Veliki pisci naučne fantastike

Rudi Ruker
Rudy Rucker (22. mart 1946.)

OD KIBER-PANKA DO BROJGELA

Rudyrucker
Žozef-Anri Beks

Rudi Ruker (1946), u 'civilnom' životu je doktor Rudolf fon Biter Ruker, daleki potomak filozofa Hegela i univerzitetski profesor matematike i kompjuterskih nauka; on je još jedan od pisaca sa najvišim naučničkim zvanjima u prirodnim naukama što je za ljubitelje tzv 'tvrde' naučne fantastike preduslov za ozbiljno žanrovsko pisanje. Ruker je zagovornik 'transrealizma' po kome pisac o svojim neposrednim opažajima piše na fantastičan način. Na žanrovskoj sceni pojavio se krajem 1970-tih a široku popularnost doneo mu je roman «Softver» (1982), za koji je dobio nagradu «Filip K. Dik». Roman je započeo serijal kiber-pank romana «Oprema» koji čine i «Vetver» (1988), «Friver» (1997) i «Realver» (2000); osnovna linija prati razvoj prvih robota koji su evoluirali postajući samosvesni, počeli da prave druge robote i stvorili svoju naseobinu na Mesecu da bi zatim pokušali da sarađuju sa ljudima, nudeći im elektronsku besmrtnost; paralelni razvoj dve vrste civilizacije i njihova saradanja zalog su opstanka ali su i sukobi neminovni. Rukerove ideje o razvoju veštačkih inteligencija i njihovom organizovanju na način koji je stran čoveku, i predviđanja sunovrata ljudske civilizacije zalog su zanimljivih zapleta i nesvakidašnjih zaključaka. Kiber-pank verzije budućnosti autor razvija u nizu priča i romanima kakav je «Haker i mravi» (1994), koji je u novom izdanju, kao verzija 2.0, prilagođen XXI veku, a priča o kiber zaveri i sukobima virtuelnog i realnog sveta. Ruker nije bezuslovno vezan za kiber-pank već istražuje i drugačije žanrovske vizure: roman «Bela svetlost» (1980) matematička je priča o duhovima i metafizički triler, «Sekskugla» iz 1983. bavi se bizarnim trodimenzionalnim svetom, «Gospodar prostora i vremena» (1984) je naučnik koji otkriva način kontrolisanja realnosti i u stanju je da ispuni znamenite bajkovite tri želje, «Šuplja Zemlja» (1990) vodi junake, među kojima je pisac E. A. Po, u paralene svetove sa neobičnim žiteljima, «Mudrost letećih tanjira» (1998) sasvim je neobičan pogled na ovaj mit XX veka (sa drugačijih naučnih i spiritualnih osnova) i njegovu vezanost za neobičnu budućnost ove planete. Junak «Svemirzemlje» (2002) biva angažovan od vanzemaljaca da napravi mobilni telefon koji funkcioniše u četvrtoj dimenziji što će rezultirati neprijatnim efektima, «Frek i eliksir» (2004) je urnebesna avantura mladog Freka, u kojoj se mešaju biotehnologija, veštački život i kosmološka teorija struna. Najnoviji roman «Zaljubljeni matematičari « (2006) otkriva šta se dešava kada student svoju dragu izmesti u drugu realnost želeći da je ima samo za sebe. Rukerove priče sabrane su u zbirkama «57-mi Franc Kafka» (1982), «Transrealno!» (1991) i «Gnarl!» (2000) i pružaju uvide u bogatstvo svetova i junaka, u rasponu od hipika i hidrogenskih bombi, vanzemaljaca i vremenskih putovanja do fanatika religija i kompjuterskih igara odnosno seksa u mikrogravitaciji. Ruker je autor niza teorijskih knjiga o budućnosti nauke i civilizacije, odnosno romana o 'zlatnim 1960-tim' i slikaru Brojgelu. Temeljna znanja iz nauka učinila su Rukerova dela, u ravni globalnih ideja, konsekventnim i autoritativnim; on je, međutim, uspeo da izgradi i sačuva ljudskost svojih junaka koju često dopunjuje humornim valerima.

