20. septembra 1966, NASA je lansirala sondu 'Surveyor 2' na Mesec u misiji 'Atlas-Centaur 7'. Raketa je uzletela s rampe Cape Canaveral 36A, a II stepen 'Centaur D' bio je odgovoran za postavljanje sonde na trajektoriju ka našem satelitu. Ubrzo nakon toga, 'Centaur' se izgubio u svemiru. Mislili smo da je zauvek izgubljen, ali čini se da se ove godine vratio u blizinu Zemlje i postao privremeni satelit naše planete. Prošlog septembra teleskop Pan-STARRS, smešten na otoku Maui (Havaji) i poznat po otkrivanju brojnih asteroida u blizini Zemlje (NEO), objavio je novo otkriće: asteroid 2020 SO. Kao i u slučaju većine sličnih otkrića, radilo se o malom asteroidu prečnika samo nekoliko metara koji je, ostavljajući po strani mogućnost da pogodi Zemlju u bliskoj budućnosti, bio potpuno neinteresantan. Ali analiza njegove orbite je brzo privukla pažnju. 2020 SO je kružio oko Sunca po orbiti gotovo sličnoj Zemljinoj. Ova vrsta orbite je malo verovatna za asteroid zbog njene ogromne nestabilnosti, jer bi gravitacija naše planete vrlo brzo istisnula takav objekt (bila bi samo malo stabilnija da se asteroid nalazio na jednoj od Lagranžovih tačaka L3, L4ili L5Zemljine orbite, ali dostizanje tih tačaka je vrlo teško).
Život Sunca se sastoji od pretvaranje vodonika u helijum što je proces u kome se svake sekunde četiri milina tona materije pretvori u energiju. Jedan sasvim mali deo te energije dospeva na Zemlju i omogućava da svi mi, sva živa bića na planeti živimo.
Sovjetski Savez je lansirao između februara 1969. i januara 1973. tri sonde klase E-8 s tri automatska vozila na daljinsko upravljanje koja su svetu ostala poznata kao 'Луноходи'. Od tri jedinice, E-8 №201, №203 i №204, obično se pamte samo poslednje dve jer su u istoriju ušle kao 'Луноход1' ('Луна 17') i 'Луноход 2' ('Луна 21'), dok se prva raspala tokom lansiranja usled kvara na vrhu rakete 'Протон-К'. Četvrta jedinica, E-8 №205, nikad nije poletela jer je program bio neočekivano otkazan. Луноход – na ruskom 'Mesečevo vozilo' – imao je karakterističan oblik 'cyberpunk kade' postavljene na osam točkova (svaki promera 51 cm). Cilj ovakvog dizajna je bio da se dobije velika zapremina pod pritiskom u koju će se smestiti instrumenti i avionika. Gornji deo se sastojao od solarne ploče koja je mogla da se pomera i koja je generisala 1 kW struje, a koja se tokom lunarnih noći zatvarala kao poklopac radi održavanja unutarnje temperature vozila.
Serija „Tonight’s Sky“ proizvodi Space Telescope Science Institute (koji upravlja Svemirskim teleskopom Habl) u saradnji sa Nasinim Universe of Learning.
Kina je preduzela ogroman korak u svom programu istraživanja Meseca lansiranjem sonde 'Chang'e 5' s ciljem prikupljanja uzoraka s Meseca i njihovog donošenja na Zemlju. 23. novembra 2020. u 18:30 po našem, raketa 'Dugi Marš' CZ-5 Y5 poletela je s rampe LP-101 u kosmičkom centru Wenchang na ostrvu Hainan sa sondom 'Chang'e 5'na vrhu. Raketa je smestila sondu na trajektoriju ka Mesecu nakon dva paljenja II stepena (početna parkirna orbita je bila 263×276 km i nagiba 22,3°, dok je krajnja orbita razdvajanja sonde iznosila 201× 392 km i 21,3°). 'Chang'e 5' je prva misija koja će sakupiti uzorke s Meseca u 44 godine. Poslednja je bila sovjetska sonda 'Луна 24', koja je u avgustu 1976. donela 170 grama Mesečevog regolita. Ovo je šesto lansiranje rakete CZ-5 i peta varijanta CZ-5 - prethodno poznata kao CZ-5A, s tri stepena. Ako sve bude teklo prema planu, 'Chang'e 5' će ući u lunarnu orbitu 28. novembra i sletiće u zonu Mons Rümker, u OceanusProcellarumu, 29. novembra. Povratak kapsule s uzorcima očekuje se 15. ili 16. decembra.
Na ćelijskom nivou putovanje u svemir je loše za telo
Loše vesti za astronaute. Nova studija Sveobuhvatnog centra za borbu protiv raka Georgetown Lombardi (Georgetown Lombardi Comprehensive Cancer Center) sugeriše da svemirska putovanja mogu poremetiti rad mitohondrija u ćelijama zbog promene gravitacije i dejstva zračenja. Kada je ideja svemirskog putovanja prvi put prihvaćena ozbiljno, rešavanje problema života u svemiru izgledalo je prilično jednostavno. Osim nedostatka gravitacije, sve je naizgled kao u podmornici ili avionu na velikoj nadmorskoj visini. Trebalo je samo osigurati da bude dovoljno vazduha, da bude prava temperaturu i vlažnost.
U ponedeljak, 30. novembra dogodiće se pomračenje Meseca Zemljinom polusenkom, ali postoji više razloga zbog kojih se ono neće videti iz naših krajeva.
20. septembra 1966, NASA je lansirala sondu 'Surveyor 2' na Mesec u misiji 'Atlas-Centaur 7'. Raketa je uzletela s rampe Cape Canaveral 36A, a II stepen 'Centaur D' bio je odgovoran za postavljanje sonde na trajektoriju ka našem satelitu. Ubrzo nakon toga, 'Centaur' se izgubio u svemiru. Mislili smo da je zauvek izgubljen, ali čini se da se ove godine vratio u blizinu Zemlje i postao privremeni satelit naše planete. Prošlog septembra teleskop Pan-STARRS, smešten na otoku Maui (Havaji) i poznat po otkrivanju brojnih asteroida u blizini Zemlje (NEO), objavio je novo otkriće: asteroid 2020 SO. Kao i u slučaju većine sličnih otkrića, radilo se o malom asteroidu prečnika samo nekoliko metara koji je, ostavljajući po strani mogućnost da pogodi Zemlju u bliskoj budućnosti, bio potpuno neinteresantan. Ali analiza njegove orbite je brzo privukla pažnju. 2020 SO je kružio oko Sunca po orbiti gotovo sličnoj Zemljinoj. Ova vrsta orbite je malo verovatna za asteroid zbog njene ogromne nestabilnosti, jer bi gravitacija naše planete vrlo brzo istisnula takav objekt (bila bi samo malo stabilnija da se asteroid nalazio na jednoj od Lagranžovih tačaka L3, L4ili L5Zemljine orbite, ali dostizanje tih tačaka je vrlo teško).
U ponedeljak, 30. novembra dogodiće se pomračenje Meseca Zemljinom polusenkom, ali postoji više razloga zbog kojih se ono neće videti iz naših krajeva. 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
