Strateški planovi “Roskosmosa” do 2030.

roskosmosFederalna kosmička agencija “Roskosmos” je predala Vladi Rusije na razmatranje program “Strategija razvoja kosmičkih aktivnosti do 2030. godine”.

Osnovni cilj programa je da se do 2030. obezbedi svetski nivo ruske kosmonautike i učvrste pozicije Rusije među tri vodeće kosmičke države. Iako se ne navodi koje države pripadaju toj “trojci”, očigledno je da se misli na SAD i Kinu.

Ova strategija treba da bude realizovana na sledeća tri načina:

  • Razvojem i korišćenjem kosmičke tehnike, tehnologija i usluga (ovaj program je naznačen kao najprioritetniji)
  • Stvaranjem pilotiranih, transportnih i planetarnih sredstava osvajanja kosmičkog prostora, uključujući i raketno-kosmičke sisteme višekratne upotrebe
  • Strvaranjem naučno-tehničkog potencijala za obavljanje pilotiranog leta na Mars i gradnju orbitalne stanice nove generacije.

Dalje, navodi se da ruski kosmički aparati treba da obezbede potrebe socijalno-ekonomske sfere, nauke i odbrane do 95% (umesto 40% u 2011.).

U okviru programa fundamentalnih kosmičkih istraživanja treba da se dostigne nivo do tri lansiranja godišnje (u periodu 2006-2011. Rusija je ostvarivala samo jedno ”naučno” lansiranje na dve godine).

Uloga Rusije na svetskom kosmičkom tržištu treba da se poveća do 10% (naspram 0,5% u 2011.).

Planirana je serijska proizvodnja raketa-nosača super-teške klase, kosmičkih tegljača zasnovanih na raketnim motorima na električni pogon, dok će takodje biti razvijeni aparati za istraživanje asteorida.

Rusija će takodje obaviti ”demonstrativni pilotirani let oko Meseca, uz potonje spuštanje kosmonauta na njegovu površinu i njihov povratak na Zemlju”.


Krajem 2013. biće odlučeno hoće li misija MKS biti produžena do 2028.

issStručnjaci kosmičkih agencija koje učestvuju u programu MKS (NASA, “Roskosmosa”, ESA, CSA i JAXA) očekuju da će do kraja 2013. biti u stanju da procene može li misija Kosmičke stanice biti produžena do 2028.

Prve informacije o mogućem produžetku korišćenja MKS posle nedavno odobrenog novog roka do 2020. izneo je pre nekoliko nedelja načelnik pilotiranog programa “Roskosmosa” Aleksej Krasnov. Nezvanično se međutim saznaje da među članicama programa MKS ne postoji potpuna saglasnost o tome dali treba nastaviti korišćenje MKS posle 2020.

U toku je analiza stanja najstarijih segmeneta MKS lansiranih u kosmos do katastrofe šatla ”Kolumbija” februara 2003. Dosadašnji rezultati su veoma pozitivni. Inače resursi najstarijih modula MKS su planirani za period od 30 godina, što znači do 2028.

Pored produžetka operacija MKS, “Roskosmos” predlaže partnerima programa mogućnost da umesto šest buduće misije međunarodnih posada na Kosmičkoj stanici traju devet, a potom i punih 12 meseci. Time će se, prema zamisli ruskih struč            njaka, sa jedne strane efikasnost naučnih istraživanja na MKS značajno povećati, a sa druge do 2020. biće prikupljeno dovoljno podataka za buduće planove još dužih kosmičkih misija. Ako predlog bude prihvaćen, maratonske misije kosmonauta na MKS mogle bi da započnu 2014-2015.


Evropski kosmički aparat ATV-3 uspešno spojen sa MKS

ATV-3_lansiranje

Lansiranje ATV-3

U noći između 28. i 29. marta uspešno je obavljeno spajanje evropskog teretnog kosmičkog broda ATV-3 ”Edoardo Amaldi” sa MKS. Brod je pristao uz ruski modul ”Zvezda”.

