Revizije ofisa Nasinog generalnog inspektora vrlo su zanimljivi dokumenti jer često objavljuju određene podatke koji bi inače ostali nepoznati. Poslednja od tih revizija bavila se tako osetljivim pitanjima kao što je cena koju će NASA plaćati za svaku misiju novih brodova 'Crew Dragon' i CST-100 'Starliner'. Koliko? Pa, svako sedište na 'Boeingovom''Starlineru' će koštati $90 miliona, dok će jedno na 'SpaceX-ovom' 'Crew Dragonu'koštati $55 miliona. To je prvi put da sam naleteo na ove cifre i oni su u Americi izazvale mali skandal, posebno što se tiče 'Boeingove' cene. Zašto? Pa, zato što je viša od onoga što je NASA plaćala 'Roskosmosu' za mesta u 'Sojuzima'.

Cena letova 5

Cene novih američkih putničkih letilica. 'Boeingov' brod 'Calypso' je imao prvi probni let krajem decembra 2019. ali zbog kvara računara nije uspeo da stigne do ISS. Uspešno je sleteo posle 2 dana. Tada sam bio siguran da će pre odneti ljude u orbitu od 'SpaceX', ali je kompanija imala sve više problema...

Od 2006. do početka ove godine, NASA je potrošila $3,9 milijardi na više od sedamdeset 'karata' za ruski putnički transpotrni brod 'Sojuz' kako bi svojim astronautima osigurala pristup na ISS. Prosečna cena po sedištu je iznosila oko $55,4 miliona, s tim što je Rusija u poslednjih nekoliko godina konstantno povećavala tarifu – 'It's the market, buddy' – posebno nakon 2011. godine i povlačenja šatlova iz servisa. Kao rezultat, troškovi poslednjih sedišta na 'Sojuzima' koje je NASA kupila dosegnula su fantastičnih $86 miliona (pre toga cifra je iznosila 75, odn. 81 miliona). Kako bi izbegla taj trošak – a posebno za njihov ponos ubistvenu zavisnosti od Rusije – NASA je 2014. odlučila da subvencioniše razvoj brodova sa posadom, 'Starliner' i 'Crew Dragon' (na početku je imao naziv 'DragonRider'), putem fiksnih ugovora (odn. da NASA plaća fiksni novac za usluge ovih brodova, bez obzira na troškove njihovog razvoja).

Cena letova 2
Evolucija cena sedišta u putničkim 'Sojuzima' za astronaute Nase.

cene sedista
Cifre koje su Rusi pazarili poslednjih godina od Nase.

Ti ugovori su predviđali da dve kompanije izvrše najmanje dvanaest misija na ISS do 2024. godine s ciljem prevoza najmanje 48 astronauta (NASA je odlučila da će u misijama do stanice obe kapsule nositi najviše četiri astronauta, iako je njihov teorijski kapacitet veći). Podsetimo, u skladu s odredbama ugovora, 'Boeingu' je dato više para nego 'SpaceX-u' – $4800 miliona naspram $3100 miliona – ali u svakom slučaju, očekivalo se da će cena po sedištu biti niža od proseka cena sedišta na 'Sojuzima', koja, kao što smo videli, iznosi 55,4 miliona dolara. U slučaju 'Boeinga', stvar je bila nalo neobična, jer je cena po mestu u 'Starlineru'bila viša čak i od one paprene koju je u poslednje vreme servirao 'Roskosmos'. Po tim cenama, vredi li uopšte nastavljati sa 'Starlinerom' ako je 'Sojuz' sigurniji i jeftiniji, a da ne pričam nakon uspeha 'Dragona'?

Cena letova 4
Odlaganja u rasporedima privatnih brodova. Tabela je od zimus.

