Totalno pomračenje Sunca na Zemlji posmatrano iz kosmosa izvor je dragocenih slika. Senka Meseca koja prelazi preko osvetljenog diska naše planete uvek je spektakularan prizor. Ali obrati pažnju na sledeću sliku, koja prikazuje nešto što samo zamišljamo u mašti:

e1
Zemlja iza Meseca sa senkom pomračenja na njoj viđena sa satelita DSLWP-B.

Ona prikazuje Zemlju koja se gubi iza ruba Mesečevog diska – za nekog na Mesecu, to je zalazak Zemlje – slika sama po sebi vrlo lepa, iako je svakako danas često dostupna. Ali pogledaj pažljivo: Vidiš li crnu senku na Zemljinom disku? Jeste (ako nisi ukapirao), to je sena Meseca tokom potpunog pomračenja Sunca koja se dogodilo 2. jula 2019. Na Zemlji može da se vidi jedino južni Pacifik, Čile i Argentina, ali slučajnost je htela da kineski satelit uhvati baš njih sa lunarne orbite. Satelit je DSLWP-B, takođe poznat kao 'Longjiang 2' (龙江二). Kineski sateliti DSLWP (Discovering the Sky at Longest Wavelengths Pathfinder) A i B su poleteli 20. maja 2018. kao sekundarni teret prilikom lansiranja relejnog satelita 'Queqiao', odgovornog za prosljeđivanje podataka Zemljine sonde 'Chang'e'[1], koja se nalazi na 'skrivenoj' strani našeg satelita. Nažalost, DSLWP-A je prestao da radi 22. maja i nije uspeo da se postavi u lunarnu orbitu.

e2
Delovi amaterskog satelita DSLWP.

e3
DSLWP pre lansiranja.

e4
Raspored kamera. Jednu su smislili i platili Saudijci.

Za razliku od 'Queqiao-a', smeštenog u Lagranžovu tačku EML2sistema Zemlja-Mesec, DSLWP-B se nalazi u lunarnoj orbiti. Reč je o malom mikrosatelitu u obliku kocke sa stranicama od približno pola metra i težine 47 kg koji je razvio Tehnološki institut Harbin za niskofrekventnu radio-astronomiju (HIT). Glavni instrument se sastoji od radio-astronomskih antena koje proučavaju nebo na vrlo velikim talasnim dužinama (frekvencije između 1 i 30 MHz). Sonda 'Chang'e 4' i satelit 'Queqiao' imaju sličan instrument. DSLWP-B nosi kameru koju je izgradio KACST (King Abdulaziz City for Science and Technology) iz Saudijske Arabije, pored amaterske kamere 'Inory Eye', skromnije, koju su izgradili kineski studenti BY2HIT (amaterski radio-klubInstituta za tehnologiju Harbin). Upravo je ova poslednja kamera snimila ove spektakularne fotografije.

e5
Još jedna slika pomračenja.

e6
Amaterska kamera 'Inory Eve' (ili 0Studentska kamera'). Vidno polje – 14°×18,5°.

DSLWP-B je postavljen na lunarnu orbitu 25. maja 2018. godine. Početna orbita je bila vrlo ekscentrična, s periastrom od 357 km i apoastrom od 13.704 km, tako da je Zemlja lako vidljiva tokom dvadeset ipo sati koliko traje orbitni period. Zanimljiva stvar kod DSLWP-B je bila ta da je telemetrija poslana amaterskim uređajem BY2HIT mogla biti snimljena od strane radioamatera iz čitavog sveta, kao i podaci sa radio-astronomskog eksperimenta VLBI (Very Long Baseline Interferometry). Slike kamere 'Inory Eye' primljene su na Zemlju pomoću 25-metarskog radio-teleskopa Dwingeloo (Holandija) i 12-metarskog Shahea u Pekingu (Kina). Dobijanje slika Meseca i Zemlje pomoću 'Inory Eyea' takođe je sprovedeno uz sudelovanje radioamatera raspoređenih diljem sveta.

e7
Neviđena slika! Druga strana Meseca i Zemlja snimljeni sa DSLWP-B.

e8
Još jedna slika Meseca i Zemlje napravljena prošlog oktobra.

Nažalost, slike pomračenja će najverovatnije biti labudova pesma za DSLWP-B: Očekuje se da će mali satelit na kraju radnog veka pasti na drugu stranu Meseca, a to će biti uskoro.

e9
Slika Zemlje i Meseca napravljena saudijskom kamerom, bolje je rezolucije od 'Inory Eye'.

