Projekat Vobanista je nas, 20-tak članova tima i njihovih gostiju, proteklog vikenda odveo u specijalni rezervat prirode, Zasavicu.
Projekat Mesečeve orbitalne stanice “Kapija” (The Gateway) je najavljen kao sledeći veliki korak čoveka u kosmosu. Dali je baš tako?
21. septembar 2018. će ući u istoriju kao dan kada su ljudi uspeli da spuste dva pokretna aparata na površinu asteroida. Tog dana, japanska sonda 'Hayabusa 2' je odbacila dva rovera 'MINERVAII-1', koja su ubrzo potom sletela ka asteroid. O tome smo već čitali, a sad sledi nastavak jer su stigle nove slike.
25. septembra 2018. u 22:28 UTC 'Arianespace'je lansirala misiju VA243 sa Kouroua. Ovog puta 'Ariana 5'je ponela u orbitu komunikacione satelite 'Horizons 3e'i 'Intelsat 38', ali ono što je stvarno značajno to je da je to bila stota misija ove rakete-veterana. Od prve, i neuspele misije V89 od 4. juna 1996, 'Ariana 5'je najvažnija evropska raketa. Više od dve decenije lansiranja sa zavidnom pouzdanošću učinilo je 'Arianu 5'komercijalno uspešnom i pravim merilom evropske kosmičke industrije. Koreni 'Ariane 5'sežu na kraj 70-ih, kada je optimistička Evropa počela da razvija novu porodicu raketa. Osim što je bila nesumljivi lider programa 'Ariane', Francuska je imala ambiciozne ciljeve po pitanju kosmosa i sanjala da ima sopstvenu letilicu sa ljudskom posadom. Ponešena uspehom Nasinih spejs šatlova, francuska kosmička agencija CNES se koncentrisala na stvaranje svog šatla.
Juče popodne smo Miloš Gagić, Dušan Mrđa i ja krenuli put Botoša u posetu Miši Braciću koji tamo u tom selu ima neke kuće i lepo imanje.
Pre desetak dana se navršila godina dana od fizičke smrti Nasine sonde 'Cassini'. Bila je to najteža međuplanetna sonda (5,7 tona), najskuplja (preko $5 milijardi) i najduža misija (20 godina manje mesec dana) u istoriji. Svi smo godinama pratili njene avanture i divili se fenomenalnim slikama. Ali niko ne zna da je 'Cassini'imao blizanca, koji je krajnje nepravedno zaboravljen. Rešio sam da makar ja ispravim tu grešku i odgovorim na pitanje koje muči većinu vernika: zašto se uspešne sonde ne proizvode serijski...
PRVI LET KOSMOPLANA
… Kosmodrom Bajkonur 15. novembra 1988. godine. Na postolju za lansiranje nalazio se, kako su ga Sovjeti nazivali, univerzalni transportni raketno-kosmički sistem'Энергия-Буран'.
Obavljale su se poslednje pripreme pred start. Osećala se blaga tenzija jer je prvo lansiranje, zakazano 17 dana pre toga, bilo otkazano. Tada, 29. oktobra 1988, samo 51. sekundu pred poletanje, čitava operacija je prekinuta jer nije došlo do normalnog odvajanja jedne od spoljnjih servisnih rešetki[1]… Usledilo je ispumpavanje preko 2000 tona tečnog vodonika i kiseonika, profilaksa, utvrđivanje uzroka otkaza i njegovo uklanjanje. 'Ne žurite!'– upozoravao je predsednik Državne komisije koja je davala poslednje odobrenje za start, V.H. Dogužijev. 'Sigurnost pre svega!'
Ali sve te užasne, razarajuće erupcije koje su pustošile i uništavale ogromna područja i koje su kao najveće tragedije zabeležene u pisanoj istoriji i predstavljaju opominjuće dokaze stravične snage vulkana, dakle, sve one su samo nežni povetarac prema erupcijama supervulkana. Ništa se ne može meriti sa divljom snagom supervulkana. Veća sila danas postoji samo u svemiru. Jako retko se oglase, ali kad prorade, ne postoji mesto na kome ste bezbedni. Supervulkani su u stanju da promene izgled čitavog kontinenta, da promene globalnu klimu planete i drastično smanje katalog živih bića Zemljine kugle.
Poslednje godine Obamine vladavine, Bela kuća je konstatovala da je Kremlj u globalnoj propagandnoj ofanzivi i da to pod hitno treba da se promeni. Usledile su nove sankcije, blokiranja računa u zapadnim bankama pojedinaca i Putinovih saradnika, zabrane saradnje sa ruskim kompanijama i firmama... Meni se to dopalo jer su počele da se pojavljuju interesantne priče o ruskom tajnom i 'tajnom' oružju, čije su cevi i lanseri okrenuti ka progresivnom Zapadu. Danas ću probati da sintetišem jednu od tema koja je konstantna enigma za (skoro) svakog.
Kao neko ko za sebe može tvrditi da je “nostalgičar za otvorenim prostorom”, za skorašnji izlet na Carsku Baru, u blizini Zrenjanina, u organizaciji projekta VOBANISTA, a na koji sam imao čast i zadovoljstvo da budem pozvan, očekivao sam da će biti divna prilika da uživam u meni dragim lepotama Vojvođanskog predela koji nisam do sada iskustveno upoznao. U tom smislu, moja očekivanja su se ispunila, ali određena saznanja do kojih sam baš tada došao, probudila su u meni buru razmišljanja, koja pokušavam da saberem i sublimiram ovim komentarom...
| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