Spajanje je proteklo u automatskom režimu, pod kontrolom holandskog astronauta Andre Kajpersa i ruskog kosmonauta Olega Kononjenka koji su operacije susreta i spajanja pratili iz servisnog modula ”Zvezda”.

Aparat ATV-3 koji je nazvan u čast italijanskog fizičara i jednog od utemeljivača Evropske organizacije sa kosmička istraživanja (ESRO, prethodnice ESA) Edoardo Amaldija je lansiran raketom-nosačem ”Ariana V” 23. marta iz baze u Kuruu (Francuska Gvajana). Sa masom od preko 20t, ATV-3 je najteži evropski kosmički aparat ikada lansiran u kosmos RN ”Arijana” . Na MKS, on je dostavio 6,6 t, što je tri puta više od nosivosti ruskog teretnog broda ”Progres-M”. Gotovo polovinu korisnog tereta čini gorivo (3,1t) koje će tokom narednih dana biti prepumpano u rezervoare ruskog dela MKS. Pored toga, na stanicu je transportovano oko 300kg vode, 100kg gasa (kiseonika i vazduha) i 2,2 t ”suvih” materija (hrana, naučna oprema, odeća ...).

Iako je okarakterisan kao ”najsofisticiraniji” evropski kosmički aparat, tri dana posle spajanja je otkazao blok koji kontroliše distribuciju električne energije sa sunčevih panela ruskog segmenta do sistema modula ATV-3, tako da sada on operiše zahvaljujući energiji sopstvenih sunčevih baterija.

Misija aparata će trajati pola godine, posle čega će natovaren potrošenim materijalima sa stanice ATV-3 biti odvojen od MKS i prebačen na orbitu spuštanja u guste slojeve atmosfere iznad Pacifika.

Sledeće godine i 2014. ESA će lansirati poslednja dva teretna aparata ove serije čime će, prema rečima direktora Agencije Žan-Žak Dardena obaveze ESA-e prema programu MKS do 2017. biti ispunjene. Posle 2014. program ATV će biti preorijentisan na druge ciljeve (o čemu smo već pisali).


U nekoliko narednih meseci sa MKS će biti spojeno najmanje šest različitih kosmičkih brodova

Sasjuz-TMA-22
Sojuz TMA 22 u mećavi uoči lansiranja

U narednih nekoliko meseci, prema MKS će biti lansirano najmanje šest različitih kosmičkih brodova, uključujući i komercijalne. Ovo je izjavio direktor programa MKS u NASA-i Majkl Safredini.

Prvi od njih, evropski teretni brod ATV-3 već je spojen sa stanicom krajem marta, dok će 25. aprila prema MKS biti lansiran ruski teretni brod ”Progres-M-15M”. Dva dana kasnije na Zemlju se sa stanice brodom ”Sajuz-TMA-22” vraćaju kosmonauti Anton Škaplerov, Anatolij Ivanjišin i Daniel Burbank.

Tridesetog aprila ka stanici će biti lansiran prvi komercijalni kosmički brod ”Dragon” američke kompanije ”SpejsX” čije se spajanje sa MKS planira 3. maja. Zatim će 15. maja biti lansiran transportni kosmički brod ”Sajuz–TMA-04M” sa posadom MKS-31/32 u sastavu Genadij Padalka (RKA), Sergej Revin (RKA) i Džozef Akaba (NASA).

Dva meseca kasnije, a posle odlaska sa stanice posade MKS-30/31 (Oleg Kononjenko, Andre Kajpers i Donald Petit) uslediće start još jednog ”Sajuza” (TMA-05M) sa posadom MKS-32/33 koju čine Jurij Malenčenko (RKA), Sunita Vilijams (NASA) i Akihiko Hoside (JAXA).

