Astronomski Instrumenti

'NICER': rendgenski teleskop za otkrivanje sastava neutronskih zvezda

13

Od čega se sastoji unutrašnjost neutronske zvezde? 'Pa, to je apsurdno pitanje' – mogli bismo da pomislimo – 'od čega bi se sastojala ako ne od neutrona?' Nije, međutim, tako jednostavno. Odgovor na ovo pitanje otvara vrata novom carstvu fizike čestica i boljem razumevanju evolucije zvezda pa, prema tome, čitavog kosmosa. Sada ćemo, zahvaljujući novom Nasinom rentgenskom teleskopu koji je lansiran pre koju godinu teretnim brodom 'Dragon CRS-11', biti bliže rešavanju ove zagonetke. Naziv instrumenta: NICER (Neutron star Interior Composition Explorer).

 

Zvanično pušten u rad 500 metarski kineski radio-teleskop

fast smKina je objavila da je otvorila svoj radio-teleskop od 500 m (FAST, Five-hundred-meter Aperture Spherical Radio Telescope, 五百米口径球面射电望远镜) kako za domaće tako i za strane naučnike. Nalazi se u prirodnom udubljenu u dolini Davodang (大窝凼洼地), Pingtangu, oblast Guizhou. U izradi je primenjen inovativan dizajn.

 

Kineski veliki kosmički teleskop za posmatranje Zemlje

Gaofen 1Kina je 11. oktobra 2020. u 16:57 UTC s rampe LC-2 kosmičkog centra Xichang lansirala raketu 'Dugi Marš CZ-3B' (Y63). Teret je bio jedinstveni geostacionarni satelit. Radi se o 'Gaofenu 13' (高分 十三 号 卫星), civilnom satelitu čiji dizajn nije javan, ali se veruje da ima primarno ogledalo prečnika gotovo dva metra. Zapravo, govorimo o satelitu za promatranje Zemlje smeštenom u geostacionarnoj orbiti. A koja je poenta tako nečeg? Špijunski i sateliti za posmatranje Zemlje su obično na nižoj orbiti da bi mogli da obezbede maksimalnu rezoluciju, zadatu granicom difrakcije nametnutom prečnikom primarnog ogledala – ili primarnog sočiva – optike (radarski sateliti imaju druga ograničenja). Ali ove niske orbite imaju nedostatak, jer satelit može da posmatra određeno područje vrlo kratko jer se kreće vrlo brzo. Jedno od rešenja je stvaranje konstelacije satelita, ali ih je potrebno mnogo da bi se minimalizovalo vreme između preleta. Druga mogućnost je podizanje orbite. Iako se gubi u rezoluciji, povećava se vreme leta iznad dela površine. Ako pomaknemo ovo razmišljanje do krajnjih granica, satelit bi se mogao postaviti u geostacionarnu orbitu udaljenu nekih 36.000 km tako da bude fiksiran u tački neba i sposoban da neprestano promatra velika područja gotovo čitave polutke planete (očito geostacionarni meteorološki sateliti čine isto, ali njihova je rezolucija znatno skromnija.)

 

LUVOIR: džinovski kosmički teleskop za proučavanje Vaseljene (II deo)

1

Možeš li da zamisliš da možeš direktno da vidiš drugu Zemlju koja se nalazi nekoliko svetlosnih godina daleko? Projekt ogromnog kosmičkog teleskopa LUVOIR je san svakog astronoma. Ili da kažem, san bilo koje osobe zaljubljene u nauku ili bilo koga ko ima malo znatiželje o onome što se nalazi van naše male i beznačajne planete. LUVOIR je predlog teleskopa koji bi, ako bude odobren, poleteo 2039. kao sledeća 'Flagship' misija – ona sa najvišim budžetom – Nasinog sektora za astrofiziku nakon teleskopa 'James Webb'. Teleskop 'Hubble' (HST) napravio je revoluciju u gotovo svim granama astrofizike otkako je lansiran 1990, uprkos tome što ima primarno ogledalo od svega 2,4 metra. Ali nažalost, doći će dan kada će 'Hubble' prestati da radi. Očekuje se da 2021. konačno biti lansiran teleskop 'James Webb' (JWST) – držimo mu palčeve. Sa 6,5-metarskim origami-ogledalom obećava da će videti – doslovno – više od 'Hubblea'. Međutim, JWST nije pravi naslednik HST-a.

Nasini budući gigantski kosmički teleskopi

3

Nasini budući gigantski kosmički teleskopi:
There Can Be Only One

Svojevremeno, u zamenu za neotkazivanje kosmičkog teleskopa 'James Webb' (JWST), Kongres Sjedinjenih Država je dao Nasi vrlo jednostavnu smernicu: 'Ne smete preći 8 milijardi dolara'. Ali, poput Adama i Eve u raju, NASA nije uspela da ispuni obećanje. Napokon je izgledalo da će 'James Webb' da poleti 2021, ali korona je poremetila i taj rok, a cena je debelo premašila zacrtanih 8 milijardi (trenutno je već oko 10 milijardi). Nekontrolirano povećanje troškova JWST-a je uzrok otkazivanja ili kašnjenja nekoliko projekata iz sektora agencije za astrofiziku. Za razliku od ESA-e ili drugih agencija, NASA financira astronomske misije nezavisno, iako to ne znači da ne postoje i drugi projekti koji služe za obavljanje misija ove vrste (npr. kosmički teleskop 'Kepler' je bila misija tipa 'Discovery', koju je finansirao Nasin planetarni sektor.) U svakom slučaju, senka 'Jamesa Webba' je duga, te je NASA rešila da sa zakašnjenjem nametne strogu budžetsku gornju granicu za sledeće džinovske teleskope koji bi trebali da budu lansirani posle 2030. godine.

WFIRST je sada kosmički teleskop Nancy Grace Roman

3

NASA je odlučila da nazove kosmički teleskop WFIRST po Nancy Grace Roman, prvoj direktorki astronomije u Nasinoj Kancelariji za kosmičku nauku. Nancy Roman, astrofizičarka po obuci, igrala je ključnu ulogu u razvoju kosmičkih opservatorija OSO i OAO (OAO-2 'Stargazer' se često smatra prvim kosmičkim teleskopom u istoriji). Nakon toga, takođe je sarađivala na rendgenskom satelitu 'Uhuru' i mnogim drugim kosmičkim misijama. Pionirka je u razvoju 'pokretnih' opservatorija, i, nakon što je postavila mali teleskop promera 30 cm u modificirani mlaznjak 'Learjet', bila je od velike važnosti za uspostavljanje 'Kuiper Airborne Observatory' (KAO) na 'Lockheedovom' avionu C-141A 'Starlifter' opremljenom teleskopom od 92 cm.

Još članaka...

  1. Novo produženje WFIRST-a
ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky
KORISNO
Mere - Koliki ugao nebeske sfere zauzima ispružena šaka