Oprema

Raketni pogon na sunčevu energiju

1

Inženjeri u Laboratoriji za primenjenu fiziku Univerziteta Džons Hopkins rade na prototipu rakete koja bi jednog dana mogla da služi za svemirske letelice koje žele da napuste Sunčev sistem. Ubrzanje za međuzvezdani let bi dobile od gravitacione i toplotne energije Sunca. Sunce bi bila praćka koja bi izbacila raketu na dalek put.

Staršip izveštaj: 02.02.2021

 1

Staršip SN9 kompanije SpaceX je dobio dozvolu za let. SN9 je leteo ali se kao i SN8 razbio i eksplodirao. Pri tome ovo je bilo lošije prizemljenje od SN8, ako se može govoriti o boljem i lošijem sletanju sa eksplozijom. Dok je SN8 udario o tlo u vertikalnom položaju, a SN9 bio je nagnut više od 45 stepeni.

 

Novi let Staršipa sprečila birokratija

 Starship 3

 Tokom prethodne sedmice smo očekivali novo lansiranje i let od 12,5 km sledećeg Staršipa, SN9. Prethodni SN8 je izveo istorijski let uradivši manevar zaranjanja, upravljanje krilima i manevar prelaska u vertikalni položaj i vertikalnog sletanja (sa neuspelim prizemljenjem). SN9 nije poleteo jer je FAA (Federal Aviation Administration, Fedralna avio administracija) oduzela SpaceXu licencu za lansiranje.

 

Mikroprocesori u kosmičkim letilicama

4aPišući nedavno o kvaru jednog od računara na Nasinom roveru 'Curiosity', zainteresovao sam se za 'mozgove' sondi o kojima pišem već godinama. Neki od njih već decenijama rade u najekstremnijim uslovima, na niskim temperaturama, bombardovani kosmičkim zračenjem, oslanjajući se na sebe, svoj po pravilu skromni hardver i genijalnos tehničara na Zemlji, od kojih mnogi nisu bili ni rođeni kada je dotični računar projektovan.

 

Džinovske rakete – deo IV

RaketeIV 3

Priča o džinovskoj raketi 'Nova' prava je zagonetka za istoričare osvajanja kosmosa. Može se reći da postoje dva potpuno različita 'Nova' programa. Prvi se pojavio krajem 50-ih i trajao je tokom ranih godina naredne decenije. Cilj ovog početnog programa 'Nova' bio je stvaranje dovoljno snažne rakete za lansiranje lunarnog broda u diretnu uzletnu trajektoriju, to jest, bez ulaska u nisku Zemljinu orbitu. Bilo je mnogo 'Novih', ali među svim predlozima ističe se početni dizajn 'Saturna C-8' iz Nasinog Marshallovog Centra (MSFC) – pod rukovodstvom Wernhera von Brauna – dizajn koji detaljno možemo da vidimo u ovim infografikama koje je napravio G. de Chiara:

Tek druga misija ruske 'Angare A5' u šest godina

4smNakon šest godina, 'Roskosmos' je lansirao drugu raketu 'Angara A5', najmoderniju i najtežu raketu dostupnu danas u Rusiji. 'Angara A5'/'Briz-M' uzletela je 14. decembra 2020. u 03:50 po našem s rampe broj 1 (PU-1) kosmodroma Pleseck. Cilj ove probne misije, krštene kao A5-2LM, bio je postavljanje tereta u geostacionarnu transfernu orbitu nakon četiri paljenja gornjeg stepena 'Briz-M'. Teret, nazvan IPM ili IPM-2, u teoriji je sličan onom koji je u prvij misiji 'Angara A5' postavila u orbitu 23. decembra 2014. Međutim, postoje glasine da je ovo lansiranje moglo da ponese i neki tajni vojni objekat u orbitu . Ovo je bilo 106. lansiranje u orbitu 2020. i 15. u Rusiji ove godine, što je neobično niska brojka (zemlja je lani izvela 20 orbitnih lansiranja). Bilo je to i treće lansiranje u porodici, računajući let 'Angara 1.2PP' u julu 2014. (ovde bi mogla da se dodaju i tri lansiranja južnokorejske rakete 'Naro 1'/KSLV-1, rakete bazirane na lakoj verziji 'Angare').

 

Ogromni američki satelit za špijuniranje neprijateljske komunikacije

2Kad su u pitanju američki špijunski sateliti, svi prvo pomisle na KH-11 'Kennen / Crystal', ogromne kosmičke teleskope s ogledalima nalik Hubblovom usmerenim u Zemlju. Ali postoje i drugi špijunski sateliti koji su, iako ne toliko poznati, jednako važni ili važniji za obavještajne službe. Među njima su i 'Orioni', grupa satelita smeštenih u geostacionarnoj orbiti koja je sposobna da direktno presreće telefonske pozive ili razmenu podataka između WiFi mreža i vojnih sistema poput radara ili projektila. Možete li da zamislite da sve to možete da napravite s udaljenosti od 36.000 km s točnošću od stotinjak metara? To bi trebali da rade 'Orioni'. Da biste mogli da hvatate ove signale na tako velikoj udaljenosti potrebna vam je velika antena, toliko ogromna da se u svemir može preneti samo presavijana. Uprkos tome, govorimo o velikom satelitu koji zahteva tešku raketu, kao što je slučaj s ULA-inom 'Delta IV Heavy'.