Pazite sad: Mesečeva revolucija traje koliko i Mesečeva rotacija (tj. jedan krug Meseca oko Zemlje = jedan okret oko svoje ose), a rezultat te usklađenosti jeste da nam Mesec okreće uvek jednu istu svoju stranu. Iz ovoga možemo izvući logičan zaključak da sa Zemlje vidimo najviše polovinu ukupne površine Meseca i to samo kada je on pun. Ali, nije tako. Mi ponekad možemo da zavirimo i na drugu stranu Meseca i da prema tome vidimo ukupno više od polovine njegove površine.

Evo o čemu se radi. Ako precizno osmatrate Mesec tokom dužeg vremena možete uočiti da se on, u toku kretanja, blago njiše, ljulja, i u tom ljuljanju nam otkriva neke delove svoje druge strane. U stvarnosti ovo ljuljanje zapravo ne postoji, to je samo privid koji se dobija kada Mesec dospe u određene položaje prema Zemlji. Ipak za ovo ljuljanje koje ne postoji imamo i stručan naziv – libraciaja* Meseca. Šta više razlikujemo i različite vrste libracija.


* Od latinske reči libratio. Znači periodično kretanje oko položaja ravnoteže, ljuljanje, njihanje.


Libracija u širini i fizička libracija 

U mehaničkom smislu nebeska tela su pre svega čigre jer njihova osa rotiranja zadržava uvek isti naklon prema njihovoj putanji*. Ni Mesec se u tome ne razlikuje od ostalih rotirajućih tela. U odnosu na ravan orbite oko Zemlje njegova osa rotiranja ima naklon od 83°19'.


* Osnovna osobina žiroskopa je da pri brzoj rotaciji pravac njegove ose rotiranja ostaje stalan.


nagibi

Ovaj naklon Mesec zadržava tokom cele svoje revolucije oko Zemlje a to dovodi do libracije u širini. Jer kad Mesec na svom putu oko Zemlje pređe na severnu stranu ekliptike mi ga onda gledamo "od dole" te vidimo područje južne polarne oblasti Mesečeve druge strane. Shodno tome kada Mesec dođe na južnu stranu ekliptike videćemo deo površine sa druge strane severnog pola.

usirini

Koliki je taj deo? Sa crteža se vidi da ekvator Meseca prema ravni putanje zahvata ugao od 6°41. Za taj ugao mi sa Zemlje možemo da vidimo "iza" južnog, odnosno severnog Mesečevog pola. Ali kako u toku obrtanja Meseca dolazi do izvesnih kolebanja njegove ose nutacionog karaktera dešava se da libracija u širini dosegne i 6°50.

moretus1 moretus

Crvena tačka označava krater Moretus. Levo on je gotovo na ivici diska. 14 dana kasnije "ljuljanje" Meseca ga je udaljilo od ivice.

Nutacija (lat.) je oscilatorno kretanje ose rotacije oko nekog ravnotežnog položaja, koje nastaje pri rotaciji čvrstog tela u odnosu na nepokretnu tačku. Ovo kretanje Mesečeve ose je njegova fizička libracija.

Libracija u dužini 

Dakle, Mesečeva revolucija je sinhronizovana sa njegovom rotacijom. Mesec jedanput pređe svoju putanju oko naše Zemlje i za to vreme okrene se jedanput oko svoje ose. Ali gledajte kakva je to sinhronizacija. Brzina rotacije Meseca je stalna, ali ne i brzina njegove revolucije oko Zemlje. Kada ide ka perigeju brzina mu se povećava, dok mu se prema apogeju ona smanjuje. Na kraju sve se to uskladi i jedan krug oko Zemlje se poklopi sa jednim krugom oko ose, ali u toku puta ova dva kretanja se ne podudaraju baš idealno. Zato se dešava da u jednom delu staze Mesec ne stigne da okrene Zemlji potpuno svoje "lice" te nam otkriva i delić svoje druge, dalje strane. Nasuprot tome u drugom delu staze, kada mu je brzina revolucije smanjena, on se, zbog konstantne brzine rotacije, okrene više nego što bi trebalo da su njegova kretanja stalno sinhronizovana, pa tada opet vidimo deo njegove dalje strane.

uduzini
Libracija u dužini

Možemo ovo i drukčije objasniti. Za četvrtinu perioda kretanja po orbiti Mesec neće prevaliti četvrtinu svoje putanje već više ili manje od toga zavisno od brzine kretanja. Međutim, za isti taj period on će se oko ose okrenuti tačno za četvrtinu od punog okreta oko ose rotiranja. 

Dobija se dakle utisak da se Mesec ljulja. Ova vrsta ljuljanja se zove libracija u dužini. Ona nam omogućava da vidimo do 7°54' istočno i zapadno dalju stranu Meseca.

Paralaktička libracija

Postoji još jedna libracija koja doduše nema veze sa kretanjem Meseca, ali nam ipak dozvoljava da zavirimo na dalju stranu našeg satelita. To je paralaktička* libracija. Ona je uslovljena odnosom razmera Meseca i Zemlje i njihovom međusobnom razdaljinom. 


* Paralaksis grč. - menjanje, promena


1stepen
Pogled na Mesec iz dve tačke

Zemlja je veća od Meseca te kada Mesec posmatramo iz dijametralno suprotnih tačaka naše planete gledaćemo ga "sa strane", tj. videćemo i neke delove njegove dalje strane. Recimo ako imate nekog prijatelja u Vankuveru, koji se nalazi na sasvim drugom kraju planete, zajedno ćete videti više od 50% Mesečeve površine. Isti efekat možete i sami postići tako što pogledate Mesec uveče i zatim sačekate da vas Zemljina rotacija prenese na suprotnu stranu, tj. sačekate jutro i opet pogledate naš satelit. Sada ćete ga videti iz drugog ugla i videćete neke delove druge njegove strane, koje uveče niste mogli da vidite. Naravno za pun efekat potrebno je da Mesec bude pun. Najveća vrednost paralaktičke libracije iznosi 1°.

******

Sve u svemu, zahvaljujući libracijama, sa Zemlje možete videti oko 59% od ukupne površine Meseca. Ali, ne računajte puno na tih 9% viška od polovine Meseca. To su oblasti (zovemo ih libracionim zonama) koje vidimo pod nepovoljinim rakursom i za amaterska osmatranja one su praktično bez značaja. U procentima libracione zone obuhvataju 18% Mesečeve površine od čega 9% otpada na nama blužu stranu (zbog libracija mi ih ne vidimo uvek).


Odabrani članci o Mesecu


 


Dodaj komentar


 

leksikon 190


stranica posmatraci2019


CURRENT MOON


tvastronomija18

Osnove (2)