Krajem jula sa stanicom će biti spojen teretni brod ”Progres-M-16M”, dok  će nedge u isto vreme prema stanici biti lansiran i japanski teretni brod HTV. Konačno, najverovatnije krajem avgusta ili početkom septembra ka stanici će biti lansiran drugi komercijalni teretni kosmižki brod ”Dragon”.


Kineski lunohod će raditi na Mesečevoj površini više od tri meseca

Vodeći stručnjak za daljunsko sondiranje kosmosa kineske akademije kosmičke tehnike E Pej Czjan je izjavio da uskoro počinje otvoreni konkurs za imenovanje prvog kineskog lunohoda težine preko 100kg.

Zbog specifičnosti rotiranja Meseca, temperaturnih režima na njegovoj površini i geoloških karakteristika tla konstruktori kineskog lunohoda su suočeni sa velikim tehnižkim izazovima. Pre svega Mesec napravi pun obrtaj oko Zemlje za 28 dana, što je ujedno vreme jednog obrtaja Meseca oko sopstvene ose. To znači da jedan dan na Mesecu (misli se na svetli deo mesečevog dana) traje otprilike 14 zemaljskih dana, koliko traje i jedna mesečva noć. U odsustvu Sunčeve energije, tokom hladnih mesečvih noći lunohod treba da sačuva sve svoje vitalne funkcije i obavi punu misiju u trajanju od tri meseca, ili oko šest mesečevih dana i noći.

Drugi veliki problem je ogormna razlika izmedju temperatura tokom dana i noći. Za vreme dana na površini Meseca vlada temperatura od preko stotinu stepeni Celzijusa, dok se za vreme noći ona spušta ispod -170 stepeni.

Treće, geološke karakteristike mesečevog tla su takve da zahtevaju konstruisanje specijalnih točkova koji neće zatajiti kada lunohod naidje na delove prekirivene debelim slojem prašine.

Zanimljivo, tokom operacija lunohoda, na Mesecu će takodje funkcionisati aparat za sletanje pomoću koga će lunohod biti spušten na tle. On će obavljati ”stacionarna” istraživanja i služiti kao restranslator podataka sa lunohoda. Pored ovog sistema, lunohod može komunicirati sa Zemljom i preko direktne veze.


Lansiranje evropskog aparata “Bepi Kolombo” prema Merkuru odloženo do 2015.

isas_BepiColombo1B-e_sLansiranje evropskog aparata “Bepi Kolombo” (BepiColombo) prema Merkuru koje je blo planirano za jul 2014. odloženo je za godinu dana - do avgusta 2015. Osnovni razlozi odlaganja lansiranja su problemi sa razvojem sistema za zaštitu aparata od visokih temperature, raketnih motora na električni pogon, sunčevih panela i antena.

Jedan od primarnih ciljeva projekta, koji se razvija u saradnji Evrope (ESA) i Japana (JAXA), je potraga vodenog leda u polarnim oblastima planete.

Prema novom planu, ”Bepi Kolombo” treba da bude lansiran 15. avgusta 2015. Godinu dana kasnije, aparat će proći pored Zemlje i koristeći njeno gravitaciono polje proleteti dva puta pored Venere i četiri puta pored Merkura. Svaki od ovih prolazaka će biti upotrebljen za korigovanje putanje leta pomoću gravitacionih polja planeta i uz minimalni utrošak goriva prelazak na orbitu oko Merkura januara 2022. Raniji plan je bio da aparat započne kruženje oko Merkura novembra 2020.

Misija ”Bepi Kolombo” se sastoji od dva orbitera koji će skupa biti lansirani na vrhu RN ”Arijana V”. Na razvoju planetarnog orbitera (MPO) se radi u ESA-i, dok Japan gradi tzv. magnetosferski orbiter (MMO) koji će biti odbačen od evropskog orbitera posle ulaska aparata u orbitu oko Merkura.

