Astronautika: istorija

Istorija

Sovjetsko istraživanje Venere

SOVJETSKO ISTRAŽIVANJE VENERE

MarinerIV

E-knjiga Draga I. Dragovića


pdfSovjetski program 'Венера', sprovođen od 1961. do 1985, predstavlja istorijski najveći napor koji je jedna zemlja preduzela u proučavanju neke planete. Osnove konstruisanja međuplanetnih letilica i instrumenti za daljinsko proučavanje prvi put su primenjeni baš u misijama 'Венера'. Uspeh je uključivao 3 atmosferske sonde, 10 sletanja, 4 orbitera, 11 proletanja ili udara i 2 balona u oblacima. Puno toga što danas znamo o Veneri otkrile su te misije.

 

Stvari koje su Zemljani bacili na Mesecu

Apollo15LunarRoverO tome šta je sve Zemlja bacila ili meko spustila na Mesec pisali smo pre 10 godina. Od tada je bilo nekoliko novih misija na Mesec, a pojavile su se i nove zemlje, Kina i Izrael, koje su hitnule nešto svoje opreme i skalamerije, na našeg kosmičkog suseda. Došlo je, dakle, vreme da osvežimo našu listu veštačkih stvari koje su sa Zemlje poslate na Mesec.

'Mariner IV': prve slike Marsa

'MARINER IV'

PRVE SLIKE MARSA

MarinerIV

E-knjiga Draga I. Dragovića


Koji bi bio najvažniji trenutak u istoriji istraživanja Marsa? Bez sumnje, poseta Nasine sonde 'Mariner IV' u julu 1965. Zahvaljujući ovom malom brodu, čovečanstvo je prvi put moglo da ugleda površinu Crvene planete. No, na opšte razočaranje, 21 fotografija koju je sonda poslala, nisu prikazivale 'zelene ljude' ili kanale ispunjene vodom koje je izgradila egzotična civilizacija. Jedino što su videli na slikama bili su krateri i – još kratera. Mars se pokazao kao svet mrtav jednako kao i Mesec. Odjednom je zanimanje za putovanje na susednu planetu totalno splaslo. Zašto trošiti milijarde dolara ili rubalja na posetu još jedne beživotne stene? Ali slike 'Marinera IV' su samo prikazale doslovno najgoru stranu Marsa. Priča je mogla da bude potpuno drugačija da je sonda snimila neka druga područja planete... Za to je trebalo čekati još 6 godina.

 

U pripremi nova knjiga D. Dragovića: MARINER IV

MarineIV najava

Uskoro izlazi nova elekronska knjiga Draška Dragovića: 

MARINER IV: prve slike Marsa

"Koji bi bio najvažniji trenutak u istoriji istraživanja Marsa? Bez sumnje, poseta Nasine sonde 'Mariner IV' u julu 1965. Zahvaljujući ovom malom brodu, čovečanstvo je prvi put moglo da ugleda površinu Crvene planete. No, na opšte razočaranje, 21 fotografija koju je sonda poslala, nisu prikazivale 'zelene ljude' ili kanale ispunjene vodom koje je izgradila egzotična civilizacija. 

 

Stvari sa Zemlje na Marsu

PIA05117 Empty Nest

Svaka letelica koja je sletela, ili se slupala na Mars ostavila je manje ili više krhotina zavisno od svog dizajna. Neke su jednostavno eksplodirale prilikom udara o tlo rasipajući svoje delove po okolini. Na jednom mestu može se naći donji toplotni štit, na drugom gornji, na trećem može da se nađe padobran itd. Mesta nekih krhotina su utvrđena, a ima i slučajeva da ni glavna svemirska letelica nije pronađena i postoje samo neke pretpostavke gde se one sada nalaze. To je na primer slučaj sa letelicama Mars 2, Mars 3 i Mars 9, zatim Mars Polar Lender i dve sonde Deep Space 2.

