Konačno neke dobre vesti u vezi sa klimatskim promenama? Finally Some Good News From Climate Change?   "Ovogodišnja sezona uragana bila je neuobičajeno mirna, a nova studija ukazuje na to da bi to moglo postati uobičajena pojava. Prema navodima istraživača sa Prinstona, što klima postaje toplija, to se formira manje tropskih ciklona. Međutim, manji broj ne znači nužno i bolje stanje. Pogledajmo o čemu je reč. Možete uključiti automatski prevod Sabine Hossenfelder Ukoliko radije čitate evo prepričanog rada

Tekst

Da li globalno zagrevanje donosi manje tropskih ciklona? 

Nove analize istraživača sa Univerziteta Prinston donose iznenađujući zaključak koji deluje gotovo paradoksalno: globalno zagrevanje bi zapravo moglo dovesti do smanjenja ukupnog broja tropskih ciklona na našoj planeti. Za sve koji redovno prate klimatske izveštaje ispunjene upozorenjima o eskalaciji klimatskih ekstrema, ovo zvuči kao retka i neočekivano dobra vest. Međutim, fizika atmosfere krije slojevitiju priču.

Tropski cikloni predstavljaju kompaktne atmosferske sisteme niskog pritiska koji nastaju u toplim morskim oblastima blizu ekvatora. Oni su fizička klica iz koje izrastaju najrazornije oluje na planeti — ako se formiraju u Atlantskom okeanu nazivamo ih uraganima, dok u Tihom okeanu nose naziv tajfuni.

U uobičajenoj godini, do ovog perioda u Atlantiku se u proseku formira oko osam tropskih ciklona, od kojih bar tri izrastu u uragane pune snage. Međutim, tekuća sezona ponudila je sasvim drugačiju sliku: zabeleženo je svega pet pojava koje su dostigle veličinu tropske oluje, a nijedna od njih se do trenutka objave izveštaja nije razvila u uragan. Dok su pojedinci u šali za ovo zatišje pripisivali zasluge političkim dešavanjima, meteorolozi ističu da iza ove kratkoročne varijabilnosti stoji prirodni klimatski fenomen El Ninjo, čija trenutna faza potiskuje aktivnost uragana. Ali, ovde nastaje ključni naučni izazov: da li posmatramo samo privremenu fluktuaciju ili svedočimo dubokim, dugoročnim promenama u mehanizmima naše atmosfere?

Metodologija studije sa Prinstona: Nova analiza klimatskih modela

Kako bi razmrsili ovaj čvor, naučnici sa Prinstona sproveli su obimnu analizu 14 vodećih klimatskih modela. Prethodni pokušaji procene učestalosti oluja često su davali zbunjujuće rezultate jer su se modeli direktno poredili na fiksnom pragovima zagrevanja (na primer, pri porastu temperature od 2°C). Na toj tački, različiti modeli davali su drastično oprečne projekcije — od 20% manje pa sve do 10% više oluja.

Razlog za ovako veliku konfuziju leži u konceptu klimatske osetljivosti: klimatski modeli se ne slažu oko toga koliko će se tačno planeta zagrejati za definisanu količinu emitovanih gasova sa efektom staklene bašte, a nauka još uvek nema empirijsku potvrdu koji je model savršeno precizan.

Istraživački tim sa Prinstona primenio je elegantno metodološko rešenje:

• Umesto direktnog upoređivanja modela na proizvoljno zadatoj temperaturi, naučnici su analizirali odnos između ukupnog predviđenog zagrevanja do kraja veka i promene u broju tropskih ciklona unutar svakog pojedinačnog modela.
• Ključni uvid: Ova analiza otkrila je jasnu negativnu korelaciju — što model predviđa veće globalno zagrevanje, to je pad ukupnog broja tropskih ciklona strmiji. Štaviše, detaljna procena pokazala je da je verovatno da će se na globalnom nivou smanjiti i broj tropskih ciklona koji uspeju da izrastu u uragane pune snage.
• Prostorna raznolikost: Ovaj efekat nije uniforman širom sveta. Modeli pokazuju izražen geografski nesklad: dok na Severnoj hemisferi broj tropskih ciklona zapravo beleži blagi rast, na Južnoj hemisferi dolazi do dramatičnog pada koji obara globalni prosek.

Fizika u pozadini: Zašto više toplote ne znači više ciklona?

Radoznalom posmatraču fizike klime može delovati nelogično da topliji okeani daju manje oluja. Međutim, nastanak uragana zahteva istovremeno ispunjenje niza strogih meteoroloških uslova: visoku temperaturu površinskog sloja mora, obilnu vlažnost vazduha, ujednačene vetrove po visini (malo vertikalno smicanje) i dovoljnu Coriolisovu rotaciju u atmosferi.

