HookerTeleskopPre sto godina, 1. novembra 1917. godine na planini Vilson, Kalifornija, čuveni Hukerov teleskop je uhvatio svoje prvo svetlo. U to vreme, sa prečnikom ogledala od 100 inča (2,5 metra), taj teleskop je bio najveći i najmoćniji na svetu. Tek će se 1949. izgraditi veći. I danas ovaj teleskop spada u pet najslavnijih u čitavoj istoriji.

Teleskop nije imao okular i astronom operativac je stajao pored instrumenta te samo pravio fotografske snimke. U to vreme pre sto godina zaista je bio na samom vrhu među astronomskim instrumentima.

Teleskop je projektovao Džorž Eleri Hejl, a ime nosi po Džonu Hukeru, američkom biznismenu koji je izgradnju finansirao. Hejl je bio vodeći astronom, pre svega solarni, u svetu, veliki stručnjak za astronomske instrumente i kao takav ključna ličnost u izgradnji nekih od najvećih teleskopa na svetu. Džon Huker je opet bio američki biznismen koji je finansirao izgradnju velikog teleskopa i tako zaslužio da njegovo ime ostane ubeleženo u istoriji astronomije.

Ali, zašto je teleskop slavan toliko da se i njegova godišnjica beleži? Pa zato što su upravo njime proširene granice ljudskog znanja, što je njime bliže utvrđena priroda univerzuma i što je njime astronomija doživela gotovo neverovatan preobražaj.

Sve je počelo 1919. kada je na njemu počeo da radi, najveći astronom posmatrač 20. veka, Edvin Habl. Sve do treće decenije prošlog veka nije bilo ni blizu jasno koliko je svemir velik, i preovladavalo je mišljenje da je on po sadržini i dimenzijama identičan Mlečnom putu. Shodno tome i bledunjave magličaste pege, od kojih su se neke mogle videti čak i golim okom, tretirane su kao deo Mlačnog puta i nazvane su maglinama. A onda je Habl radeći na Hukerovom teleskopu počeo da meri rastojanja do tih maglina (zapravo merio je rastojanje cefeida, posebne vrste zvezda, u Andromedinoj maglini) da bi konačno shvatio da su neke od maglina toliko daleko da ne mogu prepadati našoj galaksiji. Nakon tog otkrića svemir se u svesti čoveka dramatično povećao. Isto je bilo i sa galaksijama: od jedne, ove naše, njihov broj se povećao na mnogo više (danas se smatra da ih ima najmanje 150 milijardi i to samo u vidljivom delu svemira).

To nije sve. Uskoro je Habl uočio da se galaksije udaljavaju jedna od druge što je dovelo do teorije širenja svemira, a i do teorije Velikog praska.

A sve je počelo od 1. novembra 1017. godine, kada je proradio teleskop Huker.

 

Pet najslavnijih teleskopa uistoriji

Edvin Habl


Komentari

  • Dragan Tanaskoski said More
    Ne tražite egzaktan odgovor o starosti... 13 sati ranije
  • ato said More
    Mali ispravak: A 10% od brzine... 2 dana ranije
  • Siniša said More
    A mene zanima, kako s postojećom... 2 dana ranije
  • Duca said More
    Čovek bi pomislio da je to rešenje za... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Mnogo toga kompleksnog je moguće... 4 dana ranije

Foto...

ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky
 
 
KORISNO
Mere - Koliki ugao nebeske sfere zauzima ispružena šaka