| E-knjiga Draga I. Dragovića |
Orbitna stanica 'Mир' je započela s radom – u okviru kosmičkog programa SSSR-a – 20. februara 1986, na dan kada je lansiran njen glavni modul, tzv. 'Bazni blok', čija funkcija je bila da pruži smeštaj posadi i kontroliše sisteme stanice.
Pre 35 godina, otprilike u ovo vreme, u orbitu oko Zemlje postavljena je svemirska stanica Mir. Bio je to istorijski događaj ne samo u razvoju astronautike, već u razvoju čitavog čovečanstva, jedan od markirnih događaja na putu ka zvezdama.
Nakon nekoliko godina neuspelih pokušaja slanja putnika u kosmos, Iran je početkom 2013. uspeo da lansira majmuna preko subjektivne granice kosmosa od 100 km u suborbitnu trajektoriju. Mali putnik je poleteo na raketi 'Pishgam' (پیشگام, 'pionir' na Farsiju) i u svojoj kapsuli dostigao visinu od 120 km pre nego što se vratio na Zemlju, gde je stigao živ, zdrav i bučan.
Ako ljubitelje kosmičkih osvajanja pitate koji je najjači raketni motor u istoriji, većina će bez oklevanja odgovoriti da ta čast pripada motoru F-1 'Saturna V'. Međutim, moji dragi i mudri čitaoci znaju da to nije tačno. Najsnažniji raketni motor koji je ikad napravljen je РД-170/171, kojeg je konstruisao jedan od divova sovjetskog raketarstva Valentin Petrovič Gluško i koji je i danas u upotrebi.
12. marta 1974. sovjetska sonda „Марс 6“ polako se spuštala padobranom kroz retku atmosferu Marsa sa ciljem da sleti i postane prvi aparat koji će poslati fotografije sa Marsove površine. Njena sestra „Марс 3“ uspešno je sletela par godina pre toga, ali je prestala da radi 20 sekundi pošto je stupila u kontakt sa površinom.
.
Bivši Sovjetski Savez je uspeo da odnese svoju zastavu i znamenja sa srpom i čekićem na površinu Meseca, Marsa i Venere zahvaljujući nekoliko svojih automatskih sondi[1]. Budući da je većina ovih automata krenula samo u jednom smeru, nijedna zastava nije mogla da se vrati na Zemlju radi prikazivanja. Osim jedne. U julu 1969. sovjetska zastava je otputovala na Mesečevu površinu i vratila se na našu planetu. Zanimljivo je da to nije učinio brod SSSR-a. Ova zastava je putovala na američkom 'Apollu 11'!
Svi pričaju o koroni, pa hajde i ja da kažem nešto.
28. februara 1959. lansiran je 'Discoverer 1', prvi satelit programa 'CORONA' ('KH-1'). Cilj ovog programa bio je špijuniranje SSSR-a usred Hladnog rata, da bi se tako izbegle rizične misije strato-aviona 'U-2'. Predsednik Eisenhower je odobrio program februara 1958, a razvili su ga zajednički CIA i USAF. Kao rezultat saradnje ove dve organizacije, 1. avgusta 1960. je formirana Nacionalna obaveštajna služba (NRO). Špijuniranje neprijatelja iz kosmosa postao je prioritet obeju vlada, jer se pojavila mogućnost slanja satelita u orbitu. Međutim, tehnologija za prenos slika iz kosmosa još nije bila zrela, pa su obe sile odlučile da koriste kapsule sa ablativnom termozaštitom za vraćanje rolni filmova na Zemlju. U SSSR-u je projekat špijunskih satelita, nazvan 'Зенит', takođe postao prioritet, toliko da je program brodova sa posadom 'Восток' bio integrisan u njega. Imajući snažnije rakete, Sovjeti su mogli da koriste mnogo veće brodove, pa su odlučili da ugrađuju kamere i njihovu optiku u kapsulu, kako bi mogle da se spasu i ponovo koriste. SAD nisu imale takvu opciju, pa su kapsule mogle da vrate samo film, a optika je u svakoj misiji propadala.
MARSOVI ROVERI:
'Spirit' i 'Opportunity'
| E-knjiga Draga I. Dragovića |
Dok ovo pišem, spremaju se dva rovera da istražuju Mars – jedan američki i jedan kineski. Do danas, bilo ih je četiri i svi su američki: 'Sojourner', 'Spirit' i 'Opportunity', i trenutni 'Curiosity'. Pošto je 'Sojourner' bio lansiran 1996. i imao samo 11 kg i prevalio ni 100 metara, smatramo ga samo tehnički roverom, ali prvi pravi su bili 'Spirit' i 'Opportunity'. Danas su praktično zaboravljeni i u svetlu pretstojećih rovera, koji jednim delom baštine i njihove sisteme i znanja, hajde da se podsetimo o kakvim roverima se radilo. Znam da sam jedini na svetu koji sada piše o roverima od pre dve decenije, ali nije mi prvi a ni poslednji put...
