Mesije...

Objekti iz Mesijeovog kataloga (101-110)

MM karta Andrevljecrop

Ovaj prikaz Mesijeovih objekata je urađen sa ciljem da osnovnoškolskoj i srednjoškolakoj deci kao i drugim zanteresovanim licima prikaže Mesijeove objekte i upozna ih sa njihovim osnovnim svojstvima i detaljima i osvesti im i razvije osećaj za prostor i vreme, kao i dimenzije objekata i čitavog poznatog svemira.

 

 

Objekti iz Mesijeovog kataloga (91-100)

MM karta Andrevljecrop

"Najviše volim da gledam i da nalazim objekte po nebu, al isto tako s vremena na vreme volim da uzmem i fotoaparat i da slikam neke objekte ili događaje. Druženje uz teleskop sa zvezdanom kartom u rukama, i naravno dobrim društvom da podelite svo to oduševljenje koje se doživi gledajući lepote tamnog neba, je ono što mi „puni baterije“."

Iz intervjua koji su zrenjaninski đaci vodili sa Radanom Mitrovićem

 

Objekti iz Mesijeovog kataloga (81-90)

MM karta Andrevljecrop

"Mogu reći da je astronomija cijeli moj život. Njome se bavim otkad znam za sebe, zanimala me je već kada sam imao četiri i po godine. Ali, naravno, u tom dobu nemate vi pravu spoznaju da je to astronomija u smislu neke nauke. Mene je to zanimalo, ja sam cijeli život hteo to da radim i, s obzirom da nije bilo astronomije u Bosni i Hercegovini, onda sam, uslovno rečeno, ja sebi napravio opservatoriju da bih radio taj posao, i mi smo uspeli u tome. Bila je, za one prilike u Jugoslaviji, jedna od tri najveće opservatorije."

Iz intervjua koji su zrenjaninski đaci vodili sa Muhamedom Muminovićam

 

Objekti iz Mesijeovog kataloga (71-80)

MM karta Andrevljecrop

"Astronomija, za mene je, ljubav. Vremenom je ta ljubav postala posao, ali ja mislim da i dalje taj posao tretiram kao ljubav. Ako se neko od vas bude bavio astronomijom videće da ta dva, nekada moraju da idu zajedno. Ali u suštini, kao uvek u životu nađete zadovoljstvo u svemu tome što radite, tako, da ja astronomiju i dalje radim sa zadovoljstvom. Ja se bavim istraživanjem galaksija i načinom na koji su one živele, rasle i umrle, od rođenja, od nekih 13 milijardi godina u prošlosti do danas. Znači istražujemo na koji način su prve galaksije nastale i razvijale se u svemiru. Galaksije su skupovi zvezda, i onda kada istražujete galaksije morate da znate i gde su zvezde nastale. Moj zadatak, nije da direktno proučavam zvezdu po zvezdu, pošto ih ima puno u galaksiji. Moj zadatak je da proučavam galaksije, kao velike sisteme i da proučavam pravilnost ili nepravilnosti u njihovoj evoluciji, njihovom životu."

 

Objekti iz Mesijeovog kataloga (61-70)

 MM karta Andrevljecrop

"Deca imaju ogromnu dozu radoznalosti, žele da znaju svet oko nas, šta je to i kako to funkcioniše, pa i sva dešavanja koja se odvijaju na nebu. Astronomija je, kao nauka, zgodna, iz razloga što povezuje sve nauke, ne samo fiziku, već i biologiju, hemiju, kao i planetarne nauke. Ko se “upeca” na astronomiju, praktično se ”upeca” na sve nauke. Sve to je, zapravo, jedna velika draž. Naravno, ovakva okupljanja su najbolja šansa, po mom mišljenju, za mlade ljude da kroče u svet astronomije. Svi učesnici Mesijeovog maratona rado prenose svoja iskustva novim licima."

Iz intervjua koji su zrenjaninski đaci vodili sa Markom Savićem
 

Objekti iz Mesijeovog kataloga (51-60)

 MM karta Andrevljecrop

"Budite entuzijasti, gledajte nebo, pokušajte da razumete pokrete i dešavanja iznad vas. Ako vidite nešto što ne razumete, pokušajte da razumete, nađite odgovor u biblioteci, na internetu. Ako nađete nova pitanja, ne bojte se, pokušajte da objasnite ta pitanja i ako vidite ograničenja, pokušajte da budete bolji i pametniji. Učite! Moram reći da su matematika i fizika predivne nauke, ključ za razumevanje prirode i zvezda je u matematici i fizici."

Iz intervjua koji su zrenjaninski đaci vodili sa dr Tiborom Hegedišem

Osvajanje Svemira

sputnik188

Povodom 60 godina od prvog čovekovog leta u svemir.

Čovekovo osvajanje Svemira je počelo kada su Grčki filozofi počeli da broje zvezde, kada je Arhimed rekao: „Dajte mi tačku oslonca pa ću pomeriti celu Zemlju“, kada je Galilej video Jupiterove satelite, pege na Suncu i kratere na Mesecu, kada je Njutnu pala jabuka na glavu… Ali pravo osvajanje, kaže se počinje  kada se stupi nogom u neki prostor. Ljudskom rodu se to dogodilo, 4. oktobra 1957. Tada je SSSR lansirao Sputnjik 1, prvi veštački satelit oko Zemlje.    

Vreme je za Mesijeov maraton

 sm

Šarl Mesije, francuski astronom, jedan od najpoznatijih lovaca na komete je 1758. godine, u sazvežđu Bika otkrio magličasti kometoliki objekat koji se za razliku od kometa nije kretao. Ovaj objekat, pod oznakom M1 će zauzeti prvo mesto u Mesijeovom katalogu.

ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky
KORISNO
Mere - Koliki ugao nebeske sfere zauzima ispružena šaka