Kosmički brod "Sajuz TMA-16M" uspešno je danas, manje od šest časova posle lansiranja, spojen sa Medjunarodnom kosmičkom stanicom (MKS). Time je počela prva jednogodišnja kosmička ekspedicija na MKS, koja treba da pruži naučnicima nove informacije o tome kako ljudski organizam podnosi dugotrajnu izolaciju u uslovima realnog kosmičkog leta, koje će biti korišćene u pripremama za čovekove ekspedicije na Mars.    

TMA16m posada
Nova kosmička posada - Skot Keli, Genadij Padalka i Mihail Kornienko

Kosmički brod "Sajuz TMA-16M" je lansiran 27. marta 2015. u 22:42:57č (moskovsko vreme) sa rampe broj jedan kosmodroma Bajkonur, uz pomoć rakete-nosača "Sajuz-FG".

U sastav posade ulaze:

  • Komandant kosmičkog broda i misije MKS-44, vazduhoplovni pukovnik u rezervi, ruski kosmonaut Genadij Ivanovič Padalka (57)
  • Brodski inženjer broj 1 kosmičkog broda i brodski inženjer broj 5 misije MKS-43/44/45/46 ruski kosmonaut Mihail Borisovič Kornienko (55)
  • Brodski inženjer broj 2 kosmičkog broda i brodski inženjer broj 6 misije MKS-43/44 i komandant misije MKS45/46, mornarički kapetan, američki astronaut Skot Džozef Keli (Scott Joseph Kelly, 51).

Pozivni znak posade je "Altair". Lansiranju su prisustovali, izmedju ostalih, direktori "Roskosmosa" i NASA-e Igor Komarov i Čarls Boulden.

U rezervnoj posadi su bili ruski kosmonauti Aleksej Nikolajevič Ovčinjin (44) i Sergej Aleksandrovič Volkov (42) i astronaut NASA-e Džefri Nels Vilijams (Jeffrey Nels Williams, 57). Članovi rezervne posade će leteti na MKS u dvema odvojenim kosmičkim ekspedicijama - Volkov kao komandant misije MKS-45/46 koja kreće u septembru 2015, a Ovčinjin i Vilijams će skupa sa Olegom Skripočkom leteti u misiji MKS-47/48 sledećeg marta. Kornienko i Keli će se vratiti na Zemlju početkom marta 2016. upravo sa Sergejom Volkovim.

Rezervna posada
Članovi rezervne posade misije MKS-43/44 (l-d) - Vilijams, Ovčinjin i Volkov

Na startu, masa kosmičkog broda je iznosila 7220kg, od čega je na masu aparata za povratak otpadalo 2907kg, na stambeni odsek (orbitalni modul) - 1320kg, a na gorivo - 880kg.

Lansiranje je proteklo uspešno. Brod se odvojio od trećeg stepena rakete-nosača tokom 528. sekunde leta i dospeo na orbitu sledećih parametara:

  • nagib - 51,63o
  • minimalna visina orbite (perigej) - 198,12km
  • maksimalna visina orbite (apogej) - 231,75km
  • period jednog obilaska - 88,55 minuta.

Tako je počeo 297. pilotirani kosmički let, a 130. u Rusiji (uključujući i kosmičke letove obavljene u vreme SSSR-a). Za raketu-nosač "Sajuz-FG" ovo je bilo 51. lansiranje (procenat uspeha - 100%). U cilju obezbedjenja svih etapa lansiranja, duž putanje leta na aerodromima Kazahstana i Rusije dežuralo je devet aviona (tipa "Antonov" i "Iljušin") i devet helikoptera (Mi-8), dok se u Japanskom moru nalazio brod "Sajani", spreman da preuzme kosmonaute u slučaju prekida lansiranja tokom rada trećeg stepena i njihovog sletanja na talase ovog mora.

Posle odvajanja od trećeg stepena i prelaska na orbitu oko Zemlje, na kosmičkom brodu su se rasklopila oba krila sunčevih panela i antene radio-tehničkog sistema za zbližavanje "Kurs". Kasnije, iz ležišta je ispružena štangla aktivnog mehanizma za spajanje, koja je zauzela svoj operativni položaj. Takodje, posada je testirala sistem upravljanja, rad TV opreme i funkcionisanje sistema "Kurs".