Globalno zagrevanje deluje na ove faktore kroz dva direktno suprotstavljena fizikalna mehanizma:

• Faktor koji pogoduje formiranju (Kapacitet vlažnosti): Prema Clausius-Clapeyronovoj relaciji, topliji vazduh može da drži znatno više vodene pare. Povećana vlažnost u nižim slojevima atmosfere oslobađa latentnu toplotu pri kondenzaciji, što direktno hrani oluju i pogoduje njenom početnom nastanku.
• Faktor koji suzbija formiranje (Atmosferska cirkulacija): S druge strane, globalno zagrevanje menja globalne obrasce atmosferske cirkulacije. Povećana stabilnost srednjih slojeva tropske atmosfere i promene u vertikalnom strujanju vazduha deluju kao kočnica koja otežava početnu organizaciju konvektivnih ćelija u tropske ciklone.

Budući da u većini modela stabilizacija atmosferske cirkulacije nadjačava efekat povećane vlažnosti, krajnji ishod fizikalnih jednačina pokazuje da će tropski cikloni postati ređa pojava na globalnoj mapi.

"Manje oluja, ali razornije": Šta kažu WMO i IPCC?

Nalazi tima sa Prinstona nisu usamljeni eksces, već se precizno uklapaju u širi naučni konsenzus vodećih svetskih klimatskih institucija.

Sveobuhvatna procena Svetske meteorološke organizacije (WMO) iz 2020. godine analizirala je 27 nezavisnih studija. Iako su pojedinačne numeričke vrednosti varirale, ubedljiva većina — čak 22 studije — predvidela je smanjenje ukupnog broja tropskih ciklona sa daljim globalnim zagrevanjem.

Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) u svojim izveštajima takođe zaključuje (uz umereni nivo poverenja) da će se globalna učestalost tropskih ciklona smanjiti ili ostati na sličnom nivou.

Ipak, meteorolozi i WMO i IPCC-a skreću pažnju na ključnu zamku u tumačenju ovih podataka. Manji ukupan broj oluja ne znači i mirniju budućnost, jer se priroda ovih fenomena menja na sledeći način:

1. Snažniji vetrovi:Prosečne i maksimalne brzine vetra u formiranim olujama biće znatno veće.
2. Ekstremnije padavine:Zbog veće količine vlage u toplijoj atmosferi, količina kiše koju oluje izručuju pri priobalnim udarima drastično raste.
3. Povećan udeo najrazornijih kategorija:Procenat oluja koje dostignu status ekstremno jakih uragana (Kategorije 4 i 5) bude u porastu.

Sažetak suštine: Više globalnog zagrevanja znači manji ukupan broj tropskih ciklona i uragana, ali će oni koji uspeju da se formiraju biti teži, destruktivniji i razorniji.

Pouzdanost modela i uticaj na Evropu

Nakon razmatranja globalnih trendova, prirodno se nameću dva praktična pitanja: koliko zapravo možemo verovati ovim kompjuterskim modelima i da li se Evropa mora spremati za udare uragana?

Koliko su ovi modeli pouzdani?

Klimatski modeli često pokazuju smanjenu pouzdanost pri predviđanju lokalizovanih ekstremnih događaja, kao što su precizan nastanak regionalnih suša ili formiranje toplotnih kupola. Međutim, predviđanje opšteg trenda za tropske ciklone smatra se izuzetno robusnim. Nastanak i razvoj tropskog ciklona je fizički direktniji i jednostavniji fenomen od kompleksnih mikroklimatskih suša, zbog čega projekcije ne zavise kritično od sitnih specifičnosti pojedinačnih modela — gotovo svi modeli konvergiraju ka istom zaključku.

Mogu li uragani pogoditi Evropu?

Evropa je bezbedna od direktnih udara klasičnih tropskih uragana iz jednostavnog geografskog razloga — evropski kontinent se nalazi predaleko od toplih ekvatorijalnih voda koje napajaju ove oluje. Kada se tropska oluja iz Atlantika uputi ka severoistoku i pređe preko hladnijih morskih struja, ona prolazi kroz takozvani vantropski prelaz i gubi svoja tropska svojstva.

Međutim, to ne znači odsustvo opasnosti. Te oluje transformišu se u snažne vantropske ciklone. Iako više nemaju topli tropski centar, ovi vantropski sistemi zadržavaju ogromne brzine vetra i ogroman kapacitet za padavine. Naučni modeli ukazuju da će u budućnosti Evropa sve češće biti na udaru upravo ovakvih izuzetno snažnih, oslabljenih vantropskih oluja. A dok se Evropljani prilagođavaju ovim transformisanim sistemima, Amerikancima preostaje da provere hoće li najavljene političke mere i izvršne naredbe imati ikakvog uticaja na neumoljive zakone atmosferske cirkulacije.

Zaključak

Razumevanje klimatskog sistema zahteva napuštanje jednostavnog pretpostavljanja da svi parametri ekstremnog vremena rastu linearno i ujednačeno. Podatak da globalno zagrevanje donosi manji ukupan broj tropskih ciklona pruža fascinantan uvid u složenost balansiranja atmosferskih sila. Ipak, fizika nam šalje jasnu poruku: ređa učestalost ne donosi olakšanje, već pomera težište opasnosti na manji broj znatno intenzivnijih i razornijih događaja.