Kako je izgledala zoru svemira, u vreme kada su se prve masivne zvezde tek palile i gasile u kosmičkom mraku? Posmatranje dubokog svemira zapravo predstavlja putovanje u davno prošla vremena, jer je svetlosti sa najudaljenijih objekata potrebno više milijardi godina da pređe nezamislive prostranstva i stigne do naših detektora.
On je mali, gust, izuzetno vruć i, pre svega, obavijen velom tajni. Merkur, prva planeta od Sunca i najmanji stenoviti svet u Sunčevom sistemu, do sada je primio daleko manje poseta svemirskih letelica nego Mars, Venera ili čak Jupiter. Međutim, naša percepcija ove fascinantne planete uskoro će se u potpunosti promeniti.
Dana 18.10.2026. iz Svemirske luke Herman Potočnik Pula (SLHP, interni naziv za lokalitet neposredno kod Industrijsko-obrtničke škole Pula) u aerosvemirsku misiju lansirana je letjelica HISTRION 210 Roberto Bartini.
Istražite 12 zadivljujućih slika svemira iz perioda 2025–2026. godine, koje su snimili svemirski teleskop „Džejms Veb”, teleskop „Habl” i Opservatorija „Vera K. Rubin”. Od magline Heliks pa sve do najudaljenije galaksije ikada potvrđene – na jednostavan način objašnjavamo nauku koja stoji iza svake od ovih slika.
Spoljašnji delovi našeg Sunčevog sistema nisu nimalo mirno mesto. Naprotiv, to je pravo kosmičko ratište gde su nasilni sudari oblikovali svetove koje danas poznajemo. Dovoljno je pogledati Saturnov mesec Japet ili Uranovu Mirandu, koja sa svojom „zakrpljenom“ površinom izgleda kao da je bila razbijena u parčiće pa ponovo sastavljena, da bismo shvatili koliko je geološka evolucija ovih tela bila brutalna.
"Vaonis Atlas je modularni pametni teleskop koji na jednom nosaču može da objedini dva teleskopa za snimanje, prečnika 80 mm. U ovom prvom pregledu razmatram njegove nove mogućnosti i prikazujem snimke koje je napravio Atlas — u obliku složenih slika (stack-ova) — zajedno sa mojim sopstvenim, naknadno obrađenim rezultatima.
Generacijama je u astronomiji važio neoboriv stav: zvezde mogu sijati crvenom, žutom, belom ili plavom svetlošću, ali nikada zelenom. Međutim, najnovije astrofizičko istraživanje razbilo je ovaj višedecenijski kosmički mit i po prvi put potvrdilo postojanje zvezda koje sijaju u do sada nezamislivim nijansama.
Kolaž prikazuje šest izdvojenih detalja sa snimka regiona IC 348, u kojem nastaju nove zvezde. Snimak je načinio NASA-in svemirski teleskop Džejms Veb pomoću kamere NIRCam. IC 348 se nalazi u sazvežđu Persej, oko 1.000 svetlosnih godina daleko od Zemlje.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