Evropski i japanski aparati će istraživati Merkur sa različitih orbita. U fokusu misija je snimanje površine planete, istraživanje unutrašnjih slojeva Merkura, njegove tanane atmosfere i magnetnog polja. Takođe, aparat će meriti vreme kruženja Merkura oko Sunca u cilju testiranja Ajnštajnove teorije relativiteta.

Misija ”Bepi Kolombo”, koja umalo nije ukinuta 2008. ima budžet ESA-e od 970 miliona eura (oko 1,3 milijarde dolara). Pored ESA u projektu učestvuje još nekoliko evropskih instuticija koje grade pojedine instrumente orbitera MPO ukupne vrednosti preko 200 miliona eura. Kada se tome dodaju troškovi Japanske kosmičke agencije od oko 200 miliona dolara, onda ukupna cena projekta dosiže astronomskih 1,7 milijardi dolara. To je 50% više od planirane cene projekta kada je on zvanično uključen u program ESA.

Ako sve bude išlo po planu, misijom “Bepi Kolombo” Evropa i Japan će po prvi put imati svoje aparata na orbiti oko Merkura. Ujedno, to je druga misija kruženja oko Suncu najbliže planete, posle američkog “Mesindžera” koji je prošle godine postao prvi satelit Merkura.


“Makejev” planira projekte za borbu protiv asteroida

Državni raketni centar (GRC) ”Makejev” radi na projektima sondažnih i udarnih kosmičkih aparata za borbu protiv asteroida koji mogu udariti u našu planetu.

asteroid

Prema rečima rukovodioca GRC ”Makejev” Vladimira Degtjara kosmički aparat ”Kaisa” je namenjen za sondiranje asteorida, dok je aparat ”Kapkan” udarni. Ranije su stručnjaci ovog Centra predlagali korišćenje raketa-nosača ”Sajuz-2” i ”Rus-M” za lansiranje aparata sa nuklearnim bojevim glavama. Kapaciteti RN ”Sajuz-2” omogućavaju lansiranje aparata koji bi mogao da uništi asteroid prečnika 300m, dok je nosivost RN ”Rus-M” dovoljna za borbu protiv asteroida prečnika 600-700m. Kao što smo javljali, ”Roskosmos” je u medjuvemenu ukinuo radove na projektu RN ”Rus-M”.

Stručnjaci takođe razmišljaju o dve varijante borbe protiv opasnih asteorida. Prvi je atomska eskplozija na površini asteroida koja bi ga raskomadala na male delove. Drugi način je atomska eksplozija pored asteroida u cilju promene njegove putanje leta i izbegavanja sudara sa Zemljom. Za ovu misiju je planiran udarni aparat ”Kapkan” koji može nositi jednu ili nekoliko bojevih glava. Pored njega, aparat ”Kaisa” će biti korišćen za analizu strukture asteroida, hemijskog sastava i preciznog odredjivanje njegovog položaja u prostoru i putanje kretanje.

U međuvremenu, astronomi NASA-e su otkrili još jedan asteroid koji može ugroziti našu planetu 2040. Prečnik asteroida oznake 2011 AG5 iznosi 140 m dok je njegova masa oko 4 miliona tona. Asteroid je otkriven januara 2011. posle čega je neprekidno praćen 43 dana. Obradom podataka o njegovom kretanju i simulacijama buduće putanje pridodat mu je prvi sepen potencijalne opasnosti sudara sa Zemljom prema Torinskoj skali.

Hoće li asteroid pogoditi našu planetu znaće se posle nejgovog prolaska pored naše planete februara 2023. Tada će se asteroid naći u takvom položaju kada uticaj medjuplanetarnih gravitacionih polja može biti takav da promeni njegovu putanju kretanja prema Zemlji.

 


Kosmonautika: vesti 1-15 mart 2012

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari  
mmcc
0 #1 mmcc 02-04-2012 12:52
Školski primer dobrog izbora i obrade (aktuelnih) vesti. Zadovoljstvo je pratiti.
Dodaj komentar