Šetnja po Astronomskom kampu Letenka 2018.
Opširnije: Kratak video zapis: Šetnja po Astronomskom kampu Letenka 2018.
Write comment (0 Comments) 
Uskoro počinje Marsova sezona! Svakih 26 meseci međusobni položaj nas i Marsa je takav da je idealan za lansiranje ka njemu. Ovog jula imamo u planu 3 lansiranja, od kojih će 2 da slete (1 će da ostane 'samo' u orbiti). NASA će lansirati rover 'Perseverance', a Kina svoj orbiter 'Tianwen-1' i rover. Trebalo je da ovog leta bude lansiran i treći rover, ali ESA je pomerila 'Rozalind Franklin' i misiju 'Kazačok' za sledeću priliku 2022.
Opširnije: Mapa sletnih lokacija na Marsu
Write comment (4 Comments) 
Granica između vojnih projektila i kosmičkih raketa je fluidna. Sve je započelo odmah posle svetskog rata, jer su konstruktori pravili neverovatno moćne motore a inženjeri sve jače nuklearne bombe koje je trebalo po potrebi isporučiti hiljadama kilometara preko okeana na zemlju neprijatelja. Uskoro je postala šala poslati atomsku bombu snage milion tona TNT-a na daljinu od desetak hiljada kilometara.
I to brzinama od nekoliko hiljada kilometara na sat! Za to su korišćene krstareće rakete, ili tzv. 'krilate rakete'. A onda se to preko noći promenilo: Sovjeti su napravili prvu višestepenu interkontinentalnu raketu, neuhvatljivu i za PVO i za avione, i zaokrenuli čitavu koncepciju napada i odbrane. Samo par godina kasnije, takva raketa je ponela prvi veštački satelit i prvog čoveka. A šta je bilo sa krilatim raketama?
Evo jedne od njih.
Boeing je baš zaglavio u problemima zadnjih godina. Padaju mi na pamet paralele sa nekadašnjim gigantom North American Aviation koji je takođe postao prevelik za menadžerisanje da bi se onda rasturio na više kompanija. Ne znam da li je to rešenje i za Boeing u ovakvoj Americi ali otkako ih je McDonnell Douglas kupio za njihove pare oni su na silaznoj putanji.
Opširnije: Povodom članka: "Šta će biti sa 'Boeingovim' kandidatom?"
Write comment (1 Comment) 
2017. sam na ovom sajtu ispratio međunarodnu vest o prvom međuzvezdanom objektu koji je prošišao kroz Sunčev sistem: o 1I/Oumuamui. Ili, bolje rečeno, prvom koji smo otkrili pomoću svojih instrumenata. Budući da se radilo o malom objektu – dugačkom stotinjak metara – i da se takođe nije približio Zemlji, naše opservatorije nisu mogle da izvuku previše podataka iz ovog čudnog uljeza, sem da je njegov oblik izgledao neuobičajeno izdužen i da praktički ne pokazuje ikakve aktivnosti. Nažalost, Oumuamua je otišao da se više nikad ne vrati i trenutno sledi hiperboličku putanju bega brzinom od preko 95.000 km/h koja će ga izvesti iz Sunčevog sistema. Ali to nije prepreka da i dalje predlažemo teorije o njegovom nastanku. Poslednja od njih dolazi iz pera astronoma Darryla Seligmana i Gregoryja Laughlina i izuzetno je zanimljiva. Šta ako je Oumuamua zapravo međuzvezdana ledena santa?
Opširnije: Oumuamua je međuzvezdava vodonična santa?
Write comment (7 Comments) 
U komentarima na moju poslednje objavljenu priču o Pretorijancu, razvila se jako zanimljiva diskusija. Skrenula mi je pažnju njena unisonost. Zato bih danas napisao nešto o projektu koji samo na prvi pogled izgleda gubitnički, ali ako pročitaš par činjenica onda shvatiš da kod Vikinga naši kriterijumi slabo važe. Radi se o 'Boeingovom'kandidatu za Nasin program CCDev. Iako ga je jedno vojno krilo Nase zdušno podržavalo, drugo krilo koje uložilo u Pretorijanca je pobedilo. Za sada...
Opširnije: Šta će biti sa 'Boeingovim' kandidatom?
Write comment (18 Comments) 
Comparison: Animal Populations
Koliko ima kamila, koliko nosoroga, žirafa, riba, polarnih medveda, tigrova, koala? Koliko ima čovekolikih robota? Znate li da ima više pilića od ljudi?
Opširnije: Koliko ima pojedinih živih bića
Write comment (0 Comments) 
Revizije ofisa Nasinog generalnog inspektora vrlo su zanimljivi dokumenti jer često objavljuju određene podatke koji bi inače ostali nepoznati. Poslednja od tih revizija bavila se tako osetljivim pitanjima kao što je cena koju će NASA plaćati za svaku misiju novih brodova 'Crew Dragon' i CST-100 'Starliner'. Koliko? Pa, svako sedište na 'Boeingovom''Starlineru' će koštati \(90 miliona, dok će jedno na 'SpaceX-ovom' 'Crew Dragonu'koštati \)55 miliona. To je prvi put da sam naleteo na ove cifre i oni su u Americi izazvale mali skandal, posebno što se tiče 'Boeingove' cene. Zašto? Pa, zato što je viša od onoga što je NASA plaćala 'Roskosmosu' za mesta u 'Sojuzima'.
Opširnije: Koliko će ubuduće da košta Nasu lansiranje astronauta na orbitnu stanicu?
Write comment (2 Comments) 
Na Rubu Znanosti - Svemirski turizam (17.12.2018)
Nakon pionirskih letova u svemir, od kraja 1950-tih do početka 1970-tih, velike ideje su nekako zamrle ili se pretvorile u rutinske istraživačke radnje na rubu svemira, u orbitalnim svemirskim postajama. U novije vrijeme interes za istraživanje sverima ponovno se probudijo, ali iz poptuno neočekinavog kuta. Mlogi pojebinci koji si to mogu prijuštiti postali su spermni platiti za iskustvo boravka u sfemiru ili bar dodira svemira. Pojavili su se i neizmjerno bogati imformatički moguli kojima su bile bliske futurističke ideje. Ni ne primijetivši, ušli smo u eru svemirskog turizma.
Write comment (0 Comments)
Postavljanjem 3D printanog logotipa u postolje Sunčanog sata završena prva faza CSI Pula
Prva faza radova na vanjskim instalacijama Centra za istraživanje svemira Pula, koji se prema idejnom riješenju Astronomske udruge Vidulini formira u suradnji i partnerstvu s Industrijsko-obrtničkom školom Pula na Vidikovcu, završena je simboličnim postavljanjem 3D printanog logotipa škole u postolje Sunčanog sata. Dosadašnji ravnatelj škole Petar Gavrić, aktualni ravnatelj Dragan Radovanović i Marino Tumpić (AUV) složnim su rukama u betonsko postolje Sunčanog sata postavili simbolični artefakt koji su učenici u prvom polugodištu isprintali u kabinetu robotike.
Opširnije: Završena prva faza radova pri Centru za istraživanje svemira Pula
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
