reše.

constellation_mission
Constellation misija na Mesec

Sada vladina knjigovodstvena kancelarija (GAO) preporučuje Nasi da nalaze i preporuke u vezi sa američkim letovima u svemir sa ljudskom posadom uskladi sa preporukama predsednika SAD, novog Nasinog upravnika zaduženog za „Constellation" program, ili njegove naslednike, i razviju zdrav poslovni plan pre nego što reše da pređu u sledeću fazu. NASA je prihvatila ovu preporuku.



[1] Planirano je da Orion Crew and Service Module (CSM) ima dva dela: cilindrični servisni modul (SM), koji sadrži sistem motora i potrebne zalihe, i kupasti modul sa posadom od 4-6 astronauta (CM). CM ima projektovanu masu od 3.700 kg, plus 8.300 kg goriva, a SM ima masu od 8.500 kg.

[2] Već potrošenih $3,9 milijardi za „Orionov" ugovor (sa „Lockheed Martinom") daleko je više nego što su dobili učesnici alternativnog Commercial Orbital Transportation Services (COTS) programa, koji su ponudili privatne rakete za letove ljudi i tereta do ISS.

[3] Međutim, pronašao sam još jedan Nasin podatak da je do 2025. planirano da se za ovaj projekat izdvoju $217 milijardi. Verovatno su ovde bili obračunati i troškovi razvoja novih raketnih motora za EDS, umesto novije ideje o korišćenju već postojećih derivata motora J-2, koje je koristio drugi stepen (S-II) rakete "Saturn V".

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
Бобан
0 #1 Бобан 01-10-2009 16:40
Дозволите један мали коментар.

Спуцати толике милијарде да би се вратили падобранима из свемира?!
Чисто камено доба!
Дотични истраживачи и летачи из НАСЕ боље је да замукну како им се не би цео свет смејао.
Да је штампарија светске монете, па бар у Зимбабвеу до сад бисмо имали свемирске станице и око Јупитера и Сатурна.
Пишите даље да се бар здраво насмејемо.
Поздрав.
Dodaj komentar


 
 leksikon 190


stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18