Mala statistika misija na Mars

NASA JourneyToMars ScienceExplorationTechnology 20141202

Početak letova na Mars bio je obeležen velikim i brojnim neuspesima, od kojih nam danas više njih deluju prosto komično. Pa, neka zemlja uloži bezbroj para u fantastičnu misiju i onda misija propadne zato što se u kritičnom momentu antena na letelici pogrešno usmeri i sa njom izgubi kontakt. Ili sve prođe u redu i letelica počne da se spušta na planetu nakon čega sagori u atmosferi jer su operateri na zemlji koristili pogrešne merne jedinice.

Orbitni avion 'BURAN' - e-knjiga

ORBITNI AVION 'BURAN'

labudova pesma sovjetske kosmonautike
ili ... preko trnja do zvezda?

Buran

E-knjiga Draga I. Dragovića


Tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, Sovjetski Savez je razvio kosmoplan sa krilima, poznat pod imenom 'Буран' ('Mećava'), koji je zapravo bio odgovor na uočenu vojnu pretnju američkog programa spejs šatlova. Razvoj 'Бурана' je sproveden u okviru programa tzv. 'višekratnog kosmičkog transportnog sistema', ili MTКС-a, koji se sastojao od orbitera sa krilima i teške rakete-nosača 'Энергия'.

 

Šuškanja o džinu: sovjetska raketa 'N1' na Zapadu

N7

Velika konspiracija oko 'Trke za Mesec' nije bila ona na koju svi odmah pomisle, već ona koju je SSSR pokrenuo početkom 70-ih kako bi ostatak sveta poverovao da oni nikada nisu pokušali da pošalju kosmonaute na Mesec. Program sletanja na Mesec, 'Н1-Л3', ostao je državna tajna sve dok Gorbačov krajem 80-ih nije pokrenuo svoju politiku 'гласность' – 'otvorenosti'. Nasuprot tome, program 'Л1' za obletanje oko Meseca modifikovanim brodovima 'Союз' ('7K-Л1'), koji je na Zapadu bio poznat jednostavno kao program 'Zond', nije se mogao zadržati u tajnosti jer je lansiran jednostavno prevelik broj tih letilica. U svakom slučaju, bitan učesnik sovjetske Trke za Mesec je bila, kao što svi znamo, nesrećna džinovska raketa 'Н1' (11A52). Ova raketa je bila misterija za ostatak sveta ... ili skoro.

Sovjetski dijamant na nebu

12

zaboravljena OPS kosmička stanica

70-ih godina, Sovjetski Savez je razvio dva paralelna programa kosmičkih stanica: civilne stanice 'Салют' (ДОС) i vojne stanice 'Aлмаз' (OПС). Stanice OПС (11Ф71) osmislio je konstruktorski biro Vladimira Čelomeja (OКБ-52) u okviru projekta 'Aлмаз'('dijamant' na ruskom), vrlo ambiciozni koncept koji je uključivao brodove sa posadom sa oznakom TKС i samu stanicu OПС. I TKС i OПС su bili lansirani sa posadama zahvaljujući korišćenju povratnih kapsula ВA. Jednim delom, program 'Aлмаз' je nastao kao odgovor na projekat američke vojne stanice MOL. Program ДОС je bio proizvod konstruktorskog biroa OКБ-1 pod rukovodstvom Sergeja Korolјеva, а zatim Vasilija Mišina (iako su krajem 60-ih oba pomenura biroa bila pomalo zbunjujuće poznata kao ЦКБМ – Čelomej – i ЦКБЭM – Mišin).

Ekspedicija SSSR-a na Fobos (5)

pl1

 FELJTON 

Sovjeti su bili tate-mate za Veneru, ali im Mars nije 'išao': od 20 pokušaja imali su samo 2 uspeha i par stativa! Zato su sovjetski naučnici odlučili da početkom 80-ih učine poslednji ali krupan korak da se vrate na Crvenu planetu. Razloga za adrenalin su imali na pretek, jer se ispostavilo da je njihova prethodna velika međuplanetna misija na Veneru i Halejevu kometu iz 1986, slavna 'Вега', bila više nego uspešna. Nova misija je trebalo da istraži ni manje ni više nego – tajanstveni Fobos.

Peti deo feljtona