Astronautika: istorija

Istorija

Najgore sletanje na Mesec

1Posle početnih uspeha, misije 'Apolla' sa posadama su postale rutinske i dosadne. Sve manje ljudi je pratilo lansiranja, a još manje tok i naučne rezultate. Ni misija 'Apolla 15' nije izašla iz tog šablona, iako je prva donela rover na Mesec a na zemlju donela 77 kg kamenja. Ipak, monotoniju su razbili novinari kada su provalili da su astronauti tajno prošvercovali 641 poštnsku koveratu u kosmos koje su hteli da privatno prodaju dileru iz Zapadne Nemačke. Svaki od astronauta je trebao da dobije oko 40.000 današnjih dolara. Izbio je skandal i nijedan od njih više nikad nije poleteo, bar ne u kosmos, a kasnije je otkriveno da su svi prethodni astronauti radili slično. Danas je samo jedan od članova posade 'Apolla 15' živ.

 

Opširnije: Najgore sletanje na Mesec

Write comment (0 Comments)

Koji je najstariji satelit koji još uvek radi?

1 320Bila je 1958. i Amerika se očajnički trudila da parira SSSR-u u kosmosu. Posle serije neuspeha, nikako nisu uspevali da se dokopaju orbite, iako su Sovjeti već poslali Lajku. Kada su konačno uspeli, bio je to više blam jer je sovjetski lider Hruščov slavodobitno izjavio da je Amerika uspela da pošalje pomorandžu u kosmos a da su njihovi sateliti bili teži od 1320 kg. Taj zapravo drugi po redu američki satelit se zvao 'Vanguard 1', ali gle čuda – on je još u kosmosu!

 

Opširnije: Koji je najstariji satelit koji još uvek radi?

Write comment (0 Comments)

Uništenje An-225: kraj 'Buranovog' sna

5

U junu 1989, oni koji su prisustvovali poznatom aeronautičkom sajmu Le Bourget, na periferiji Pariza, bili su ugodno iznenađeni. Među brojnim avionima koji su učestvovali na festivalu bio je i vrlo izuzetan gost: kosmički šatl 'Buran' na leđima Antonova An-225, najtežeg aviona koji je stvorio čovek. Predstava je bila impresivna. Sa šest turbofana, An-225 je bio pravi div, mnogo veći od Boeingovog 747 SCA ( Shuttle Carrier Aircraft ) koje je NASA koristila za prevoz svojih šatlova sa obale na obalu Sjedinjenih Država. Međutim, za razliku od SCA, An-225 je stigao prekasno. Jedva je stigao da obavi svoj prvi let 21. decembra 1988, samo nekoliko meseci ranije. Do tog vremena, Sovjetski Savez nije bio u mogućnosti da vazdušnim putem prevozi delove programa 'Burana'.

 

Opširnije: Uništenje An-225: kraj 'Buranovog' sna

Write comment (0 Comments)

50 godina od tragedije 'Sojuza 11'

17Ovih dana obeležava se pola veka od tragedije 'Sojuza 11' u kojoj su poginuli kosmonauti Georgi Dobrovolјski, Vladislav Volkov i Víktor Pacajev. Trojica kosmonauta su otišli u istoriju s tužnim povodom kao prva ljudska bića koja su umrla u kosmosu, ali istina je da su oni bili i prvi koji su živeli u prvoj kosmičkoj stanici na svetu, 'Saljutu 1'. Zapravo, prvi kosmonauti na 'Saljutu 1' su bili Vladimir Šatalov, Aleksej Jelisejev i Nikolaj Rukavišnikov, koji su poleteli na 'Sojuzu 10' 22. aprila 1971. Ali, iako su uspeli da pristanu uz stanicu, nisu uspeli da se čvrsto spoje te su morali da se vrate na Zemlju. Politički i vojni vrh je brzo odlučio da što je pre moguće pokrene još jednu misiju, ali ovoga puta će posadu činiti rezervni kosmonauti 'Sojuza 10': Aleksej Leonov, Valeri Kubasov i Pjotr Kolodin. Zapovednik Leonov, koji je 1965. postao prvi čovek koji je šetao kosmosom, već je bio legenda unutar i izvan SSSR-a. Lansiranje je bilo zakazano za 6. jun i ovog puta sve je moralo proći kako valja.