Spajanje kosmičkog broda sa MKS se odvijalo po dobro poznatoj "brzoj" šemi, za vreme prve četiri orbite. Tokom prve dve orbite obavljena su prve korekcije putanje leta uz pomoć motora za zbližavanje i korekciju orbite (SKD). Podsećamo, ovaj isti motor SKD se koristi i za povratak na Zemlju. Tokom prve korekcije, SKD je radio oko 86 sekundi, čime je brodu dato dodato ubrzanje od oko 35 m/s. Druga korekcija je trajala oko jedne minute uz priraštaj brzine od oko 25 m/s. Kao rezultat vih korekcija, "Sajuz TMA-16M" je dospeo na novu orbitu visine 312 x 330km.  

Za vreme drugog i trećeg kruga, usledio je drugi do-impulsni manevar. Sada su korekcije trajale znatno kraće, 16 i 28 sekundi, dok je povećanje brzine iznosila 6, odnosno 11m/s. Posle ove dve korekcije, brod je prešao na novu orbitu parametara 337 x 363km.  

Posle ovih osnovnih korekcija orbite, počela je etapa autonomnog zbližavanja tokom koje je brod obavio još šest manjih menavara, do kojih je najveći trajao nešto manje od jedne minute uz dodatno ubraznje od oko 20m/s.

Za vreme četvrte orbite, posle ovih dinamičkih operacija, brod je dospeo na oko 400m od MKS. Bila je to završna etapa, tokom koje je brod vodjen automatskim sistemom "Kurs" uspešno spojen uz modul "Poisk" (MIM-2) 28. marta 2015, u 04:34č, nešto manje od šest časova posle poletanja sa Bajkonura.  

Posle provere hermetičnosti spoja, otvoreni su poklopci izmedju kosmičkog broda i modula "Poisk" i Padalka, Kornienko i Keli su uplovili u MKS. Tamo su ih dočekali članovi posade MKS-43, Anton Škaplerov ("Roskosmos"), Samanta Kristofereti (ESA-Italija) i Teri Virts (Terri Wirts, NASA) koji se nalaze na stanici od 23, novembra 2014, preko 123 dana.

Kosmički let Padalke će trajati 168 dana, dok će Kornienko i Keli provesti u kosmos 342 dana i raditi sa članovima četiri misije. Ovo je prva jednogodišnja kosmička misija posle dvadeset godina. Prvi put su se Zemljani otisnuli u jednogodišnju kosmički ekspediciju na orbitalnom komplekcu "Mir" krajem 90-ih. Komandant te misije Vladimir Titov je kosmonuatima preneo svoja iskustva i poručio da se ne preopterete tokom kosmižkog leta, da dobro balansiraju režim fizičkih vežbi, naužnih istraživanja, hrane, odmora i spavanja. Kao što je poznato, apsolutni svetski rekord u dužini boravka u kosmosu tokom jedne ekspedicije drži ruski kosmonaut, lekar Valerij Poljakov, koji je na stanici "Mir" proveo 437 dana i 18 časova, tokom 1994/95.

Kornieneko će obaviti preko 70 eksperimenata, dok je za Kelija planiran gotovo duplo veći naučno-istraživački program. Dvadeset eksperimenata ima direktnu povezanost sa dugotrajnim boravkom u kosmosu, ukljužujući sedam zajedničkih eksperimenata koje će Kornieneko i Keli skupa obaviti na ruskom, odnosno amerižkom segment MKS. Takodje, planirani su i izlasci u otvoreni kosmos. Prvo će krajem juna izvan stanice izaći kosmonuati Padalka i Kornienko (to će biti 41. boravak (VKD) ruskih kosmonauta izvan MKS). Jedan od osnovnih ciljeva ovog "leonovanja" je da se specijlanom tehnikom očiste iluminatori ruskog segmenta MKS. Naime, iako stanica leti na visini od oko 400km, visoko iznad najgušćih slojeva atmosfere, ipak tokom dugog vremena, što zbog jonosferskih čestica, što zbog izduvnih gasova kosmičkih brodova koji redovno lete ka i sa stanice, spoljašnja stakla prozora MKS su prekrivena slojem prašine koji ometa efikasno praćenje procesa u atmosferi i snimanje zemljine površine.      

Za Kelija planoirana su četiri izlaska u otvoreni kosmos (EVA, u terminologiji NASA-e) - po jedan u julu i decembru i dva u oktorbu. Sa njim še izvan američkog segmenta MKS raditi dva astronauta dve sledeće misije. Osnovni zadaci radova u otvorenom kosmosu Skota Kelija su nastavak priprema MKS za predstojeća spajanja komercijlanih kosmičkih brodova CST-100 i Dragon V2, koja bi trebala da uslede 2017/18.

