Sa razvojem znanja, sa razvojem nauke, zatim i tehnologije raslo je poznavanje nebeskih objekata. U tom smislu astronomija je istorija ljudske civilizacije.
Ovo je pregled otkrića u Sunčevom sistemu od antičkih vremena do XX veka zaključno
Astronomi koji su koristeći novi teleskop u Čileu pronašli su orbitu koja se najviše približava Suncu, bliže čak i od planete Merkur.
Gde je stvarno granica solarnog sistema? Gde druge zvezde jače gravitaciono privlače objekte od našeg Sunca? O tome ne znamo ništa, ali možemo da dumamo i pravimo teorijske modele. Sredinom prošlog veka, nizozemski astronom Jan Oort je ponudio koncept koji i danas važi o složenom oblaku planetezimala koji je udaljen od Sunca od 2000 do 200.000 AJ (0,03 do 3,3 svetlosne godine).
Da li je naš Sunčev sistem retkost? Do pre samo nekoliko decenija verovali smo da naš slučaj predstavlja standard, da smo samo jedni od mnogih. Kameni svetovi u blizini zvezde i gasoviti divovi sa ledenim satelitima na udaljenim orbitama; potpuno logičan obrazac. Koji bi drugi raspored mogao da ima planetarni sistem? No 1995. počeli smo da otkrivamo nove svetove oko drugih zvezda i ubrzo smo shvatili da su, kao što se često događa u istoriji nauke, stvari složenije nego što bi se očekivalo na prvi pogled. Većina otkrivenih egzoplaneta bili su 'vreli Jupiteri', odn. gasoviti divovi koji kruže oko svojih zvezda na zapanjujuće maloj udaljenosti. Toliko malo da se neko vrijeme mislilo da je njegovo postojanje nemoguće. Čak su im i godine bile zbunjujuće kratke: prvootkrivenoj je trajala – samo 4 dana!
Upravo je potvrđeno postojanje najudaljenijeg objekta u Sunčevom sistemu. Dato mu je prikladno privremeno ime DalekoDaleko (eng. FarFarOut)
 |
 |
| Sunce danas | Kroz sedam milijardi godina Sunce će se naduti. |
Kakve misli te održavaju budnim tokom noći? Ako su to pitanja o tome kako će Sunčev sistem doći do svog kraja – wow, onda se ti zaista fokusiraš na velike stvari! Ali i neki naučnici se bave istim pitanjima i oni imaju odgovor za tebe: kada Sunce ostari deo Sunčevog sistema će biti progutan, a ostatak rasturen.
Sunčev sistem je skoro sasvim Sunce, što se mase tiče. Tek neznatan delić je sve ostalo. Sva tela Sunčevog sistem, bilioni kometa, milijarde manjeg ili većeg kamenja, desetine planeta i planeta patuljaka sve je to tek trunka prema masi Sunca. Od ukupne mase svih tela Sunčevog sistema 99,98% je Sunce, a 0,02% je sve ostalo. I sve to ostalo se, naravno, vrti oko Sunca.