 

[1]Opaki Žutaći! Pročitaj ovde šta ima je cilj i plan.

Zemlja iza Meseca sa senkom pomračenja na njoj viđena sa satelita DSLWP-B.

Ona prikazuje Zemlju koja se gubi iza ruba Mesečevog diska – za nekog na Mesecu, to je zalazak Zemlje – slika sama po sebi vrlo lepa, iako je svakako danas često dostupna. Ali pogledaj pažljivo: Vidiš li crnu senku na Zemljinom disku? Jeste (ako nisi ukapirao), to je sena Meseca tokom potpunog pomračenja Sunca koja se dogodilo 2. jula 2019. Na Zemlji može da se vidi jedino južni Pacifik, Čile i Argentina, ali slučajnost je htela da kineski satelit uhvati baš njih sa lunarne orbite. Satelit je DSLWP-B, takođe poznat kao 'Longjiang 2' (龙江二). Kineski sateliti DSLWP (Discovering the Sky at Longest Wavelengths Pathfinder) A i B su poleteli 20. maja 2018. kao sekundarni teret prilikom lansiranja relejnog satelita 'Queqiao', odgovornog za prosljeđivanje podataka Zemljine sonde 'Chang'e'[1], koja se nalazi na 'skrivenoj' strani našeg satelita. Nažalost, DSLWP-A je prestao da radi 22. maja i nije uspeo da se postavi u lunarnu orbitu.

Delovi amaterskog satelita DSLWP.

DSLWP pre lansiranja.

Raspored kamera. Jednu su smislili i platili Saudijci.

Za razliku od 'Queqiao-a', smeštenog u Lagranžovu tačku EML2sistema Zemlja-Mesec, DSLWP-B se nalazi u lunarnoj orbiti. Reč je o malom mikrosatelitu u obliku kocke sa stranicama od približno pola metra i težine 47 kg koji je razvio Tehnološki institut Harbin za niskofrekventnu radio-astronomiju (HIT). Glavni instrument se sastoji od radio-astronomskih antena koje proučavaju nebo na vrlo velikim talasnim dužinama (frekvencije između 1 i 30 MHz). Sonda 'Chang'e 4' i satelit 'Queqiao' imaju sličan instrument. DSLWP-B nosi kameru koju je izgradio KACST (King Abdulaziz City for Science and Technology) iz Saudijske Arabije, pored amaterske kamere 'Inory Eye', skromnije, koju su izgradili kineski studenti BY2HIT (amaterski radio-klubInstituta za tehnologiju Harbin). Upravo je ova poslednja kamera snimila ove spektakularne fotografije.

Još jedna slika pomračenja.

Amaterska kamera 'Inory Eve' (ili 0Studentska kamera'). Vidno polje – 14°×18,5°.

DSLWP-B je postavljen na lunarnu orbitu 25. maja 2018. godine. Početna orbita je bila vrlo ekscentrična, s periastrom od 357 km i apoastrom od 13.704 km, tako da je Zemlja lako vidljiva tokom dvadeset ipo sati koliko traje orbitni period. Zanimljiva stvar kod DSLWP-B je bila ta da je telemetrija poslana amaterskim uređajem BY2HIT mogla biti snimljena od strane radioamatera iz čitavog sveta, kao i podaci sa radio-astronomskog eksperimenta VLBI (Very Long Baseline Interferometry). Slike kamere 'Inory Eye' primljene su na Zemlju pomoću 25-metarskog radio-teleskopa Dwingeloo (Holandija) i 12-metarskog Shahea u Pekingu (Kina). Dobijanje slika Meseca i Zemlje pomoću 'Inory Eyea' takođe je sprovedeno uz sudelovanje radioamatera raspoređenih diljem sveta.

Neviđena slika! Druga strana Meseca i Zemlja snimljeni sa DSLWP-B.

Još jedna slika Meseca i Zemlje napravljena prošlog oktobra.

Nažalost, slike pomračenja će najverovatnije biti labudova pesma za DSLWP-B: Očekuje se da će mali satelit na kraju radnog veka pasti na drugu stranu Meseca, a to će biti uskoro.

Slika Zemlje i Meseca napravljena saudijskom kamerom, bolje je rezolucije od 'Inory Eye'.

 

[1]Opaki Žutaći! Pročitaj ovde šta ima je cilj i plan.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

tranzit logo


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18