Pored naučnih eksperimenata i radova u otvorenom kosmosu evo spiska glavnih dogadjaja koji su planirani do kraja jednogodišnje ekspedicije Mihaila Kornienka i Skota Kelija:

2015.

  • 12. aprila - spajanje teretnog broda (TB) Dragon (SpX-6) kompanije SpaceX uz modul Harmony
  • 26. april - odvajanje TB "Progres M-25M" od modula "Pirs"
  • 11. maj - odvajanje TB Dragon (SpX-6)
  • 14. maja - odvajanje kosmičkog broda (KB) "Sajuz TMA-15M" od modula "Rasvet" i povratak na Zemlju posade misije MKS-43 (Škaplerov, Krisofereti, Virts)
  • 26/27. maj - lansiranje i spajanje KB "Sajuz TMA-17M" sa modulom "Rasvet", sa posadom Kononjenko ("Roskosmos"), Juji (Japan) i Lindgern (NASA) misije MKS-45
  • 24. juna - spajanje TB Dragon (SpX-7) sa modulom Harmony
  • kraj juna - izlazak kosmonauta Padalke i Kornienka u otvoreni kosmos (VKD-41) izvan modula "Pirs"
  • jul - izvan američkih astronauta Kelija i Lindgrena (EVA-32) iz modula Quest
  • 24. jula - odvajanje TB Dragon (SpX-7)
  • 4. avgusta - odvajanje TV "Progres M-27M" od modula "Pirs"
  • 6/7. avgust- lansiranje i spajanje TB "Progres M-28M" uz modul "Pirs"
  • 23. avgust - spajanje TB HTV-5 Kounotori-5 (Japan) uz modul Hamorny
  • 26. avgust - odvajanje TB "Progres M-26M" od modula "Zvezda"
  • 28. avgusta - prespajanje KB "Sajuz TMA-16M" sa modula "Posik" na modul "Zvezda"
  • 1. septembar - lansiranje i spajanje KB "Sajuz TMA-18M" uz modul "Poisk". Na MKS dolaze kosmonaut Volkov ("Roskosmos"), astronaut Mogensen (ESA-Danska) i turista, britanska pevačica Sara Brajtman
  • 4. septembar - spajanje TB Dargon (SpX-8)
  • 11 septembar - odvajanje KB "Sajuz TMA-16M" od moudla "Zvezda" i povratak na Zemlju Padalke, Mogensena i Brajtmanove
  • 4. oktobar - odvajanje TB ragon (SpX-8) i njegov povratak na Zemlju
  • 7. oktobar - odvajanje HTV-5 Kounotori-5
  • 22. oktobar - lansiranje i spajanje TB "Progres MS" sa modulom "Zvezda"
  • oktobar - izlazak u otvoreni kosmos astronauta Kelija i Lindgrena (EVA-33)
  • oktobar - izlazak u otvoreni kosmos astronauta Kelija i Lindgrena (EVA-34)
  • 5. novembar - odvajanje i povratak na Zemlju KB "Sajuz TMA-17M" (Kononjenko, Juji, Lindgren)
  • 20. novembar - lansiranje i spajanje KB "Sajuz TMA-19M" sa posadom Ivanjišin ("Roskosmos"), Kopra (NASA) i Pik (ESA- Velika Britanija)
  • 24. novembar - spajanje TB Cyngus (Orb-4) kompanije Orbital Sciences sa modulom Unity
  • 7. decembar - spajanje TB Dragon (SpX-9)
  • decembar - izlazak u otvoreni kosmos astronauta Kelija i Kopre (EVA-35)

2016.

  • 6. januar - odvajanje TB Dragon (SpX-9) i njegov povratak na Zemlju
  • 23. januar - odvajanje TB Cygnus (Orb-4)
  • 10. februar - odvajanje TB "Progres M-28M"
  • 12. februar - lansiranje i spajanje TB "Progres MS-2"  
  • 15. februar - spajanje TB Dragon (SpX-10)
  • 1. mart - lansiranje TB Cygnus (Orb-5)
  • 3. mart - odvajanje i prezemljenje KB "Sajuz TMA-18M" (Volkov, Kornienko, Keli).


FOTOGRAFIJE

 
 

 Biografije posade:

Genadij Ivanovič Padalka (Геннадий Иванович Падалка)

Mihail Borisovič Kornienko (Михаил Борисович Корниенко)

Skot Džozef Keli (Scott Joseph Kelly)

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

tranzit logo


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18