Da stvar bude još gora, izveštaj je otkrio da je NASA platila 'Boeingu' više novca nego što je bila obavezna prema fiksnom ugovornom formatu ($287,2 miliona) kako bi se (navodno) osigurala da 'Starliner' ne bude dodatno odgođen. Ovaj extra novac je predstavljao kršenje pravila originalnog ugovora i, što je još gore, NASA nije obavestila 'SpaceX' o ovom kršenju pravila niti im je ponudila sličan povoljan tretman. Takođe, trošak je bio nepotreban jer je, gotovo u isto vreme, NASA kupila nova sedišta u 'Sojuzima' kao Plan B. Zanimljivo je da ta dodatna sedišta NASA nije kupila direktno od 'Roskosmosa', već ih je platio ... 'Boeing'. Te su zavrzlame postale moguće jer je ruska kompanija RKK 'Energíja' odlučila da 'Boeingu' proda nekoliko mesta u 'Sojuzu' kako bi podmirila deo duga koji je imala prema američkoj kompaniji nakon ukidanja lansirne kompanije 'Sea Launch'. To znači da je 'Boeing' dvaput primio novac za kašnjenje u puštanju u pogon svog vlastitog broda. Očito je vredelo odgoditi taj posao. Kako bi opravdali 'Boeingovo' ponašanje, pojavile su se glasine koje opravdavaju Nasin dodatni trošak kao pokušaj da spreči kompaniju da odustane od komercijalnog programa – suočimo se s tim da ovi nikada nisu izgledali preterano zainteresovanim za projekat – a kosmička agencija ostane sa samo jednom komercijalnom letilicom – koja bi de facto imala monopol poput ruskih – iako je 'Boeing' to pobijao[1].

Cena letova 3
Planirani letovi i sa posadama američkih brodova.

'SpaceX-ov' 'Crew Dragon' i 'Boeingov' 'Starliner' su imali brojne probleme povezane s padobranima, motorima i drugim osnovnim sistemima, što je uzrokovalo više od dve godine kašnjenja u njihovom puštanju u rad. Iako je prvi od njih nedavno postigao bingo, sigurno je da ako ti brodovi uskoro ne polete serijski, NASA će biti prisiljena da kupuje nova sedišta u 'Sojuzima'. Ali, naravno, moramo da imamo na umu da putovanje 'Sojuzom' nije poput kupovine karte kod low cost aviokompanije. Proizvodnji kompanije RKK 'Energíja'potrebne su oko tri godine da proizvede jednog 'Sojuza', pa se rezervacije moraju da izvrše unapred uzimajući u obzir ovaj period. Da nijedna od dve nove američke letilice nije bila spremna do oktobra 2020, NASA bi se našla u situaciji da zadrži samo jednog astronauta kao člana stalne posade ISS-a.

Cena letova 6
Opseg poslova Nasinih astronauta zasnovan na broju članova posade na američkom segmentu (USOS).

Ovaj usamljeni astronaut bi trošio svu svoju energiju na osnovno održavanje ISS-a, čineći gotovo nemogućim sprovođenje bilo kakvih naučnih eksperimenata na američkom segmentu stanice (USOS). Moguće rešenje ovog problema bi bilo produžavanje veka trajanja brodova 'Sojuz' na više od 200 dana – vek trajanja koji je uslovljen datumom isteka katalizatora u trasterima za manevrisanje sletne kapsule (SA) na bazi vodonik-peroksida – i na taj način omogućiti duže trajanje ekspedicija, ali RKK 'Energíja' se još nije oglasila o održivosti ovakvog predloga. Od aprila 2020, u svakom trenutku je bio potreban samo jedan 'Sojuz' prikačen za stanicu, umesto dotadašnja dva, stoga je u posadi bilo mesta samo za po jednog Nasinog astronauta. Na sreću Amerikanaca, situaciju je u njihovu korist je preokrenuo Mask i 'SpaceX'.

Cena letova 7
Prvi 'Starliner' nazvan 'Calypso' koji je leteo u dvodnevnoj OFT (Orbital Flight Test) misiji 20. decembra 2019. Misije je trebala da traje 8 dana i da se približi i spoji sa ISS. Zbog banalnog kvara misija je ranije prekinuta. Brod je lansiran raketom 'Atlas V'.