Još pisaca: 

Veliki pisci naučne fantastike

Rudi Ruker (1946), u 'civilnom' životu je doktor Rudolf fon Biter Ruker, daleki potomak filozofa Hegela i univerzitetski profesor matematike i kompjuterskih nauka; on je još jedan od pisaca sa najvišim naučničkim zvanjima u prirodnim naukama što je za ljubitelje tzv 'tvrde' naučne fantastike preduslov za ozbiljno žanrovsko pisanje. Ruker je zagovornik  'transrealizma' po kome pisac o svojim neposrednim opažajima piše na fantastičan način. Na žanrovskoj sceni pojavio se krajem 1970-tih a široku popularnost doneo mu je roman «Softver» (1982), za koji je dobio nagradu «Filip K. Dik». Roman je započeo serijal kiber-pank romana «Oprema» koji čine i «Vetver» (1988), «Friver» (1997) i «Realver» (2000); osnovna linija prati razvoj prvih robota  koji su evoluirali postajući samosvesni, počeli da prave druge robote i stvorili svoju naseobinu na Mesecu da bi zatim pokušali da sarađuju sa ljudima, nudeći im elektronsku besmrtnost; paralelni razvoj dve vrste civilizacije i njihova saradanja zalog su opstanka ali su i sukobi neminovni. Rukerove ideje o razvoju veštačkih inteligencija i njihovom organizovanju na način koji je stran čoveku, i predviđanja sunovrata ljudske civilizacije zalog su zanimljivih zapleta i nesvakidašnjih zaključaka. Kiber-pank verzije budućnosti autor razvija u nizu priča i romanima kakav je «Haker i mravi» (1994), koji je u novom izdanju, kao verzija 2.0, prilagođen XXI veku, a priča o kiber zaveri i sukobima virtuelnog i realnog sveta. Ruker nije bezuslovno vezan za kiber-pank već istražuje i drugačije žanrovske vizure: roman «Bela svetlost» (1980) matematička je priča o duhovima i metafizički triler, «Sekskugla» iz 1983. bavi se bizarnim trodimenzionalnim svetom, «Gospodar prostora i vremena» (1984) je naučnik koji otkriva način kontrolisanja realnosti i u stanju je da ispuni znamenite bajkovite tri želje, «Šuplja Zemlja» (1990) vodi junake, među kojima je pisac E. A. Po, u paralene svetove sa neobičnim žiteljima, «Mudrost letećih tanjira» (1998) sasvim je neobičan pogled na ovaj mit XX veka (sa drugačijih naučnih i spiritualnih osnova) i njegovu vezanost za neobičnu budućnost ove planete. Junak «Svemirzemlje» (2002) biva angažovan od vanzemaljaca da napravi mobilni telefon koji funkcioniše u četvrtoj dimenziji što će rezultirati neprijatnim efektima, «Frek i eliksir» (2004) je urnebesna avantura mladog Freka, u kojoj se mešaju biotehnologija, veštački život i kosmološka teorija struna. Najnoviji roman «Zaljubljeni matematičari « (2006) otkriva šta se dešava kada student svoju dragu izmesti u drugu realnost želeći da je ima samo za sebe. Rukerove priče sabrane su u zbirkama «57-mi Franc Kafka» (1982), «Transrealno!» (1991) i «Gnarl!» (2000) i pružaju uvide u bogatstvo svetova i junaka, u rasponu od hipika i hidrogenskih bombi, vanzemaljaca i vremenskih putovanja do fanatika religija i kompjuterskih igara odnosno seksa u mikrogravitaciji. Ruker je autor niza teorijskih knjiga o budućnosti nauke i civilizacije, odnosno romana o 'zlatnim 1960-tim' i slikaru Brojgelu. Temeljna znanja iz nauka učinila su Rukerova dela, u ravni globalnih ideja, konsekventnim i autoritativnim; on je, međutim, uspeo da izgradi i sačuva ljudskost svojih junaka koju često dopunjuje humornim valerima.

Author: Ilija Bakić

Komentari

  • Trovach said More
    Trebalo bi potragu za nastanjivim... 3 dana ranije
  • kizza said More
    Obavezno pogledati i... 3 dana ranije
  • Siniša said More
    Previše, 5 netačnih.  3 dana ranije
  • Goran Stanković said More
    Životno iskustvo nas uči da je... 4 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Drejkoa formula mora da se umanji do... 4 dana ranije

Foto...