U jednom od zadnjih intervjua, Čertok je rekao da još uvek vozi auto, dok se našalio na račun svoje dugovečnosti rečima: "Onaj gore me po svemu sudeći neće kod sebe". Bio je takođe praktično do poslednjeg dana života savetnik direktora RKK "Energija"  Vitalija Lopote.

Čitajuci njegovu monografiju "Rakete i ljudi", saznao sam toliko toga o najranijim danima sovjetske raketne tehnike. U stvari, sećam se jednog njegovo teksta iz 80-ih koji je objavljen u "Pravdi" ili "Izvestiji" u kome je kao prvi sovjetski zvaničnik, koliko znam, rekao da su sovjetski stručnjaci koristili pronađene delove nemačke rakete V-2 pri projektovanju svoje rakete R1. Ono što je takođe zanimljivo,  Čertok je u stvari rukovodio analizom kako Rusi kažu "trofejne nemačke raketne tehnike", Karaljov i Gluško su se tim ispitivanjima u Nemačkoj pridružili kasnije.

Takođe stoji da je Karaljov bio protiv kopiranja nemačkog koncepta, ali je pod pritiskom Ustinova ipak napravio R1 koja je bila kopija V-2.

Kasnije su svi shvatili zašto je Ustinov na tome insistirao -  želeo je da se sovjetski konstruktori,  koji do tada nisu imali jači motor od 3t, kopiranjem nemačkog projekta izvežbaju u kompletnom proizvodnom ciklusu raketa, koji je Fon Braun usavršio sa V-2. Već potonja ruska raketa R2 je bila kvalitativno drugačija od R1, dok je R5 kako  kaze  Čertok bila  "kompletna" raketa Karaljova i Gluška