Između 1946. i 1958. na ostrvu Bikini Atol, SAD su testirale 23 nuklearne bombe. Najveći i najrazorniji test se dogodio 1. marta 1954. 

 Bikini bomba1

Bikini bomba2 

Slika prikazuje greben koji je temelj Bikini Atola i čini ga lanac od 23 ostrva.

Krater na slici NASA-inog Landsat 8 satelita  snimljen je 8. 19. avgusta 2013. Nastao je tokom testa vodonične, hidrogenske ili termonuklearne bombe. To je nuklearno oružje novog dizajna u kom se spajaju atomi vodonika i oslobađa mnogo više energije nego u običnoj atomskoj bombi.

Očekivalo se da će to biti eksplozija od 4-6 megatona, ali umesto toga, ona je oslobodila energiju od 15 megatona, što je čini jednim od najmoćnijih nuklearnih testova ikad sprovedenih. Eksplozija je bila 1 000 puta jača od atomske bombe bačene na Hirošimu u avgustu 1945. Krater je 2km širok i preko 80m dubok. Oblak  pregrejanog vazduha i vode u obliku gljive dostigao je visinu od 40km, dopro je u stratosferu i na kraju se proširio na četiri kontinenta.

Bikini bomba3

Eksplozija je bila toliko velika da je uništila veliki deo opreme za njeno praćenje. Radioaktivni materijal je razbacan na ogromnom prostoru. Iako je stanovništvo Bikini Atola evakuisano godinu dana ranije, mnogo materijala sa velikom dozom zračenja je bačeno na druga obližnja ostrva. Stanovnici su evakuisani nekoliko dana posle toga kada su počeli da pokazuju simptome trovanja radijacijom.

Ova eksplozija je izmenila pejzaž, poremetila život stanovnika, ali i izazvala diplomatske pregovore koji su se okončali 1963 zabranom površinskih nuklearnih proba.

Deo stanovništva Bikini Atoll je pokušao da se vrati nekoliko decenija posle testova, ali je zemljište na ostrvu ostalo zagađeno i nije bilo bezbedno. Do današnjeg dana ona su i dalje uglavnom nenaseljena.     

Do danas nije jasno zašto je došlo do greške na testu. Razlog je ostao tajna.

UNESCO je proglasio Bikini Atol svetskom baštinom kao podsetnik hladnog rata i trke u nuklearnom naoružanju.

Detaljnije

SVE JE FIZIKA
Miša Bracić
MisaBracic portret 

Komentari   
Ljubomir
0 #3 Ljubomir 30-08-2019 05:57
-
- Moji stariji su uvek govorili: tehnika je dobra dok dobro radi, a kad zakaze...
-
yagodinac...
+5 #2 yagodinac... 28-08-2019 21:51
Odličan članak, samo jedna dopuna. Itekako je danas poznato zašto je eksplozija Castle Bravo tri puta jača od tada očekivane, a odgovor je veoma prost: zato što se tad nije znalo ništa o litijumovim izotopima i kako se oni ponašaju u uslovima fisije/fuzije. Tačnije, Li6 se smatrao najbitnijim za celu priču a Li7 se u suštini ignorisao kao potpuno inertni izotop po tom pitanju. Očekivalo se da Li7 apsorbuje neutron i postane Li8 koji bi se sporo raspadao. Međutim, jedno je samo apsorpcija neutrona a sasvim drugo apsorpcija visokoenergetsk og neutrona... U tom smislu sedmica može da bude visokoreaktivna i da se istog momenta raspadne na alfa česticu, tricijum i još jedan neutron. Budući da je Li7 činio dve trećine ukupnog litijuma, povećana količina nastalog tricijuma je veoma povećala ukupan broj neutrona (neutronski fluks) što je faktički pojačalo "ozračivanje" uranijumskog omotača sekundara (tamper) u prvim nanosekundama, koji onda na kraju ponovo podleže mnogo jačoj fisiji od očekivane (setite se da nakon fuzije opet sledi fisija u sekundaru kao zadnja faza termonuklearne eksplozije). Okreni-obrni, prešli su se samo oko litijuma, ništa više.
Rapaic Rajko
+3 #1 Rapaic Rajko 28-08-2019 16:16
Iako Tramp sad porice da je pitao 'moze li se nuklearnom bombom unistiti uragan', kad covek vidi zastrasujucu silu tog oruzja...
Ali radijacija je zasad nepremostiv problem.
Otkud ideja za ovako nesto? Secam se da je pre par decenija razvijena 'cista' (po ostatku sveta 'prljava') bomba, sa minimumom fizickih razaranja, ali zato sa intenzivnom radijacijom - pocisti sve zivo, a objekte ostavi prakticno netaknute.
Zar nije moguce napraviti i nesto obrnuto..?
Dodaj komentar


 

tranzit logo


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18