 

Opširnije: 50 godina od tragedije 'Sojuza 11'

Write comment (0 Comments)

Zbogom Majklu Kolinsu

3Izgubili smo jednog od glavnih protagonista u istoriji kosmičke ere. Michael Collins nas je napustio 28. aprila u 90. godini bivstvovanja na ovoj planeti. Kao što svi znamo, Kolins je ušao u istoriju kao član posade 'Apola 11', iako nikada nije kročio na Mesec. Kolins, koji se proslavio kao pilot lunarnog modula 'Apola 11' (CMP), pridružio se Nasi 1963. godine kao deo treće grupe astronauta koju je odabrala agencija. Sudelovao je u misiji 'Gemini 10' u julu 1966. zajedno s Džonom Jangom, izlazeći dvaput u otvoreni kosmos. Ovo iskustvo ga je smestilo u odabranu grupu astronauta iz koje će se regrutovati putnici za prve misije 'Apola'. Prvobitno je bio odabran za pilota lunarnog modula u drugoj misiju s ljudskom posadom programa 'Apolo' sa Frenkom Bormanom i Tomom Stafordom, ali je ova misija otkazana nakon tragedije 'Apola 1'. Kao rezultat nesreće, imenovan je za pilota komandnog modula u misiji 'Apola 9' zajedno s Bormanom i Bilom Andersom. Međutim, posade 'Apola 8' i 'Apola 9' su zamenjene jer je Džim MekDivit odbio da leti oko Meseca i radije se odlučio da pričeka da bude spreman Mesečev modul.

 

Opširnije: Zbogom Majklu Kolinsu

Write comment (0 Comments)

Koroljevljevi planovi za osvajanje solarnog sistema (55. godišnjica smrti Glavnog konstruktora)

18Ove godine se baš na Srpsku novu godinu navršilo pola stoleća i 5 godina otkako nas je napustio Sergej Pavlovič Koroljev, mitski glavni inženjer i konstruktor, predsednik Saveta glavnih konstruktora SSSR-a, akademik i otac sovjetskog kosmičkog programa. Glavni u konstruktorskom birou OKB-1, Koroljev je nadzirao lansiranje prvog Zemljinog veštačkog satelita, prvu misiju na Mesec i druge planete, kao i prvi let u kosmos s ljudskom posadom, uz mnoga druga postignuća. I za sve to vreme, CIA i ostatak sveta nisu znali njegov identitet. No, glavni inženjer nije bio zadovoljan tim uspesima, jer su njegovi planovi sezali mnogo dalje. Dalje i od Meseca, Venere i Marsa. O tim programima se mnogo pisalo nakon raspada Sovjetskog Saveza, ali bilo je još uvek mnogo elemenata koji su ostali iza vela. Srećom, iz arhive starog OKB-1 – trenutno kompanije RKK 'Energija' – s vremena na vreme se pojavljuju detalji nekih od tih starih tajnih projekata za koje smo mislili da su izgubljeni i zaboravljeni.

Opširnije: Koroljevljevi planovi za osvajanje solarnog sistema (55. godišnjica smrti Glavnog konstruktora)

Write comment (2 Comments)

E-knjiga: Webbova ogledala

pdf

JWST85

E-knjiga Draga I. Dragovića


WEBBOVA OGLEDALA 

Osetljivost teleskopa, ili koliko detalja može da uoči, direktno je povezana sa površinom ogledala koja sakuplja svetlost a koju šalju promatrani objekti. 'Webbovo' primarno ogledalo je široko 6,5 metara (21 stopa i 4 inča); ovako veliko ogledalo nikada ranije nije lansirano u kosmos.

 

Opširnije: E-knjiga: Webbova ogledala

Write comment (1 Comment)

HUYGENS - istorijska misija na Titan

pdf

Hajgens85

E-knjiga Draga I. Dragovića

HUYGENS
istorijska misija na Titan 


Prvi Zemljin ambasador koji je krenuo na putovanje prema Saturnu bila je američka međuplanetna stanica 'Pioneer-11'. Lansirana u aprilu 1973, šest ipo godina kasnije proletela je pored Gospodara prstenova i poslala prvu seriju njegovih portreta iz neposredne blizine. A početkom 80-ih, započeti posao su sa još većim uspehom nastavila dva slavna 'Voyagera'. Pokazalo se da su poznati Saturnovi prstenovi sastavljeni od hiljada tankih prstenova, od kojih su neki bili neobjašnjivo isprepleteni. Sateliti, vidljivi kroz teleskope samo kao male zvezde, predstavili su se u obliku nezavisnih i ogromnih svetova, prekrivenih ledenim pancirima i vrlo složenog reljefa. Ali najneverovatnije iznenađenje je stiglo sa Titana. Ispostavilo se da ovaj satelit, koji veličinom premašuje Merkura, ima vlastitu atmosferu i to tako gustu da nijedna letilica koja je proletala tuda nije uspevala da snimi njegovu površinu. Bilo je jasno da su ovde potrebna detaljnija istraživanja i da je neophodna posebna misija.... 

Opširnije: HUYGENS - istorijska misija na Titan

Write comment (5 Comments)

Komentari

  • dragant said More
    6-7 novih zvezda godišnje nije malo.... 20 sati ranije
  • Okavango said More
    Ostaje, znači, literarnim marginama... 2 dana ranije
  • dragant said More
    Sećam se da su ta dva leta, 8 i 10,... 2 dana ranije
  • Jozef said More
    Možda bi spisku Apolo letova trebalo... 3 dana ranije
  • selena said More
    Ah, lepog li pitanja. Imam samo nešto... 3 dana ranije

Foto...