Sutra, 29. decembra u 02:32 Mesec će se prividno približiti Veneri na svega 1,1 stepen. Oba tela u tom momentu će biti daleko ispod našeg horizonta, a kada se pojave na nebu biće već dan i ona će se izgubiti u sjaju svetla Sunca.
Evo zato fotografije od dana koja prikazuje Mesec i Veneru uoči velikog susreta. Autor fotografije je Marino Tumpić.
Opširnije: Susret Meseca i Venere
Write comment (1 Comment) 
U petak, 27. decembra, u planetarijumu AD „Novi Sad“ na Petrovaradinskoj tvrđavi održana je još jedna, sada već uveliko tradicionalna Astronomska novogodišnja noć, ili kraće ANN. ANN je događaj kada se uoči predstojeće nove godine na okupe poklonici astronomije i njihovi prijatelji. Prvo ovakvo okupljanje bilo je 2011. godine.
Opširnije: Održana Astronomska novogodišnja noć - 2019
Write comment (0 Comments) 
24. decembra 2019. godine, u 12:03 UTC državna korporacija 'Роскосмос'lansirala je raketu 'Протон'sa meteorološkim satelitom 'Електр-Л' №3. 'Протон-M'/'Блок ДМ-03'poletio je s rampe ПУ-24 sa Lokacije 81 kosmodroma Bajkonur. Nakon tri uključivanja stepena 'Блок ДM-03', satelit je smešten u geostacionarnu transfernu orbitu nakon 6 sati i 37 minuta od lansiranja. Ovo je druga misija ove verzije 'Protona' ove godine, nakon lansiranja u julu koje je ponelo kosmičku opservatoriju 'Спектр-РГ'. Iako je 'Протон' – hipergolična raketa – proizvedena u kompaniji 'Хруничев', 'Блок-ДМ' – koji koristi kerolox pogon – delo je kompanije РКК 'Энергия'. Bio je to peti let ove verzije veteranskog stepena 'Блок-Д', izvorno razvijenog za lunarni program '7К-Л1' iz 60-ih, iako su prve dve misije završile neuspehom.
Opširnije: Lansiranje 'Elektro-L' i budućnost rakete 'Proton'
Write comment (0 Comments) 
Velika konspiracija oko 'Trke za Mesec' nije bila ona na koju svi odmah pomisle, već ona koju je SSSR pokrenuo početkom 70-ih kako bi ostatak sveta poverovao da oni nikada nisu pokušali da pošalju kosmonaute na Mesec. Program sletanja na Mesec, 'Н1-Л3', ostao je državna tajna sve dok Gorbačov krajem 80-ih nije pokrenuo svoju politiku 'гласность' – 'otvorenosti'. Nasuprot tome, program 'Л1' za obletanje oko Meseca modifikovanim brodovima 'Союз' ('7K-Л1'), koji je na Zapadu bio poznat jednostavno kao program 'Zond', nije se mogao zadržati u tajnosti jer je lansiran jednostavno prevelik broj tih letilica. U svakom slučaju, bitan učesnik sovjetske Trke za Mesec je bila, kao što svi znamo, nesrećna džinovska raketa 'Н1' (11A52). Ova raketa je bila misterija za ostatak sveta ... ili skoro.
Opširnije: Šuškanja o džinu: sovjetska raketa 'N1' na Zapadu
Write comment (0 Comments) 
Izvori gravitacionih talasa koje su detektovale interferometarske laserske gravitacione opservatorije LIGO i Virgo, od 2015. godine do danas, su sudari crnih rupa, neutronskih zvezda i sudari crnih rupa i neutronskih zvezda. Svi ovi događaji dogodili su se na prilično velikim udaljenostima od više miliona do više milijardi svetlosnih godina.
Opširnije: Mlečni put ima dve supermasivne crne rupe?
Write comment (0 Comments) 
This is Saturn
Planetolog Karolin Porko je bila vođa tima za obradu fotografija misije Kasini. U ovom nastupu pokazuje odabrane fotografije Saturna, Titanba i Enceladusa misije Cassini.
Opširnije: Ovo je Saturn - Carolyn Porco
Write comment (0 Comments) 
Skorašnja fotometrijska posmatranja ukazuju na primetno opadanje sjaja Betelgeza počevši od oktobra meseca 2019-te godine
Write comment (0 Comments)
Nakon tačno 503 dana provedenih u orbiti oko malog asteroida udaljenog 252 mil. km od Zemlje, japanska sonda 'Hayabusa 2' je 13. novembra 2019. u 10:05 (po brodskom vremenu) napustila ovaj svet i krenula ka Zemlji. Japanci su ko pravi Japanci obezbedili da je sve do 19. novembra svako ko se zakači na sajt mogao da u real-timeu prati udaljavanje asteroida posredstvom male brodske kamere ONC-T. Posle toga, sonda je izvela manevar neophodan za pravilnu orijentaciju jonskih motora i asteroid se zauvek izgubio iz objektiva kamere.
Write comment (0 Comments)
Evropa i Rusija puno očekuju od misije 'ExoMars 2020'. Njen prvi deo je imao polovičan uspeh: orbiter TGO je na zadatku još i danas, dok se lender 'Schiaparelli' razbio o površinu. Sledećeg leta nas očekuje uzbudljiv nastavak: ruski lender 'Kazačok' će poneti rover 'Rosalind Franklin' koji bi trebalo da radi makar do 2022. Pripreme su u punom jeku, pa da vidimo dokle su stigle...
Opširnije: Obećavajući napredak na 'ExoMarsovom' padobranu
Write comment (0 Comments) 
Dobra vest je da je 'Starliner' napokon otišao u kosmos nakon godina odlaganja. Loša vest je da sâm ulazak u orbitu nije pošao kako se očekivalo, pa svemirski brod neće moći da se spoji sa Međunarodnom stanicom (ISS). Prvi 'Starliner' je besprekorno poletio bez posade 20. decembra u 11:36 UTC sa rampe SLC-41 u vazduhoplovnoj bazi Cape Canaveral nošen raketom 'Atlas V 422' (N22). Bila je to misija OFT (Orbitalni Flight Test) za program 'Starliner' a AV-080 za 'Atlas V'. To je bio prvi put da je korišćena verzija N22 slavne rakete 'Atlas V', opremljene prvim stepenom sa ruskim motorom RD-180 i drugim stepenom 'Centaur' sa dva motora RL-10-A-4-2 (umesto samo jednog RL-10 koji nosi ostale verzije 'Atlasa V'). Brod se pravilno odvojio i ušao u privremenu orbitu visine 71×181 km i nagiba 51,6°, to jest u gotovo suborbitalnu trajektoriju.
Opširnije: Problemi u prvoj misiji 'Boeingovog' broda 'Starliner'
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
