Ponekad se pitam šta bi neki stari astronom, na primer, Galilej rekao kada bi video današnje fotografije nebeskih objekata.

Galigej je posmatrao svojim malim teleskopom Saturn 1610. godine. Ta planeta za njega je bila krajnje misteriozna i nikako nije mogao da je shvati. I bila je sasvim drugačija od svih ostalih. 

Galigej je imao mali teleskop, bolje rečeno durbin, koji je patio od aberacija, imao usko vidno polje itd. uglavnom, verujem da je Gagilej Saturn video ovako nekako:

1610GG

Levo je Saturn kakav je bio 1610. kada ga je posmatrao Galilej. U sredini se nalazi ista slika ali umanjena. Desno je ta slika još više umanjena i verovatno je tako Galilej video Saturn u svom durbinu 16. jula 1610.

 

 

saturn prozdireSaturn proždire decu, Fransisko Goja

Posle je napisao da tu planetu vidi trostruku. Možete misliti njegovo iznenađenje kada je koju godinu kasnije (1612) video da Saturn više nema one „uši“ koje je ranije video. Zaprepastio se. Pitao se da li je to Saturn progutao svoju decu (s obzirom na mit o bogu Saturnu koji je proždrao svoju decu, to je bilo sasvim razumljivo poređenje).

Sigurno ga je još više začudilo kada je Sautrn dobio raniji izgled koju godinu kasnije. Možemo samo zamisliti s kakvom su opsesijom stari astronomi posmatrali nebeske objekte. Univerzum je bio pun misteirja, pun neobjašnjivih pojava.

A tu misteriju rešio je kasnije Kristijan Hajgens 1655. sjajni danski astronom i ostalo (u ono vreme svi učeni ljudi su imali više zvanja i titula, a Hajgens je pred njima u tome prednjačio). Saturn je posmatrao sa mnogo boljim teleskopom i konačno je shvatio da tu daleku planetu obavija prsten! Prsten nečega, nije se znalo čega. Zatim je rešena i misterija nestanka prstena.

Saturn 1610, u vreme kada je Galilej okrenuo svoj teleskop ka njemu. Naravno, nije ga video tako.

Saturn1612
Saturn 1612. Prsteni su samo tanka nit, posmatrano sa Zemlje

Jednostavno, Saturn zajedno sa prstenovima vremenom menja svoj nagib prema Zemlji (i svemu ostalom) pa svakih petnaestak godina dođe u položaj kada sa Zemlje te prstenove vidimo iz njenjih ravi, a pošto su oni sasvim tanki, jenostavno, sa Zemlje ih ne vidimo. Oni postoje, ali samo kao tanka nit. Ineče su debeli 10 metara, mada po nekim izvorima čak i čitav kilometar, što opet prema samoj planeti koja ima prečnik od 120.000 km ne predstavlja ništa. 

heic1917a

Ali sve ovo smo ispričali da bismo došli do ove veličanstvene slike Saturna. Snimljena je širokougaonom kamerom Svemirskog teleskopa Habl 20. juna ove godine kada nam je ta planeta bila blizu, svega 1,36 milijarde kilometara daleko. 

Na većoj fotografiji vidi se lepo struktura prstenova, nijanse pruga u Sturnovoj atmosferi, pa i čuveni heksagon (šestougaoni oblak oko severnog pola Saturna i koji zbunjuje astronome).

 


Prstenovi Saturna skriveni u anagramima

 

Saturnovi prstenovi umiru

Saturnovi prstenovi - krunski nakit

Starost Saturnovih prstenova i unutrašnja struktura druge najveće planete u Sunčevom sistemu


 

 

 


Dodaj komentar