Spoljašnji delovi našeg Sunčevog sistema nisu nimalo mirno mesto. Naprotiv, to je pravo kosmičko ratište gde su nasilni sudari oblikovali svetove koje danas poznajemo. Dovoljno je pogledati Saturnov mesec Japet ili Uranovu Mirandu, koja sa svojom „zakrpljenom“ površinom izgleda kao da je bila razbijena u parčiće pa ponovo sastavljena, da bismo shvatili koliko je geološka evolucija ovih tela bila brutalna.
"Vaonis Atlas je modularni pametni teleskop koji na jednom nosaču može da objedini dva teleskopa za snimanje, prečnika 80 mm. U ovom prvom pregledu razmatram njegove nove mogućnosti i prikazujem snimke koje je napravio Atlas — u obliku složenih slika (stack-ova) — zajedno sa mojim sopstvenim, naknadno obrađenim rezultatima.
Generacijama je u astronomiji važio neoboriv stav: zvezde mogu sijati crvenom, žutom, belom ili plavom svetlošću, ali nikada zelenom. Međutim, najnovije astrofizičko istraživanje razbilo je ovaj višedecenijski kosmički mit i po prvi put potvrdilo postojanje zvezda koje sijaju u do sada nezamislivim nijansama.
Kolaž prikazuje šest izdvojenih detalja sa snimka regiona IC 348, u kojem nastaju nove zvezde. Snimak je načinio NASA-in svemirski teleskop Džejms Veb pomoću kamere NIRCam. IC 348 se nalazi u sazvežđu Persej, oko 1.000 svetlosnih godina daleko od Zemlje.
"Grupa astronoma kaže da su uočili više od dvadeset džinovskih neidentifikovanih objekata koji kruže oko Meseca, neki od njih prečnika četrdeset kilometara, i da im Mesec služi kao baza. Dejli mejl je to obožavao. Moj merač gluposti nije preživeo. Ali ispod svih ovih gluposti postoji ozbiljno pitanje kojim skoro niko ne ispituje. Hajde da pogledamo.
Tokom 1990-ih godina, u naučnoj zajednici vladalo je uverenje da je Sunčev sistem univerzalna matrica za ceo kosmos: masivni gasoviti džinovi nalaze se daleko od zvezde, dok su manje, stenovite planete zbijene bliže njoj. Posmatranja egzoplaneta u potpunosti su oborila tu teoriju, razotkrivajući zapanjujuću raznolikost orbitalnih konfiguracija. To je pred planetarne naučnike postavilo ključno pitanje: šta zapravo određuje arhitekturu, karakteristike i sudbinu planetarnih sistema koje posmatramo u svemiru?
Reja je drugi po veličini Saturnov mesec odmah nakon čuvenog Titana, I iako na prvi pogled ne izgleda drastično drugačije od svog najbližeg suseda Dione, Rhea je zapravo jedan od najzagonentnijih meseca u čitavom sunčevom sistemu, jer smo tokom godina detaljnog istraživanja otkrili da možda ima sopstvene prstenove.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
