Detalji
Kategorija: Astronomski Instrumenti

fobos 1

Pomalo nam je neshvatljivo danas razmišljati o pretpotopnim vremenima u kojima ljudi nisu imali mobitele, vremenima u kojima nije bilo interneta a informacije o svemirskim istraživanjima u koliko toliko realnom vremenu bile su nedodirljivo vlasništvo tv dnevnika i dnevnih novina.

Write comment (4 Comments)

Detalji
Kategorija: TV Astronomija

SagittariusA 3

Zooming into Sagittarius A*

Ovaj snimak ESO-inog instrumenta GRAVITY doprinosi pretpostavci da u središtu Mlečnog puta, na mestu moćnog radio izvora Sagittarius A* stoji supermasivna crna rupa, mase jednake masi četiri miliona masa Sunca. Nova posmatranja pokazuju nekupine gasa koje se vrte oko crne rupebrzinom 30% od brzine svetlosti 

Write comment (0 Comments)

Detalji
Kategorija: Opservatorije

FARSIDEPROJECT

A možda će još bolje rešenje biti izgradnja opservatorija na Mesecu. To bi zapravo bilo idealno rešenje iz mnogo razloga. Mesec se oko svoje ose obrće 30 puta sporije (Sinodički mesec) nego Zemlja oko svoje ose i teleskopi na Mesecu će moći mnogo duže da osmatraju u kontinuitetu, nego zemaljski, jer noć na Mesecu traje po dve naše nedelje. Sem toga, na Mesecu ne postoji atmosfera koja inače ovde na Zemlji blokira ultraljubičasto i drugo zračenje, a nema ni oblaka, turbulencije zraka, nema vlage, nebo je uvek kristalno vedro.

Write comment (0 Comments)

Detalji
Kategorija: Misije

map mars landing sites 2020

Uskoro počinje Marsova sezona! Svakih 26 meseci međusobni položaj nas i Marsa je takav da je idealan za lansiranje ka njemu. Ovog jula imamo u planu 3 lansiranja, od kojih će 2 da slete (1 će da ostane 'samo' u orbiti). NASA će lansirati rover 'Perseverance', a Kina svoj orbiter 'Tianwen-1' i rover. Trebalo je da ovog leta bude lansiran i treći rover, ali ESA je pomerila 'Rozalind Franklin' i misiju 'Kazačok' za sledeću priliku 2022.

Write comment (4 Comments)

Detalji
Kategorija: Oprema

4

Granica između vojnih projektila i kosmičkih raketa je fluidna. Sve je započelo odmah posle svetskog rata, jer su konstruktori pravili neverovatno moćne motore a inženjeri sve jače nuklearne bombe koje je trebalo po potrebi isporučiti hiljadama kilometara preko okeana na zemlju neprijatelja. Uskoro je postala šala poslati atomsku bombu snage milion tona TNT-a na daljinu od desetak hiljada kilometara.
I to brzinama od nekoliko hiljada kilometara na sat! Za to su korišćene krstareće rakete, ili tzv. 'krilate rakete'. A onda se to preko noći promenilo: Sovjeti su napravili prvu višestepenu interkontinentalnu raketu, neuhvatljivu i za PVO i za avione, i zaokrenuli čitavu koncepciju napada i odbrane. Samo par godina kasnije, takva raketa je ponela prvi veštački satelit i prvog čoveka. A šta je bilo sa krilatim raketama?
Evo jedne od njih.

Write comment (0 Comments)

Komentari

  • Baki said More
    Mnogi od nas veruju da je univerzum... 18 sati ranije
  • Tristan Hübsch said More
    Istorija naravno nije izđikala „ex... 18 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar prilog.Naučnici još nisu sigurni... 19 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ima jedna mogućnost koja elegnatno daje... 1 dan ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Odličan tekst. Teško je reći nešto... 2 dana ranije

Univerzum

nauka

Astronautika

Revolucija

Foto...

Praksa

instrumenti

Razno