Ganimed je najveći Jupiterov mesec a ujedno i najveći prirodni satelit u celom Sunčevom sistemu.

ganimed
 Ganimed 

Prečnik: 5.262,4 km
Masa: 1,48 x 10^23 kg (2,0 Mesec)
Orbitira: Jupiter
Orbitalo rastojanje: 1.070.400 km
Orbitalni period: 7,16 dana
Površinska temperatura: -163 °C
Otkriven: 7. januara 1610.
Otkrio ga je: Galileo Galilej

Ganimed Mesec Zemlja
Mesec, gore levo, ispod je Ganimed, a desno Zemlja (u srazemri).

 

Otkriven je 1610. a zasluga za to otkriće pripada Galileo Galileju. 

Ime je dobio po miljeniku boga Zevsa (astronomi često daju imena nebeskim telima po mitskim ličnostima, naročito grčkim).

Ganimed je veći čak i od planete Merkur. 

Da ne obilazi Jupiter, nego da slobodno kruži oko Sunca Ganimed bi bio planeta patuljak.

Ganimed je jedini poznati satelit Sunčevog sistema koji ima značajnu magnetosferu. To znači da unutar Ganimeda postoji nešto što stvara magnetno polje. (Magnetno polje naše planete je dragoceno za održavanje života na Zemlji jer sprečava pogubne kosmičke zrake da dopru do tala).

I Ganimed poput Evrope ima okean vode ispod svoje površine. Taj okean je obavija tečno jezgro od gvožđa i nikla. Upravo to jezgro generiše magnetno polje. 

Površina Ganimeda je ledena i prekrivena sa dva tipa tla: jedan čini mlad, svetliji materijal, a  drugi, tamniji i stariji koji je i kraterisan. Posebno je interesantan taj tamniji deo jer on, izgleda, sadrži organski materijal.

Ganimed spada u grupu tela Sunčevog sistema na kome je moguće da postoji život – nadaju se astrobiolozi. 

Ganimed je, kako se čini, nastao u području mladog Jupitera tokom ranog Sunčevog sistema. Verovatno je nastao spajanjem nekoliko manjih tela.  

Ganimed ima tanku atmosferu koja sadrži kiseonik. Ovo je potvrdio Svemirski teleskop Habl. Pretpostavlja se da je taj kiseonik slobodan jer se vodeni let na površini raspada na vodonik i kiseonik pod uticajem Sunčevih zraka. 

Prva misija koja je izbliza proučavala Ganimed bila je Pionir 10, zatim Voyager, te New Horizons.

Nekoliko misija za istraživanje Ganimeda je predloženo, ali još ni jedna nije planirana. 

gsateliti

Podaci prema Space Facts i Vikipediji


 
 

Komentari   
Aleksandar Zorkić
+1 #4 Aleksandar Zorkić 17-09-2019 18:05
Citat Mile:
U tom slučaju ni Jupiter ne bi imao "čistu" orbitu, tj. Delio bi orbitu sa Ganimedom. Znači i Jupiter bi bio planeta patuljak?

Da, niko nije sasvim zadovoljan definiciojom planete i već je bilo takvih primedbi. S druge strane, nije uopšte lako definisati nebeske objekte.
Mile
+1 #3 Mile 17-09-2019 08:38
U tom slučaju ni Jupiter ne bi imao "čistu" orbitu, tj. Delio bi orbitu sa Ganimedom. Znači i Jupiter bi bio planeta patuljak?
Aleksandar Zorkić
+1 #2 Aleksandar Zorkić 16-09-2019 22:17
Citat Vladimir123:
Ako je veći od Merkura onda nebi bio planeta patuljak nego planeta valjda? Ne?

Da bi neko telo bilo planeta potrebno je, između ostalog, i da dominira svojom orbitom, tj. da "pročisti" svoju putanju te da je ne deli sa nekim drugim telima.
Ako bi Ganimed ostao na istom mestu, ali tako da ne kruži oko Jupitera, bio bi samo planeta patuljak.
Dobro, gore nije najjasnije taj deo objašnjen, ali nadam se da sad jeste.
Vladimir123
+1 #1 Vladimir123 16-09-2019 18:59
Ako je veći od Merkura onda nebi bio planeta patuljak nego planeta valjda? Ne?
Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18

Osnove (2)