Zemlja

Zemlja na mesečini

3

Kada sa Zemlje, sa udaljenosti od 384 400 kilometara posmatramo Mesec u njegovoj mladoj fazi, u tamnom, noćnom delu koji je osvetljen svetlošću Sunca koja se odbila od Zemlje (zemljaninom), vidimo veće kratere i tamne površine - Mesečeva mora.  

Kasno teško bombardovanje Zemlje

b9Još dok je naša Zemlja bila jako mlada, stara ni 700 miliona godina, prošla je kroz jedan kataklizmični period koji je trajao nekoliko stotina miliona godina. Tokom tog razdoblja, neuobičajeno veliki broj asteroida se sudarao sa Zemljom, Mesecom i svim unutrašnjim planetama solarnog sistema. Tada je na Zemlji vladalo ono što će neki, nešto kasnije, nazvati paklom... (vidi sliku).

Meteorski krater u Arizoni

meteor no sunset1100x469

Kada su evropski doseljenici osvajali Ameriku idući s istoka sve dublje na zapad, u pustinji koja danas pripada saveznoj državi Arizoni, otkrili su neobičnu geološku tvorevinu. Bila je to ogromna rupa prečnika preko jednog kilometra i opasana zidom zemlje i stenja visine 40-tak metara. Deset kilometara unaokolo bile su razbacane gromade stenja velike kao kuća. Nikad pre tako nešto niko nije video.

Otkriven krater smrti?

ks1Jedno vreme sam bio fasciniran udarnim kraterima. Znao sam sve o Herschelu na Mimasu, Rheasilvii na Vesti ili Procellarimu na Mesecu. Čak sam imao i softver u koji uneseš brzinu, ugao i masu objekta i dobijaš sve relevantne karakteristike nastalog kratera. U našoj poslednjoj knjizi čitavo jedno poglavlje sam posvetio Tunguskom ’iventu’, kako se to kaže na ’Pinku’, a bilo je nekih textova na tu temu i na sajtu. Mislio sam da je ta tema iscrpljena, ali nećeš ... Sad Amerikanci tvrde da su otkrili najveći krater na Zemlji! O čemu se radi?

Zemlja - od snežne grudve do staklene bašte

astronomija 17 pages 36 41 4

Ponovo u žižu interesovanja dolazi pitanje i otvara se rasprava na temu da li se Zemljina klima menja i koliko udela u tome ima čovek? Na prvi deo pitanja odmah možemo da damo potvrdan odgovor. Kao što ćemo videti u daljem tekstu, klima Zemlje po svojoj prirodi nipošto nije stacionaran fenomen, tj. ona prolazi kroz periodične promene od ledenih do toplih doba. Na drugi deo pitanja je znatno teže dati odgovor zbog mnoštva faktora i složenih procesa koje treba uzeti u obzir. U ovom članku ćemo razmotriti neke od najbitnijih fenomena koji oblikuju klimu naše planete, kao što su efekat staklene bašte i globalno zagrevanje, uzroci nastanka i smene ledenih i toplih doba, i ugljenični ciklus, proces koji, kao što ćemo videti, leži u osnovi i povezuje sve prethodno pomenute.