Na Medjunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS) došlo je do isticanja vazduha kroz rupu nastalu na brodu “Sajuz MS-09” koju su kosmonauti uspeli hermetički da zatvore. Prema poslednjim informacijama, život na MKS-u se vraća u normalan režim.

Isticanje vazduha su istovemeno detektovala oba kontrolna centra, u Karaljovu i u Hjustonu, u noći izmedju četvrtka i petka. Kako je nivo isticanja bio isuviše mali (0,8mmHg/č), posada stanice nije probudjena, već joj je sledećeg jutra saopšteno da se okupi u ruskom delu MKS-a. Tamo je posada, u kojoj se nalaze troje američkih i jedan nemački astronaut i dva ruska kosmonauta, rečeno da zatvaranjem modula za modulom ustanove gde vazduh izlazi. Na kraju, ispalo je da vazduh ističe kroz rupu nastalu u stambenom odseku kosmičkog broda “Sajuz MS-09”, iza toaleta. Ovim brodom su u junu ove godine na MKS stigli članovi posade MKS-56 Sergej Prokopjev (“Roskosmos”), Aleksander Gerst (ESA/Nemačke) i Serena ^anselor (NASA). 

m1

Kosmički brod “Sajuz MS-09” pred spajanje sa MKS

U osnovi su dve verzije – prva da je ona nastala usled spoljašnjeg faktora, a druga da je problem tehničke prirode doveo do njenog nastanka. Ukoliko je spoljašni faktor napravio rupu, onda je to mogao biti ili udar mikrometeorita, ili sudar sa nekim sićušnim kosmičkim otpadom. Prema drugoj verziji dotrajalost metala od koga je izradjen stambeni odsek “Sajuza”, ili njegov loš kvalitet, ili kombinacija ova dva faktora, su doveli do nastanka rupe. Zagovornici druge teorije ukazuju da je položaj rupe, blizu mehanizma za spajanje, gde su sile naprezanja najjače jer se brod preko mehanizma za spajanje drži uz stanicu. Takodje, u prilog ovoj teoriji išlo je to što se prvim vestima govorilo o dvema “naprslinama”, dok se kasnije prešlo na korišćenje izraza “rupa” (i to samo jedna rupa). Još uvek nije jasno kako je rupa nastala, čak i dali je reč o pravoj rupi, ili naprslini. Konačno, u komunikacijama izmedju kosmonauta i CUP-a, navedeno je da se unutar ili bolje rečeno iza rupe još uvek nazire metalni oklop odseka, tako da ispada da je reč o naprslini sa unutrašnje strane.

Prečnik otvora iznosi dva milimetra, a nivo isticanja vazduha kroz nju je bio tako mali da bi trebalo 18 dana maksimalnog isticanja da se rezervoari vazduha na stanici isprazne, znači da MKS otane potpuno bez vazduha.

m2

Osnovni delovi broda “Sajuz” – stambeni odsek (gde je došlo do isticanja vazduha), aparat za povratak i instrumentalno-agregatni odsek

m3

Unutrašnjost stambenog odseka broda “Sajuz”. Levo je poklopac koji vodi ka MKS-u

m4

Pozicija broda “Sajuz MS-09” u sklopu MKS-a

m5

Kosmički brodovi “Sajuz MS-09” (desno) i “Progres-MS-09” 

m6

Oštećenje na zidu stambenog odseka “Sajuza MS-09”

Kada je ustanovljeno gde ističe vazduh, došlo je do neslaganja izmedju ruskog i američkog kontrolnog centra oko toga šta treba uraditi. Iz ruskog Centra upravljanja letom (CUP) predlagana je da se rupa prvo privremeno zatvori, a u drugom koraku da se detaljnije obradi i potpuno hermetizuje. Za to vreme, iz američkog Centra kontrole misije (MCC) su predlagali da se rupa odmah potpuno zatvori. Na stranu američkog centra stao je i komandant MKS-a, astronaut Endrju Fejstel, mejutim kada je iz CUP-a kosmonautima rečeno da rade po ruskom scenariju Fejstel je demonstrativno odlučio da ne učestvuje u radovima na sanaciji rupe. 

Sve u svemu, kosmonauti Oleg Artemjev i Sergej Prokopjev su u stambenom odseku broda “Sajuz MS-09” skinuli zaštitnu oplatu, rasčistili prostor i u prvom koraku privremeno zatvorili rupu korišćenjem kaptonske trake sposobne da izdrži ekstremne temperature izmedju +400 i -269 stepeni Celzijusa. Za vreme ultrazvučnog skeniranja samo je u jednom merenju detektovano izuzetno malo isticanje vazduha. Posle nekoliko časova, kosmonauti su primenili detaljniju metodu i korišćenjem tri sloja epoksilnih smola potpuno hermetizovali rupu. Prema poslednjim informacijama, isticanje vazduha je potpuno prestalo, dok je kosmonautima predloženo da se odmore. 

Život na stanici je sada normalizovan dok iz “Roskosmosa” uveravaju da je brod bezbedan za povratak tročlane posade u decembru.

Situacija sa brodom “Sajuz MS-09” će biti pomno praćena. Direktor “Roskosmosa” Dmitrij Rogozin je izjavio da je brod bezbedan, da su kosmonauti uspeli da hermetički zatvore procep na zidu modula i da se u decembru posada, kako je i planirano vratiti brodom “Sajuz MS-09” na Zemju.  

m7

Bivši kosmonauti Sergej Krikaljov (levo), koji je u “Roskosmosu” VD direktora programa pilotiranih kosmičkih letova, i Vladimir Salavjov (desno), sada direktor CUP-a, sa Dmitrijem Rogozinom razmatraju situaciju nastalu na MKS-u u glavnoj sali Centra upravljanja letovima

Ukoliko se medjutim, ispostavi da se isticanje vazduha nastavlja i da kosmonauti ne mogu da poprave situaciju, onda su moguća dva scenarija. Brod “Sajuz MS-09” bi prvo bio hermetički zatvoren i izolovan od stanice, dok bi ka MKS poleteo “Sajuz MS-10” bez posade. Posle spajanja sa stanicom, nehermetizovani “Sajuz MS-09” se odvaja od MKS-a, dok “Sajuz MS-10” ostaje spojen sa stanicom do završetka misije ekspedcije MKS-56 i u decembru vraća Prokopjeva, Gersta i Čanselerovu na Zemlju. Drugi scenario je malo komplikovaniji i obuhvata promene u broju čalnova posade u nekoliko sledećih misija i produžetak boravka kosmonauta i astronauta na MKS-u za tri, odnosno šest meseci. 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari   
dragovic
0 #3 dragovic 04-09-2018 21:40
Pravo zboriš Reponja!
Malo se drami oko svega toga...
U američkoj štampi je ovih dana osvanulo da će Rusi kao odgovor na poslednje sankcije da se bez pitanja otkače od ISS!
E baš da vidim!!!
Danijel Reponj
+3 #2 Danijel Reponj 03-09-2018 20:55
Pitanje je zašto je ovo oštećenje nastalo. Mislim da o tome i danas postoje razna mišljenja. To je situacija koja će se uzimati u obzir u budućim misijama. Očito nije nastala od udara stranog tijela. No, možda i je, jer nitko nije otišao van i pogledao s druge strane postoji li udarno oštećenje koje bi izazvalo pucanje strukture unutar letjelice. Dalje.

Stambeni modul služi u situacijama kada astronauti/kozm onauti lete do ISS-a po redovnoj shemi, a ne ubrzanoj. Tada im treba 2-3 dana dok se ne spoje s postajom. U njemu onda borave jer je prostraniji od kapsule za povratak. Stambeni modul se prije ulaska u atmosferu odbacuje, kao i pogonski modul. Povratak na Zemlju traje nekoliko sati pa on više nije bitan. Dakle, ako on ne propušta, tada nije toliko važno je li oštećen. Ionako se odbacuje. Najvažnije je da je kapsula ispravna jer ona trpi najveće sile i vraća ljude natrag na Zemlju. Žive.

Što se tiče odbijanja američkog astronauta da ne učestvuje u popravku, to je nevažno. Soyuz je vlasništvo Rusa i oni odlučuju što će i kako raditi s njime. Sasvim su kompetentni odraditi taj posao sami, a što se i vidjelo. Ista stvar bi bila i da je situacija obrnuta. Amerikanac je na taj način izrazio svoj stav, no time nije ni na koji način doveo u pitanje sigurnost letjelice i posade. To su sad neke druge igrice jer je on ipak zapovjednik postaje. Sve u svemu, Rusi imaju golemo iskustvo s takvim neprilikama koje su godinama imali prilike testirati na svemirskoj postaji Mir, gdje su im se događale daleko veće nevolje nego što je ova. :-)
Relja
+2 #1 Relja 01-09-2018 22:37
Imam par pitanja :)
Kako je moguće da "brod" koji je za jedanokratnu upotrebu (ako se ne varam) čija se starost meri u mesecima, da se pojavi " dotrajalost metala od koga je izradjen stambeni odsek “Sajuza”, ili njegov loš kvalitet, ili kombinacija ova dva faktora, "
Loš kvalitet još i mogu da razumem, ako pogledam Lade, Jugiće ili Šatlove, ali demonstrarivno odbijanje popravke, baš i ne.
Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18