Astronautika: istorija

Istorija

Zbogom Majklu Kolinsu

3Izgubili smo jednog od glavnih protagonista u istoriji kosmičke ere. Michael Collins nas je napustio 28. aprila u 90. godini bivstvovanja na ovoj planeti. Kao što svi znamo, Kolins je ušao u istoriju kao član posade 'Apola 11', iako nikada nije kročio na Mesec. Kolins, koji se proslavio kao pilot lunarnog modula 'Apola 11' (CMP), pridružio se Nasi 1963. godine kao deo treće grupe astronauta koju je odabrala agencija. Sudelovao je u misiji 'Gemini 10' u julu 1966. zajedno s Džonom Jangom, izlazeći dvaput u otvoreni kosmos. Ovo iskustvo ga je smestilo u odabranu grupu astronauta iz koje će se regrutovati putnici za prve misije 'Apola'. Prvobitno je bio odabran za pilota lunarnog modula u drugoj misiju s ljudskom posadom programa 'Apolo' sa Frenkom Bormanom i Tomom Stafordom, ali je ova misija otkazana nakon tragedije 'Apola 1'. Kao rezultat nesreće, imenovan je za pilota komandnog modula u misiji 'Apola 9' zajedno s Bormanom i Bilom Andersom. Međutim, posade 'Apola 8' i 'Apola 9' su zamenjene jer je Džim MekDivit odbio da leti oko Meseca i radije se odlučio da pričeka da bude spreman Mesečev modul.

 

Koroljevljevi planovi za osvajanje solarnog sistema (55. godišnjica smrti Glavnog konstruktora)

18Ove godine se baš na Srpsku novu godinu navršilo pola stoleća i 5 godina otkako nas je napustio Sergej Pavlovič Koroljev, mitski glavni inženjer i konstruktor, predsednik Saveta glavnih konstruktora SSSR-a, akademik i otac sovjetskog kosmičkog programa. Glavni u konstruktorskom birou OKB-1, Koroljev je nadzirao lansiranje prvog Zemljinog veštačkog satelita, prvu misiju na Mesec i druge planete, kao i prvi let u kosmos s ljudskom posadom, uz mnoga druga postignuća. I za sve to vreme, CIA i ostatak sveta nisu znali njegov identitet. No, glavni inženjer nije bio zadovoljan tim uspesima, jer su njegovi planovi sezali mnogo dalje. Dalje i od Meseca, Venere i Marsa. O tim programima se mnogo pisalo nakon raspada Sovjetskog Saveza, ali bilo je još uvek mnogo elemenata koji su ostali iza vela. Srećom, iz arhive starog OKB-1 – trenutno kompanije RKK 'Energija' – s vremena na vreme se pojavljuju detalji nekih od tih starih tajnih projekata za koje smo mislili da su izgubljeni i zaboravljeni.

E-knjiga: Webbova ogledala

pdf

JWST85

E-knjiga Draga I. Dragovića


WEBBOVA OGLEDALA 

Osetljivost teleskopa, ili koliko detalja može da uoči, direktno je povezana sa površinom ogledala koja sakuplja svetlost a koju šalju promatrani objekti. 'Webbovo' primarno ogledalo je široko 6,5 metara (21 stopa i 4 inča); ovako veliko ogledalo nikada ranije nije lansirano u kosmos.

 

HUYGENS - istorijska misija na Titan

pdf

Hajgens85

E-knjiga Draga I. Dragovića

HUYGENS
istorijska misija na Titan 


Prvi Zemljin ambasador koji je krenuo na putovanje prema Saturnu bila je američka međuplanetna stanica 'Pioneer-11'. Lansirana u aprilu 1973, šest ipo godina kasnije proletela je pored Gospodara prstenova i poslala prvu seriju njegovih portreta iz neposredne blizine. A početkom 80-ih, započeti posao su sa još većim uspehom nastavila dva slavna 'Voyagera'. Pokazalo se da su poznati Saturnovi prstenovi sastavljeni od hiljada tankih prstenova, od kojih su neki bili neobjašnjivo isprepleteni. Sateliti, vidljivi kroz teleskope samo kao male zvezde, predstavili su se u obliku nezavisnih i ogromnih svetova, prekrivenih ledenim pancirima i vrlo složenog reljefa. Ali najneverovatnije iznenađenje je stiglo sa Titana. Ispostavilo se da ovaj satelit, koji veličinom premašuje Merkura, ima vlastitu atmosferu i to tako gustu da nijedna letilica koja je proletala tuda nije uspevala da snimi njegovu površinu. Bilo je jasno da su ovde potrebna detaljnija istraživanja i da je neophodna posebna misija.... 

Sedam minuta straha

pdf

SEDAM MINUTA STRAHA

7minuta

E-knjiga Draga I. Dragovića


Imamo godine pred sobom da gledamo i čitamo o novom Nasinom roveru i njegovim dostignućima. Pošto baš ne volim da pišem o temama koje pokrivaju drugi (a i zašto bih kad priča ima bezbroj), ovo mi je poslednja šansa da sažmem najkritičniji deo misije – i meni lično najzanimljiviji – i objasnim ono što će se večeras dogoditi. Napominjem da ovo pišem samo pola dana pre sletanja i da su vremena (sati i minuti) koja ću navoditi samo orijentaciona, a na kraju krajeva svima nama nebitna... 

 

 

Ruski satelit iznad Amerike

pdfRuski satelit

E-knjiga Draga I. Dragovića
 
DAN KADA JE RUSKI SATELIT 
UŠAO U ATMOSFERU IZNAD AMERIKE
 
Zanimljivih priča o raketama i satelitima zasigurno ima bezbroj. Ako tu dodam i neke začine koje ja lično volim: špijunažu, tajne tehnologije, hibridno ratovanje, teoriju zavere i sl, pričama nikad kraja. Jedino je problem što se takve priče po pravilu razotkrivaju sa zadrškom, ali bolje ikad nego nikad. Danas bih rekao nešto o jednom sovjetskom špijunskom satelitu koji je nenadano 'pao' na teritoriju Sjedinjenih Država, ali najpre uvod.

 

 

Fotografija 'Apola 11' koju je NASA lažirala, ili koje slike ne treba koristiti da bi se setili Armstronga

3Kao to se svi sećamo, prvi čovek koji je kročio na drugi svet nije s nama više od 8 godina. Bio je to veliki gubitak i, kao što je i logično, veliki broj medija je obeležio taj nemili događaj. Srećom, za ilustraciju vesti, mnogi su odabrali Armstrongovu sliku unutar lunarnog modula koju je snimio 'Baz' Oldrin nakon njihovog istorijskog boravka na površini. Naravno, mislim na ovu: