Prirodno pretpostavljamo da je pozicija Sunčevog sistema u Mlečnom putu fiksna i trajna. Međutim, najnovija naučna saznanja sugerišu nešto sasvim drugačije: Sunce nije rođeno u ovom delu galaksije koji danas nazivamo domom. Pitanje porekla naše zvezde vodi nas duboko u prošlost, u vreme kada je kosmički pejzaž izgledao potpuno drugačije.
Kvalija je subjektivni, lični doživljaj nekog iskustva, unutrašnji osećaj koji niko drugi ne može da oseti na isti način. Kvalija uvek govori u prvom licu.
U dubinama sazvežđa Krma (Puppis), na oko 11.000 svetlosnih godina od nas, zvezda Gaia20ehk je decenijama bila oličenje neupadljivosti. Kao stabilna zvezda „glavne sekvence“, veoma slična našem Suncu, ona je po svim zakonima fizike trebalo da emituje postojan, gotovo predvidljiv sjaj. Međutim, 2021. godine, ovaj mirni kosmički komšiluk pretvorio se u poprište neviđenog haosa koji je šokirao astronomsku zajednicu.
„Ova animacija prikazuje loptu koja pada sa visine od 1000 metara na površinu svakog objekta, pod pretpostavkom da nema otpora vazduha. Ovo bi trebalo da da predstavu o gravitacionoj sili koju biste osetili na svakom objektu.“
Cuklus predavanja koji se održava na novosadskom Prirodno matematičkom fakultetu dobio je svoj naziv: „Od kvarkova do galaksija“, a juče, 10. marta su u okviru tog ciklusa održana dva predavanja. Sledi zvanična objava:
Kada je opservatorija Jerks (Yerkes) otvorila svoje kapije u Viskonsinu 1897. godine, nije to bio samo trijumf inženjeringa, već i vizije. Sa svojim monumentalnim teleskopom od jednog metra — najvećim refraktorom ikada izgrađenim — Jerks nije nudio samo pogled u zvezde. On je uveo revoluciju u vidu hemijskih i fizičkih laboratorija integrisanih u samu opservatoriju, postavljajući temelje moderne astrofizike. Ipak, ovaj "svetionik nauke" nije bio plod državnog budžeta; bio je to dar Čarlsa Jerksa, tajkuna koji je bogatstvo stekao gradeći londonski metro.
„Da otprilike objasnimo nagibe: mislimo da su počeli otprilike isto po nagibu, tako da su se nagibi promenili ili ogromnim udarima, plimskim silama ili planetarnom migracijom. Razlog zašto veće planete imaju tendenciju da se brže okreću je taj što su preuzele više mase koja kruži oko Sunca, dodajući orbitalno kretanje mase svom okretanju u tom procesu.“
Na ovoj slici spiralne galaksije svetlost je putovala ka nama oko 65 miliona godina. Ona je napustila galaksiju NGC 5134 otprilike u vreme kada je na Zemlji izumro Tiranosaurus reks.
Pomoću podataka sa svemirskog teleskopa Džejms Veb napravljena je jedna od najdetaljnijih mapa tamne materije visoke rezolucije koja pokazuje njeno preklapanje i preplitanje sa „običnom” materijom, koja čini zvezde, galaksije i sve što možemo da vidimo.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
