Halejeva kometa je najpoznatija od svih kometa koje su upisane u astronomske kataloge. Nazvana je po engleskom astronomu Edmundu Haleju koji ju je posmatrao 1682. godine i, na osnovu zapisa o pojavama kometa od 1531. do 1607., shvatio da se ona periodično javlja na našem nebu. Iako ovu kometu nije otkrio sam Halej, ona je dobila njegovo ime upravo zbog ovog otkrića. Kasnijim istraživanjima utvrđeno je da je ova kometa bila opažena još 240. godine pre naše ere i zatim kasnije sve do novog doba više puta – samo sve do Haleja nije se znalo da se radi o istoj kometi.
Mimas je Saturnov najbliži veći mesec I odlikuje se impresivnim kraterom zbog kojeg ovaj satelit izgleda kao čuvena zvezda smrti iz Ratova zvezda, a najmanji je objekat sunčevog sistema koji ima sferičan oblik usled sile gravitacije, zbog čega je posebno interesantan astronomima. U ovom videu otkrićemo koje misterije krije Saturnov mesec Mimas, I videćemo kakvu interakciju ima sa Saturnovim prstenovima aIi i sa drugim satelitima u ovom sistemu.
Pre dva dana phys.org je objavio novu teorija o tamnoj materiji, SIDM, koja objašnjava dve astrofizičke zagonetke: visoko gusti halo u masivnoj galaksiji i niske gustine haloa u ultradifuznim galaksijama. Tekst prenosimo u celosti.
Fizičari i njihovi najbliži rođaci astronomi i astrofizičari kada treba da daju ime nekim objektima puštaju svojoj bujnoj mašti na volju, a posledica su često interesantni, ponekad besmisleni nazivi. Uzmite na primer kvarkove. Sam naziv kvark je detinjast i nema baš nikakve veze sa fizikom. A to je tek početak jer kvarkova ima šest tipova sa svojim simpatičnim ali imenima bez ikakvog smisla: grnji, donji, čarobni, strani, vršni, dubinski (nazivi su prema Vikipedijama, a nemojte se čuditi ako nađete i naka druga imena za isti kvark).
Tačno pre godinu dana smo prvi put pisali o ChatGPT-u pod naslovom Supernova ChatGPT koja preti Guglu. I zaista, ChatGPT je postao softverski proizvod sa najvećom brzinom ulaska u upotrebu. Reć je o veštačkoj inteligenciji (AI) koja je postala dostupna svakome, za sve vrste zadataka i na svakom govornom jeziku.
Pre nekoliko milijardi godina, kada je Crvena planeta bila mlada, izgleda da je imala gustu atmosferu koja je bila dovoljno topla da podrži okeane tečne vode - kritičnog sastojka za život. Animacija pokazuje kako se površina Marsa mogla pojaviti tokom ovog drevnog perioda klementa, počevši od preletanja Marsovog jezera. Umetnikov koncept je zasnovan na dokazima da je Mars nekada bio veoma drugačiji...
Matematičari dobro znaju kako statističkom obradom, bez falsifikovanja prikupljenih podataka, može da se utiče na konačan rezultat. Najčešći slučaj je ako se traži samo prosečna vrednost za veći broj prikupljenih podataka. Reklo bi se da se ovo lako računa i da je rezultat objektivan, ali u matematici je poznato više načina iskazivanja prosečne vrednosti.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
