Prsteni Saturna jedna su od najpoznatijih karakteristika Sunčevog sistema. Toliko da je teško, ako ne i nemoguće, zamisliti Saturn bez te divne strukture oko njega. Svi pretpostavljamo da njegovo poreklo vuče koren još od formiranja Sunčevog sistema. Ali šta ako su oni relativno novijeg datuma?

sp1

Da bi proučavali prošlost prstenova, neophodno je shvatiti sistem unutrašnjih satelita koji se okreću oko Saturna. Ako ih složimo od najmanje ka najvećoj udaljenosti od planete, to su sateliti Mimas, Enceladus, Tethys, Dione i Rhea. Sledeći satelit je Titan, daleko najveći Saturnov mesec – zapravo, veći je i od planete Merkur – poznat po svojim zagonetnim morima i jezerima metana. Ovakav čudan raspored Saturnovih satelita oduvek je privlačio pažnju naučnika. Unutrašnji meseci su mali, rečnika između 400 i 1550 km (12-45% našeg Meseca), dok Titan ima prečnik od 5150 km (150% Meseca, odn. 75% Marsa). Radi poređenja, Jupiter ima četiri velika satelita (Io, Europa, Ganymede i Calisto) koji su pravilnije raspoređeni. Kako je Saturn došao do ovakvog rasporeda satelita – jednostavnom igrom sudbine?

Može biti, ali je nedavno grupa istraživača sa Soutwest istraživačkog instituta i Centra Carla Sagana sa dr Matijom Ćukom na čelu (magistrirao u Beogradu) predložila hrabru i fascinantnu hipotezu. Prema njihovim proračunima, čitav Saturnov ukutrašnji sistem satelita, sem prstenova, zapravo je neverovatno mlad. Šta u ovom kontekstu znači 'mlad'? Pa, govorimo o tome da ne bi bili stariji više od stotinjag miliona godina. Drugim rečima, moguće je da su dinosauri izumrli pre nego što su nastali Saturnovi sateliti.

sp2
Saturn, njegovi prstenovi i veliki zaleđeni meseci – od Mimasa do Rhee.

Istraživači su došli do ovog iznenađujućeg zaključka nakon proučavanja dinamike rezonance između satelita. Kažemo da su dva satelita u rezonanci kada je period translacije jednog jednak delu perioda drugog. Naprimer, ako su dva meseca u rezonanci 2:1, prvi će se dvaput okrenuti oko Saturna dok se drugi okrene jednom. Rezonance u Saturnovom sistemu su važne jer omogućavaju ograničenja orbitne evolucije Enceladusa. 'Cassinijeva' sonda je otkrila da je ovaj mesec aktivan svet sa globalnim okeanom ispod ledene kore kroz koju probijaju hidrotermalni gejziri. 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar