Priča o supermesecu vučeporeklo iz 1979 godine kada jetaj izraz skovao Richard Nolle. Supermesec je pun ili nov Mesec kada se Zemlji približi na 90 ili manje procenata od svog najbližeg prolaza u datoj orbiti.
Opširnije: Supermesec - šta je to?
Write comment (0 Comments) 
Fobos je mali Marsov satelit. On ima malu gustinu, malu masu pa prema tome i malu gravitaciju. Shodno tome, brzina oslobađanja, tj. brzina koju neko telo treba da dostigne da bi odleteo sa Fobosa, je takođe mala.
Opširnije: Zabranjeno trčanje po Fobosu
Write comment (0 Comments) 
To je zanimljivo pitanje, jer se broj satelita oko velikih i udaljenih planeta stalno uvećava. Nekada davno znali smo samo za naš prirodni satelit, Mesec. Onda je Galilej uperio svoj mali teleskop (mali za današnje pojmove) u Jupiter i otkrio da i ta velika planeta ima svoje satelite, i to četiri njih. Bilo je to početkom 1610. godine. Ali to je bio zbilja samo početak. Od tada je otkriveno mnogo novih satelita, neki velikim teleskopima, ostali pomoću letelica koje su posetile planete.
Dejmos je manji od dva Masova satelita.
Opširnije: Dejmos – drugi Marsov satelit
Write comment (0 Comments)
Phobos je jedan od dva Marsova satelita. Veći je i više izrovan od Deimosa, drugog Marsovog satelita.
Opširnije: Fobos – činjenice o zagonetnom Marosovom satelitu
Write comment (0 Comments) 
Fobos, najveći Marsov mesec, fascinantno je mesto uprkos tome što je, što se tiče pažnje, uvek u senci Crvene planete. Taj krompirasti satelit dimenzija 27×22×18 km liči na zarobljeni asteroid, ali danas znamo da je verovatno formiran, kao i Dejmos, nakon sudara jednog velikog tela sa Marsom kretko posle formiranja solarnog sistema. Taj sudar je verovatno stvorio i druge satelite[1]koji su vremenom isčezli. Zapravo i Fobos će nestati ali za 40 miliona godina zbog plimskih sila koja će terati mesec sve bliže i bliže Marsu. No izvan njegovog porekla i kraja, Fobos čuva mnoge tajne. Jedna od njih je razlika u boji površine...
Opširnije: Putujući pesak na Fobosu
Write comment (0 Comments) 
U najmračnijim i najhladnijim delovima polarnih područja direktno su posmatrani definitivni dokazi o postojanju vodenog leda na površini Meseca. Ova nalazišta leda su razdvojena i moguće je da su drevna. Na južnom polu većina leda je koncentrisana u kraterima dok je led severnog pola razuđen.
Write comment (1 Comment)
Henri Poincaré je osnova, za...
3 dana ranije
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
