zabranjenifobos

U

 trenutku dok čitate ove redove tri vanzemaljska kosmička broda, svaki po nekoliko stotina kilometara u prečniku, oprezno ulaze u Glavni asterodini pojas, vešto izbegavajući gromade kamenja koje tu besomučno juri na svom putu oko Sunca. Poređani su u borbenu formaciju. Brod izviđač, nešto manji od ostala dva, ali zato mnogo brži i pokretljiviji, ide prvi. Za njim desno je veći, masivniji i moćniji sa oružjem nezamislive snage, a iza njega levo je oklopljeni komandni brod. Osmatračke stanice na brodovima su umrežene i zajedno pružaju detaljnu sliku svemira u krugu od 40 svetlosnih godina. Standardno oružje sva tri broda su kvantna torpeda i trifotonski 3x dezintegratori.

Niko ne zna odakle su ovi brodovi došli. Primećeni su u maju 2011. dok su se nalazili u području Jupitera čiju su moćnu gravitaciju koristili za usporavanje i korekciju svoje putanje. Već tada je ošto oko američko-srpskog tima mladih istraživača opazio opasnu formaciju brodova te je hitno alarmirao Ujedinjene nacije, američku, rusku, kinesku i srpsku vladu. Ali uprkos svim očiglednim dokazima o opsnoj nameri vanzemaljskih brodova Ujedinjene nacije i vlade država nisu preduzele ništa. One su tražile potvrdu izveštaja od Međunarodne astronomske unije, a Unija, predvođena uvaženim, ali već starijim naučnicima koji nisu bili spremni da prihvate nove metode osmatranja, odbila je da poveruje činjenicama. Uvaženi prof. dr Majkl Devidson je u ime Unije izjavio da su njegove „mlade kolege pogrešno protumačile rezultate osmatranja“.

– Znate, dodao je, maldi ljudi su nestrpljivi i hteli bi sve odmah da postignu i bez puno rada, pa zato i greše.

Tako je po drugi put u istoriji, nakon što je veliki Galileo Galilej ponudio crkvenim učenjacima da se, gledajući kroz teleskop, i sami uvere u postojanje satelita Jupitera (što su ovi odbili), slepo verovanje u dogme, pomračilo um naučnih autoriteta. Ni jedan naučni, ni jedan stručni časopis od priče o dolsaku vazemasljskih brodova nije objavio ni slovo.

A svakim trenom brodovi su dolazili sve bliže i bliže i možda nije daleko dan kada će oni pomračiti Suce i na Zemlji izazvati haos, patnju i smrt.


Tako je, uz obilje dodataka kako bi priča bila koliko – toliko zanimljiva, avgusta ove godine glasila vest o predstojećoj invaziji vanzemaljaca. Preneli su je samo sajtovi i novine sumnjivog kvaliteta i izazvali podsmeh čitalaca. Niko u vest nije verovao. Pa čak i oni koji redovno prate žutu štampu i veruju u najveće gluposti, ostali su ravnodušni. Vest su pročitali sa izvesnim zanimanjem, zabrinuto odmahnuli glavom da bi se odmah zatim zadubili u šokantnu priču o novom dečku nekog estradnog pevača i o izgradnji zaobilaznice zbog popravke napukle kanalizacione cevi. Tih zloslutnih predviđanja već su se svi zasitili - posebno smakova sveta kojih je u zadnje vreme bilo baš preterano mnogo, a evo koliko sledeće godine nas očekuje još najmanje jedan, onaj majanski. Zato je ova vest bila kratkog daha i zaboravljena je do kraja večeri.

Ipak, da vidimo kako bi mogli dalje da se slažu događaji.


Početkom novembra naučnoj zajednici je postalo jasno da vanzemaljski brodovi ipak postoje i da se nalaze na kursu prema našoj planeti. Zasluge za to istorijsko otkriće pripalo je uvaženom profesoru Majklu Devidsonu koji je strpljivo primao čestitke i iz skromnosti govorio u množini: „naše otkriće“ i „naša osmatranja“. Svoje „mlade kolege“ ni jedanput nije pomenuo.

A onda su brodovi nestali. Došli su do Marsa, pet dana kružili oko njega, zatim su zašli iza planete i više se nisu pojavljivali.

Nestanak brodova je zbunio naučnike. NASA je pomoću Mars Reconnaissance Orbitera skenirala površinu Marsa, a stotine inžinjera je analiziralo svaki piksel prispelih fotografija sa orbitera. Ali nikakav trag spuštanja ili pada brodova na Marsu nije otkriven.

Rešenje ove miseterije bilo je, međutim, vrlo jednostavno. Dva broda, komandni i izviđački, su se prikrili u Marosvoj senci dok se borbeni brod rastavio na 174 manje, vrlo pokretne letelice koje su imale zadatak da iz neposredne blizine čuvaju Fobos.

 
Fobos
Fobos je veći od dva Marsova satelita. Nepravilnog je oblika i njegove dimenzije su 26,8 x 22,4 kilometara. Mars obilazi na srednjem rastojanju od svega 9 377 kilometra. Otkrio ga je Asaph Hall 1877. godine nakon duge, iscrpljujuće potrage.  U tami svemira Fobos je gotovo neprimetan pošto veoma slabo odbija svetlost. Njegov albedo iznosi svega 0,071 čime spada u tela sa najmanjom refleksijom u Sunčevom sistemu.
 
