Mesijeov maraton, najčuvenije osmatračko astronomsko takmičenje u svetu ove 2020. godine na Fruškoj gori je planiran za subotu, 18. aprila. Takmičenje počinje kada sudija to odluči (zavisno od meteoroloških uslova), obično oko 20 časova.
Ovogodišnji maraton je obeležila poprilično tmurna nebeska a izuzetno pozitivna "zemaljska" atmosfera među takmičarima, videlo se od početka da takmičenje jednostavno mora da uspe bez obzira na okolnosti.
Fotografije Jaroslava Grnje
Rano jutros završio se Mesijeov maraton „Letenka 2019“ na Fruškoj gori. Uspešno! Samo takmičenje je bilo ugroženo još nekoliko dana uoči početka jer su sivi oblaci prekrivali nebo bez nade da će se skoro razići. U subotu je ipak bilo prilično vero da bi se uveče ponovo skupili oblaci, koji su se posle ponoći malo raščistili, ali samo na nekoliko sati.
Danas počinje Meijeov maraton na Letenki.
Zapravo, nikad do sada nismo oskudevali sa predavanjima i obično ih ima i više nego što može da stane u jednu maratonsku noć.
Kratak izveštaj iz Slovenije sa 13. Messier maratona. Bio je to 13. slovenački maraton. Održan je u Trnovu kod Nove Gorice.
"Iza nas je veoma uspešan Messier maraton, jer je 9 od 15 takmičara pronašlo više od 100 Messier objekata, a prva tri mesta su određena satom!...
Ko je najavio dolazak, koga očekujemo....
Najavite dolazak na MMaraton!
Kada će biti Mmaraton 2019? I gde?
Na vremenskoj liniji Mesijeovog maratona koja se proteže od 2000. godine do danas određenu ulogu ili mesto, u pedagoškom smislu imale su i grupe zrenjaninskih đaka i nastavnika fizike. Đaci i nastavnici osnovnih škola Zrenjanina učestvuju na Mm od njegovog početka, kao takmičari ili posmatrači. Sa ove vremenske distance bolje se vidi značaj onoga u čemu se učestvovalo i ono što je urađeno. Mnogo se videlo, naučilo, napredovalo u znanju i u posmatračkoj tehnologiji. Na početku smo imali teleskope malih tubusa a od maratona do maratona oni su se povećavali. Sada su to teleskopi sa pristojnim optičkim moćima a sve prisutnija je i primena IKT. Upoznavali smo se međusobno, razmenjivali ideje, znanje, iskustva.
Evo kako osmatračka livada izgleda od gore. Autor: Aleksandar Vukićević.
Savići su redovni. Ove godine su počeli da dovode i Taru. Mlada gospođica nije imala primedbe pa je ćutala i samo razgledala. Posle će da sanja utiske.
Kod mladih naraštaja postoji interesovanje za astronomiju, astrofiziku i astronautiku. O tome, zašto je to tako može da se spekuliše ali i proučava u okviru razvojne psihologije. Dečiji um je otvoren, slobodan, nije sedimentisan znanjima koje će ih odrastanjem usmeriti i ograničiti. Potrebna racionalnost će im prigušiti bujičnu maštu. Svemir koji je stalno pred njima je još uvek velika nepoznanica, pun misterija, hipoteza i teorija koje čekaju da postanu zakoni ili odu u zaborav, on je kao bajka. U njihovim umovima, zagledanim u ogromnni prostor se roje predpostavke koje su obično bliže naučnoj fantastici nego nauci. Puni su pitanja sebi i odraslima.
