Šta je to bilo važno što je Baz Oldrin uradio pre nego što je otišao na Mesec?
Opširnije: Na današnji dan: 20. januar
Write comment (0 Comments) Write comment (0 Comments)
Na današnji dan je lansiran "Apolo 12" i otkrivena Sedna.
Opširnije: Na današnji dan: 14. novembar
Write comment (0 Comments) 
Na današnji dan 1957. pas Lajka je postala prva veća životinja koja je poletela u svemir
Opširnije: Na današnji dan: 03. novembar
Write comment (2 Comments) 
Letnje vreme se završava u 03:00 časa zadnje nedelje u oktobru i časovnici se pomeraju jedan sat unazad (na dva sata).
Opširnije: Kraj letnjeg računanja vremena!
Write comment (0 Comments) Srednjoevropsko letnje vreme (CEST) je naziv za UTC+2 vremensku zonu. Koristi se za vreme leta u većini Evropskih zemalja i Tunisu. Za vreme zime se koristi srednjoevropsko vreme (CET).
Opširnije: Srednjoevropsko letnje vreme
Write comment (0 Comments) Srednjoevropsko vreme (engl. CET) je jedno od imena za vremensku zonu UTC+1. Koriste je većina Evropskih i severno Afričkih zemalja. Većina koriste i Srednjoevropsko letnje vreme (UTC+2).
Opširnije: Srednjoevropsko vreme
Write comment (0 Comments) Vremenska zona je deo površine Zemlje omeđen sa dva granična meridijana. Postoje 24 časovne zone zato što se Zemlja za 24 časa jedanput obrne oko svoje (zamišljene) ose koja spaja njen Severni i Južni pol.
Write comment (0 Comments) Letnje računanje vremena (engl. Daylight saving time (DST)) ili letnje ukazno vreme, je dogovor po kojem se preko leta časovnik pomera da bi poslepodneva imala više danjeg svetla nego prepodneva. Sprovodi se tako što se službeno vreme pomeri unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vrati nazad u jesen. Vreme se obično pomera za jedan sat, ali tačan broj časova i datumi izmena se određuju lokalno, i podložni su promenama. Ovakvo podešavanje doprinosi boljem prilagođavanju i većem iskorišćavanju dana i štednje energije.
Opširnije: Letnje računanje vremena
Write comment (0 Comments) Kalendar je nastao kao potreba ljudi da znaju svoje mesto u vremenu. Isto tako, za religijske potrebe kalendar je presudan. Još od 
najranijih vremena postojala je potreba za određivanjem godišnjih doba i kišnih sezona i utvrđivanju veze sa drugim periodičnim događajima na nebu koje su ljudi primećivali. Kalendari su se pravili u odnosu na kretanje i faze Meseca, kretanja Sunca, a retko, posmatranjem kretanja Venere. Sve velike rane civilizacije su imale svoj kalendar. Iz vavilonskog kalendara nam dolazi sedam dana u nedelji gde je svaki dan u sedmici bio posvećen jednom od sedam nebeskih tela ( nedelja-Suncu, otud Sunday na engleskom, Mesecu ponedeljak, i dalje redom Marsu, Merkuru, Jupiteru, Veneri i Saturnu).
Piše: Nikola Veselinović.
Opširnije: Uloga Srbije u reformi Julijanskog kalendara
Write comment (0 Comments)
Henri Poincaré je osnova, za...
4 dana ranije
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