Shklovsky
Josif Šklovski

Sredinom prošlog veka planetolozi su bili zbunjeni otkrićem da Fobos polako, u spirali pada na Mars. Ta neočekivana putanja tada je objašnjna usporavanjem satelita useled trenja o čestice Marsove atmosfere, što je opet značilo da Fobos ima neznatnu masu, svakoko mnogo manju nego što se od satelita tih dimenzija očekuje. Objašnjenje ove anomalije je ponundio poznati sovjetski astrofizičar i astrobilolog Josif Šklovski (1916 – 1985). On je 1959.  izneo hipotezu da je Fobos šupalj, veštački satelit! To je izazvalo buru negodovanja, pa i podsmeha u naučnoj zajednici, a danas predstavlja ilustraciju lutanja naučne misli u ranim periodima razvoja astrobiologije.

Vanzemaljski brodivi su oduvek štitili Fobos mada to Zemljani nisu znali. Zapravo štite ga od kako ga je pre milijardu godina civilizacija iz jednog od susednih zvezdanih sistema sklopila i postavila da kruži oko Marsa. Od sredine prošlog veka, kada su u svemir krenuli i zemaljske letelice o Fobasu brine dobro naoružana flotila, sposobna i ovlašćena da pokori planetu u slučaju da Fobos bude ugrožen ili ako bude otkrivena njegova funkcija osmatračke baze za nadziranje Sučevog sistema. Zapravo, strateški značaj te stanice u čitavom galaktičkom kraku je izuzetno velik.

Više puta do sada je vanzemaljska flotila sprečavala brodove sa Zemlje da istraže Fobos i saznaju istinu o njemu. Prvi put je to bilo 1988. godine. Te godine, 7. jula, Sovjeti su raketom Proton-K lansirali sondu Fobos 1 sa ciljem da istraže Marsov satelit. Lansiranje je bilo uspešno i cela misija je tekla po planu, ali onda, 2. septembra odjednom, baz vidljivog uzroka komunikacija sa letelicom je prekinuta. Tada sa Zemlje niko nije primetio vanzemaljske letelice, niti je uočen snažan radarski snop kojim je obasjan Fobos 1 i prekid misije je pripisan kvaru na telekomunikacijama.  Šta je izazvalo kvar ostalo je nerazjašnjeno.

 
Phobos_spacecraft Phobos_Marte
Fobos 1 Fobos 2
 

Samo nekoliko dana nakon Fobosa 1, 12. jula 1988, Sovjeti su lansirali i drugu letelicu, nazvanu Fobos 2, sa istim zadatkom: da istraži satelit Fobos. I ovo lansiranje je proteklo po planu i letelica se uputila ka Marsovom sistemu. U orbitu oko Marsa je ušla 29. januara 1989, a zatim je upućena ka Fobosu čime započela finalna faza misije. Sonda se približila na svega 50 metara od površine Marsovog satelita, ispustila dva lendera ka njemu i – nakon toga je izgubljen svaki kontakt sa njom. Bilo je to 27. marta te godine, a zvanično objašnjenje za prekid misije pripisano je kvaru na glavnom kompjuteru. Međutim, sonda je neposredno pre prekida kontakta uspela da pošalje na Zemlju nekoliko fotografija. Na pretposlednjoj vidi se duga, eliptična sneka bačena na Marsovu površinu. Na poslednjoj ispred satelita Fobos vidi se gigantski cilindrični, neidentifikovani svemirski brod, dug između 20 i 25 kilometara i širok oko 1,5 km. Nakon te fotografije izgubljen je svaki kontakt sa sondom Fobos 2. (O misijama Fobos)

 
senka marte21_03 eckerphobos
Senka na Marsu Fobos i NLO (poslednji snimak Fobosa 2) Novinski članak
 
 
 

Poslednja intervencija bila je ove godine. U utorak, 9. novembra u 00:16 po moskovskom vremenu, sa kosmodroma Bajkonur ka Fobosu je lansirana stanica Fobos Grunt. Nakon 11,5 minuta stanica se uspešno odvojila od drugog stepena rakete i ušla u orbitu oko Zemlje. Izveštaji su govorili da kosmički aparat funkcioniše normalno i da se let odvija prema planu. U sledećoj fazi bilo je isprogramirano da snažni motori potisnu brod u hiperboličnu orbitu koja bi ga konačno odvela ka Marsu. Ali, ali iz nekog razloga motori se nisu uključili. Ni danas ruski naučnici nisu rasvetlili ovaj slučaj. Ili ne žele da ga iznesu u javnost. Informacija je izuzetno malo. Možda oni nešto znaju?

U svakom slučaju misija Fobos Grunt je prekinuta na samom njenom početku. Ali priča o zabranjenom Fobosu time se ne završava. Nedavno je objavljeno (AM od 11, decembra 2011) da Rusi ne odustaju od istraživanja Fobosa i da će ka njemu pre ili kasnije ponovo poslati svoj istraživački brod.

Čekamo nastavak priče.


Komentari   
Aleksandar Zorkić
+2 #2 Aleksandar Zorkić 30-12-2011 10:11
Tekst "Zabranjeni Fobos" je smešten u odeljak SF i autor je bio uveren da će ga čitaoci prepoznati kao SF priču. A o validnosti SF priče se ne raspravlja :-).
bmrhgj
0 #1 bmrhgj 30-12-2011 09:25
Bas tako!
Dodaj komentar