Cena letova 8
'SpaceX
-ova' kapsula 'Crew Dragon' ispituje svoje 'SuperDraco' motore sistema za slučaj spasavanja.

SpaceX Crew Dragon
Uspešno spajanje Amerikanaca sa ISS posle puno godina.

Važno je naglasiti da procena cene svakog sedišta zavisi od ukupnog broja izvršenih misija i astronauta na svakoj od njih. Ako bi oba američka broda ipak nekako izgurala do kraja i poletela na više misija i/ili prevezla više astronauta, cena po sedištu bi se svakako smanjiti. Naravno, u ovom izveštaju nije pominjana cena sedišta na brodu 'Orion', koja bi, obzirom na preteranu cenu rakete 'SLS' – koju je uzgred izgradio 'Boeing' – i cene same letilice, bi sigurno bila rekordno visoka. Ali letilica 'Orion', iako su je razvili 'Lockheed Martin' i evropske kompanije, biće u vlasništvu Nase, dok su 'Crew Dragon' 'Starliner' vlasništvo njihovih kompanija. Ostavljajući 'Orion' po strani, ono što je trenutno jasno jeste da će putovanje u svemir na 'Crew Dragonu' biti puno jeftinije od putovanja sa 'Starlinerom', što, s druge strane, nije preveliko iznenađenje. E sad, da li će novonastala situacija u zemlji više pogodovati državnoj ili privatnoj firmi – ostaje nam da sedimo i gledamo.

Brod 'Orion' iz misije 'Artemis 1' spojen sa evropskim servisnim modulom.

Reference:

 

[1] Čitava priča samo otkriva kakve bitke se dešavaju u Americi na mestima gde se vrti lova. Dok raja prati Lebrona i da li se Bred Pit razvodi, za to vreme milijarde iz budžeta lete ako konfete. 'Boeing' je dgugi najveći proizvođač oružja na svetu i najveći dolarski izvoznik u SAD. Ipak, ova godina je ubistvena za njih i pretio im je užasan scenario. I pored velikih otpuštanja (po par hiljada dnevno!), država je stala iza njih i upumpala par desetina 'svežih' para u njihov krvotok. Takav državni subvencionizam je nezakonit i u suprotnosti sa liberalnom politikom koju SAD propoveda drugima. Pored kosmičkog sektora, i neprikosnoveni aviosektor je u krizi jer su im posle dva pada lajnera '737 MAX' otkazano 700 narudžbenica ovog aviona, a smenjen je i dugogodišnji CEO D. Calhoun... Naravno, niko pametan se ne boji za budućnost ove čikaške kompanije, pa ni ja... Najnovija vest je da su im akcije vrtoglavo skočile jer su dobili stotine milijardi od države.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

ddragovic
+1 #2 ddragovic 06-06-2020 21:23
Neđo, mislim da s pravom deru Amere za sedište, ali ne verujem da je zarada neka. Kako ja shvatam, samo veliki broj lansiranja godišnje može da bude isplativ, pod uslovom da nešto (bilo šta) možeš da koristiš više puta. Zato stalno mora da postoji dotok love, od armije, privrede, same države... Zato samo 3-4 agencije mogu da lete u kosmos a druge se od 1 lansiranja samonokautiraju i ne mogu da se oporave godinama.
Neđo
+3 #1 Neđo 06-06-2020 10:36
Dobro je imati u vidu i finansijsku pozadinu svega ovoga sto gledamo. Uopste, pratiti bilo sta danas bez znanja o ciframa pored znaka $ i smjerovima u kojima idu je kao gledanje filma bez tona i titla.

Koliko ostaje Rusima 'cisto' od ovih prosjecnih 55M$ po sjedistu? Posto rece da RKK Energiji treba oko tri godine da sklope jedan Sojuz, pretpostavljam da to sve poprilicno kosta, ne racunajuci cijenu razvoja i svega onog sto je prethodilo, sigurno dobar dio od tih 55 miliona ode na sam Sojuz, lansiranje itd.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži