U nedelju 30. marta 2025. ujutro, u 2 sata prelazimo na letnje računanje vremena i časovnici se zato pomeraju jedan sat unapred.
Opširnije: Letnje računanje vremena - 2025
Write comment (6 Comments) 
Što se astronomije tiče nema nikakvog razloga da novu godinu slavimo prvog januara jer se u svemiru, a i ovde na Zemlji, tog dana ništa naročito ne dešava. Proslava Nove godine je, dakle, čisto ljudska pojava. Sa nadom da će naredni period života biti bolji, lakši i lepši, ljudi su od pamtiveka dočekivali narednu godinu prinoseći žrtve bogovima i priređujući gozbe.
Opširnije: Januar! Zašto 1. januar?
Write comment (3 Comments) 
Zašto godina počinje baš prvog dana siječnja (januara)?!
Write comment (2 Comments)
U nedelju, 27. oktobra završava se letnje računanje vremena.
Opširnije: Kraj letnjeg, ponovo počinje zimsko računanje vremena
Write comment (1 Comment) 
Pametni bi ljudi rekli kakav neklikabilan naslov, a još i gori podnaslov. Oba ova pitanja nimalo nisu naivna. O njima danas ovise naši životi, ne u prenesenom značenju, doslovce ovisimo o točnim odgovorima na ova pitanja. Čuli ste za GNSS, Global Navigation Satellite Systems? Zvuči poznato ali nije baš najjasnije? Šta kažete na GLONASS, GPS, GALILEO, BEIDOU? To su nam poznatije skraćenice.
Write comment (0 Comments)
Jedan okret Zemlje oko svoje ose je jedan dan (= obdanica + noć). I taj dan traje 24 časa što znaju skoro svi. Ako ćemo preciznije, dan traje 86400 sekundi. Ali to je tako u teoriji. U praksi dan traje više ili manje samo ne baš tih 86400 sekundi, jer brzina rotiranja je promenljiva. Na brzinu rotiranja planete, a time i na dužinu dana, imaju uticaj sva ostala okolna tela, a naročito Mesec, a zatim i kretanje Zemljinog jezgra, okeana, atmosfere, neki jači zemljotres itd.
Write comment (0 Comments)
U nedelju 31. marta 2024. ujutro, u 2 sata prelazimo na letnje računanje vremena i časovnici se zato pomeraju jedan sat unapred.
Opširnije: Letnje računanje vremena - 2024
Write comment (0 Comments) 
Kao i skoro sve druge druge velike ideje tako i manipulisanje sa računanjem vremena u pojedinim periodima godne izmišljeno je još u antičko doba. Tako su tokom leta neke države produžavale trajanje časa. Rimljani su imali poseban vodeni časovnik sa različitim skalama za različite mesece tokom godina.
U moderno doba prvi koji je sugerisao da se leti ustaje ranije bio je Bendžamin Frenklin (Benjamin Franklin, 1706 – 1790, američki naučnik, političar, pronalazač i jedan od tvoraca čuvene američke Deklaracije o nezavisnosti), u vreme dok je, kao američki izaslanik, živeo u Parizu. U jednom pismu iz 1784. urednicima lista Journal of Paris, on savetuje Parižanima da štede sveće ustajući ranije kako bi što više koristili sunčevo svetlo. Članak je, međutim, imao šaljivi karakter pa nije sasvim jasno koliko je Frenklin bio ozbiljan u svojoj sugestiji.
Opširnije: Kratka istorija letnjeg računanja vremena
Write comment (0 Comments) 
...To je bio sasvim dobar kalendar – za neko vreme. Međutim taj kalendar je imao grešku, jer godina ne traje 365 dana i šest sati, kako se tada verovalo, već 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 45 sekundi. Razlika između sunčane (tropske) godine i julijanskog kalendara je iznosila nešto više od 11 minuta, ali vremenom se ta razlika akumulirala. Za 128 godina ona je narasla na čitav jedan dan i stalno se povećavala. Pre ili kasnije taj kalendar je morao da doživi reformu, a to se dogodilo 1582. u vreme pape Grgura XIII.
Opširnije: Zašto postoje prestupne godine
Write comment (0 Comments) 
Marsu je svakako potreban sopstveni kalendar - koristiti tamo naše, zemaljske datume, jednostavno nije praktično. Ako vam neko kaže da je sada 15. decembar, znaćete da je u Moskvi sneg a da u Sidneju prži Sunce, ali vam to ništa neće reće o vremenskim uslovima na Marsu.
Write comment (1 Comment)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
