16. do 20. jula,Astronomsko društvo “Alfa” iDepartman za fizikuPMF-a u Nišu organizovali su seriju od četiri predavanja povodom sletanja Apola 11 i prvog čoveka na Mesec. Predavanja je održao prof. dr Dragan Gajić.
Ova predavanja organizovana su u okviru projekta “Apolo na mreži” koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.
16. do 20. jula,Astronomsko društvo “Alfa” iDepartman za fizikuPMF-a u Nišu organizovali su seriju od četiri predavanja povodom sletanja Apola 11 i prvog čoveka na Mesec. Predavanja je održao prof. dr Dragan Gajić.
Ova predavanja organizovana su u okviru projekta “Apolo na mreži” koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.
1930. godine po prvi put je balon zakoračio u stratosferu koristeći kapsulu pod tlakom. Profesor Aguste Piccard bio je prva osoba koja je koristila kapsulu pod tlakom za stratosferni let 27. maja 1931. godine. On je i njegov prijatelj Paul Kipfer dosegli su visinu od 15.781 metara iznad Auugsburga u Njemačkoj.
Serija „Tonight’s Sky“ proizvodi Space Telescope Science Institute (koji upravlja Svemirskim teleskopom Habl) u saradnji sa Nasinim Universe of Learning.
Lunarni modul (LM) Apollo je bio deo letelice Apolo koji je sleteo na Mesec. LM je bio podeljen na dva dela - fazu uspona i fazu spuštanja. Oba dela su se spustila na površinu Mjeseca, ali sa njega uzleće samo uzletni deo. Pogledajte koji su sastavni delovi lunarnog modula.
Razgovor je vođen na II Konferenciji o svetlosnom zagađenju pod nazivom „VoBaNISTA LIGHTPOLL 2019”, održanoj od 23. do 26. maja na Andrevlju, Fruška gora, u Kongresnom centru „CEPTOR“. Konferenciju su organizovali Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, u saradnji sa astronomskim društvima „Novi Sad“, „Lira“ i „Kosmos“.
Posle Bila Kejsiga (pominjemo ga u ovom članku) verovatno najvatreniji i najpoznatiji pobornik teorija po kojima čovek nije bio na Mesecu je američki filmmejker Bart Sibrel (1964).
Naša galaksija Mlečni put leži na početku crveno-zeleno-plave strelice (svaka predstavlja dužinu od 200 miliona svetlosnih godina). Mi se nalazimo na granici između velike praznine niske gustine i galaktičkog jata Virgo, visoke gustine.
Naša galaksija Mlečni put leži na početku crveno-zeleno-plave strelice (svaka predstavlja dužinu od 200 miliona svetlosnih godina). Mi se nalazimo na granici između velike praznine niske gustine i galaktičkog jata Virgo, visoke gustine.
Naša galaksija Mlečni put leži na početku crveno-zeleno-plave strelice (svaka predstavlja dužinu od 200 miliona svetlosnih godina). Mi se nalazimo na granici između velike praznine niske gustine i galaktičkog jata Virgo, visoke gustine.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
