Kada je svemirski teleskop James Webb (JWST) 2022. godine počeo da šalje prve podatke iz najdubljih delova svemira, astronomi su naišli na neočekivan prizor: zagonetne, rubinski svetlucave objekte koje su nazvali „male crvene tačke“. Ovi sićušni tragovi svetlosti u tami drevnog kosmosa postali su jedna od najvećih misterija savremene astrofizike. Šta su zapravo ovi objekti koji prkose našem razumevanju rane vasione i kako je moguće da nešto tako drevno sija intenzitetom koji zbunjuje i najmoćnije instrumente današnjice?
| Wikipedia: MALE CRVENE TAČKE (LRD) su klasa malih, crvenkasto obojenih astronomskih objekata koje je otkrio Svemirski teleskop Džejms Veb (JWST). Njihovo otkriće je objavljeno u martu 2024. godine i slabo su shvaćene zbog ograničenog prikupljanja podataka. Čini se da su postojale između 0,6 i 1,6 milijardi godina nakon Velikog praska (pre 13,2 do 12,2 milijarde godina), a većina je pronađena oko 600 miliona godina nakon Velikog praska. Od 2025. godine, 341 LRD je identifikovano pomoću JWST-a. |
Umetnička predstava.
Illustration of a black hole star, an enormous black hole surrounded by dense hydrogen gas Jose-Luis Olivares / MIT
„Jedan u milijardu“: Fenomen MoM-BH*-1
U potrazi za odgovorima, tim astronoma koji predvodi Rohan Naidu fokusirao se na izuzetan objekat identifikovan u okviru istraživanja „Mirage or Miracle“ (MoM). Ovaj objekat, nazvan -1*, analiziran je u studiji objavljenoj 12. avgusta u časopisu Nature. Njegova svetlost potiče iz perioda od samo 660 miliona godina nakon Velikog praska. S obzirom na to da je svemir star oko 13,8 milijardi godina, to znači da je ova svetlost putovala kosmosom otprilike 13,1 milijardu godina pre nego što je stigla do JWST-a.
„Veoma je posebna stvar pronaći objekat koji nema poređenja, s obzirom na ogromne baze podataka o milijardama zvezda, galaksija i crnih rupa koje imamo u našim arhivama“, kaže astronom Rohan Naidu. „MoM-BH*-1 je jedan u milijardu!“
MoM-BH*-1 in JWST images Courtesy of the researchers
Zvezda koja to nije: Snaga crne rupe u odeći sunca
Naučnici su razvili revolucionarnu teoriju: MoM-BH*-1 bi mogao biti „zvezda crna rupa“ (black hole star). Prema kompjuterskim simulacijama, u pitanju je crna rupa koja je 100.000 puta masivnija od našeg Sunca, ali se ne nalazi u praznom prostoru. Ona je obavijena gigantskom, gustom čaurom od vodonika koja je približno veličine našeg Sunčevog sistema.
Iako se ovaj objekat spolja ponaša kao zvezda, njegov sjaj je previše intenzivan da bi bio rezultat nuklearne fuzije, procesa koji pokreće obična sunca. Umesto toga, ovaj hibridni entitet sija energijom same crne rupe koja se krije u njegovom središtu, dok gasoviti omotač tu energiju transformiše u svetlost koju vidimo.
Paradoks crvene boje: Gde je nestala prašina?
U astronomiji, izrazito crvena boja obično signalizira prisustvo kosmičke prašine. Međutim, MoM-BH*-1 predstavlja paradoks: podaci pokazuju da oko njega gotovo uopšte nema prašine. Njegova crvena boja je zapravo rezultat prisustva gustog gasa i samog širenja svemira, koje rasteže svetlosne talase dok ne postanu crveni.
Ključni dokaz za ovo je „Balmerov skok“ (Balmer break) — fenomen gde svetlost potpuno nestaje na određenoj talasnoj dužini. Ovaj specifični „potpis“ ukazuje na to da gusti vodonik apsorbuje svetlost, što potvrđuje postojanje gasovitog omotača u okruženju čistom od prašine. Ovo otkriće suštinski menja naše pretpostavke o tome kako su se prvi masivni objekti formirali u ranoj, „čistijoj“ vasioni.
Od jedne tačke do 341 misterije
MoM-BH*-1 nije izolovan slučaj. Do 2025. godine, James Webb je identifikovao ukupno 341 sličan objekat, sugerišući da je rana vasiona bila posuta ovim „crvenim pegicama“. Ipak, MoM-BH*-1 ostaje jedinstven jer njegova svetlost toliko dominira da potpuno zasenjuje matičnu galaksiju. To nam omogućava da posmatramo „čistu“ energiju ovog zagonetnog tela bez ometanja okolnih zvezda.
„Svaka od ovih tačaka je u skladu sa onim što bismo očekivali od zvezde crne rupe smeštene u ranoj galaksiji“, objašnjava Naidu.
Nova mapa rane vasione
Otkriće potencijalnih zvezda crnih rupa predstavlja prekretnicu u razumevanju prirode „malih crvenih tačaka“. James Webb nam je možda otvorio prozor u potpuno novu klasu nebeskih tela koja su bila ključni gradivni blokovi mladog kosmosa, a koja do sada nismo mogli ni da zamislimo.
https://futurism.com/space/astronomers-discover-black-hole-star
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
