Kada od Marsa krenete ka Jupiteru izbijete na Glavni asteroidni pojas.
Taj pojas je dugačak koridor oko Sunca kojim jure milioni asteroida. Izgleda da je Tvorac od tog silnog kamenja u početku nameravao da napravi planetu, ali nekako nije išlo.
Izgleda da je Sunčev sistem samo naš. Vekovima tragamo za nekim susedima po okolini, ali po svemu sudeći ako se nešto živo van Zemlje i nađe biće to vidljivo samo pod mikroskopom. Tako ispada da nam je Zemlja dom, a Sunčev sistem dvorište. Ko zna, možda je i cela galaksija naše dvorište, ali nećemo sad o tome.
Dakle, da se prošetamo po dvorištu.
Ortov oblak mora da postoji. Problem je samo što za takvu tvrdnju nema jasnih i neposrednih posmatračkih dokaza, a njih nema jer još nisu napravljeni teleskopi koji bi na tako ogromnoj udaljenosti od Zemlje mogli da uoče tako sitne objekte kakve su komete koje inače nastanjuju Ortov oblak. Ali teorijski i posredni osmatrač i dokazi su jasni - postoji!
Postoje izvesne sličnosti između asteroida i kometa. Obe vrste ovih tela su nastala u ranoj istoriji Sunčevog sistema, pre 4,5 milijarde godina, obe obilaze Sunce i obe vrste spadaju u mala tela, dakle manja su od planeta, a veća od meteoroida. Ali sastavljena su od različitog materijala i potiču iz različitih područja Sunčevog sistema.
Brzina kretanja planeta i drugih tela oko Sunca zavisi od njihovih udaljenosti od Sunca. Što je planeta Suncu bliža to je i brža – što je objašnjeno trećim Keplerovimo zakonom.
Sa razvojem znanja, sa razvojem nauke, zatim i tehnologije raslo je poznavanje nebeskih objekata. U tom smislu astronomija je istorija ljudske civilizacije.
Ovo je pregled otkrića u Sunčevom sistemu od antičkih vremena do XX veka zaključno
Astronomi koji su koristeći novi teleskop u Čileu pronašli su orbitu koja se najviše približava Suncu, bliže čak i od planete Merkur.
Gde je stvarno granica solarnog sistema? Gde druge zvezde jače gravitaciono privlače objekte od našeg Sunca? O tome ne znamo ništa, ali možemo da dumamo i pravimo teorijske modele. Sredinom prošlog veka, nizozemski astronom Jan Oort je ponudio koncept koji i danas važi o složenom oblaku planetezimala koji je udaljen od Sunca od 2000 do 200.000 AJ (0,03 do 3,3 svetlosne godine).
Da li je naš Sunčev sistem retkost? Do pre samo nekoliko decenija verovali smo da naš slučaj predstavlja standard, da smo samo jedni od mnogih. Kameni svetovi u blizini zvezde i gasoviti divovi sa ledenim satelitima na udaljenim orbitama; potpuno logičan obrazac. Koji bi drugi raspored mogao da ima planetarni sistem? No 1995. počeli smo da otkrivamo nove svetove oko drugih zvezda i ubrzo smo shvatili da su, kao što se često događa u istoriji nauke, stvari složenije nego što bi se očekivalo na prvi pogled. Većina otkrivenih egzoplaneta bili su 'vreli Jupiteri', odn. gasoviti divovi koji kruže oko svojih zvezda na zapanjujuće maloj udaljenosti. Toliko malo da se neko vrijeme mislilo da je njegovo postojanje nemoguće. Čak su im i godine bile zbunjujuće kratke: prvootkrivenoj je trajala – samo 4 dana!
Upravo je potvrđeno postojanje najudaljenijeg objekta u Sunčevom sistemu. Dato mu je prikladno privremeno ime DalekoDaleko (eng. FarFarOut)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
