Astronautika: istorija

Kao da su potrebni.

Jedna od najpoznatijih zavera je ona koja kaže da čovek nikada nije zakoračio na Mesec. Donekle razumem one koji sumnjaju u istinitost ovog podviga. Uostalom, evo nas; prošle su četiri decenije otkada smo putovali na Mesec i od tada se niko nije vratio tamo. Kako je to moguće? Program 'Apollo' se čini gotovo poput stare zaboravljene legende koja je tokom godina stekla mistične tonove. Normalno je da postoje ljudi koji sumnjaju. Pa ipak, postojala su vremena kada su izleti na Mesec bili rutinski. Šta više, na Mesec smo zakoračili ne jednom, već u šest različitih prilika, a 12 astronauta je šetalo po njegovoj površini. Konačni dokaz da smo bili tamo, tvrdoglavo ignorisan od strane tih zaverenika, jesu fotografije 6 lokacija za sletanje misija 'Apollo'snimljene sondom LRO ('Lunar Reconnaissance Orbiter'). Na tim slikama možemo da vidimo sletne stepene 6 lunarnih modula i, posebno, tragove astronauta. Biće onih koji će reći da su i ove slike montaža (ima svega u Gospodnjem vinogradu) i zato je moju pažnju privukla sledeća fotografija:

NaMesecu1

Ono što vidimo jeste krater Surveyor koji se nalazi u Okeanu Oluje (3,02º južno, 23,42º zapadno). Sa desne strane imamo sliku snimljenu sondom 'Lunar Orbiter 3' početkom 1967. Sa leve strane imamo isto područje sa identičnim uslovima osvetlenja, koje je 2013. godine snimila kamera LROC sonde 'LRO'. Uočavate li razlike? Ako se zagledate, videćete da postoje dve tačke koje bacaju senke. Veća je sletni stepen lunarnog modula 'Apollo 12' 'Intrepid' koji je sleteo na ivicu kratera 19. novembra 1969. Manja je sonda 'Surveyor 3', koja je prethodno sletela 20. aprila 1967. Poredeći obe slike videćemo male linije druge boje. To su otisci stopala koje su astronauti Pete Conrad i Alan Bean ostavili na regolitu tokom svoje dve kosmičke šetnje.

NaMesecu2
Mesto spuštanja 'Apolla 12' (NASA/LRO).

Sonda 'Surveyor 3' sa 'Intrepidovim' lunarnim modulom u pozadini koju je 1969. godine fotografisala posada 'Apollo 12' (NASA).

Vidite? Nepogrešiv dokaz (ako je to uopšte potrebno) da smo jednom zakoračili na Mesec. A kao bonus, najbolje su slike područja sletanja SVIH 'Apolla' koje je snimio 'LRO'.

'Apollo 11':

Apolo Mesec 3

'Apollo 14':

Apolo Mesec 4

'Apollo 15':

Apolo Mesec 5

'Apollo 16':

Apolo Mesec 6

'Apollo 17':

Apolo Mesec 7


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

ddragovic
0 #4 ddragovic 08-05-2020 22:52
Neđo, tačno je sve što kažeš

Setio sam se da sam davno pisao i o Apollu 17. Lako se nalazi
ddragovic
0 #3 ddragovic 08-05-2020 22:50
Haha Reponja zezaš me, ali dok si ti išao u zvezdarnicu, mi smo ovde bili utamničeni danima bez prava da igde idemo (nisam siguran za WC). Šta drugo do da tipkam?
Za mene je vest dana da je Trump predložio podelu teritorija na Mesecu, ali bez Rusa! Koliko sam razumeo, te ex-teritorije će služiti za pljačku resursa i biće branjene od upada 'stranaca'. Sve one priče o naunom istraživanju hemijskog sastava Meseca ipak kriju potragu za zanimljivim rudama za rudarenje
Neđo
0 #2 Neđo 08-05-2020 13:30
Pisanje o Mjesecu i generalno o Suncevom sistemu je mnogo 'svrsishodnije' i uvijek ga treba forsirati vise u odnosu na tako daleke i poprilicno maglovite stvari koje se forsiraju poslednjih godina. Mislim prije svega na crne rupe i egzoplanete recimo. Te teme su pocele da iskacu po trash portalima, tabloidi se poigravaju tim terminima i svaki dan 'otkriju' po jednu novu planetu na kojoj samo sto nije pronadjen zivot, ili otkrivaju crnu rupu koja guta sve redom i nalazi nam se tu na dohvat ruke, tricavih milion svjetlosnih godina.

Ovakve teme su mnogo opipljivije i treba ih primaci ljudima, jer postoje realne sanse da cemo za zivota mozda i docekati neki pomak sto se ovih tema tice. Bolje nego da se ljudi bombarduju nekim pretpostavkama i apstrakcijama, koje mozda dobro zvuce iz senzacionalisti ckog ugla, ali njihova konkretna naucna vrijednost je poprilicno mala.

Ne znam kako, ali ljudima su poznatije crne rupe nego Apolo program. Mozda u tom grmu lezi i dio zeca zbog kog je sve vise ravnozemljasa. Preskacemo neka osnovna znanja koja su neupitno utvrdjena, a bacakamo se sa poprilicno nepoznatim pojavama i pojmovima, na nivou cijele civilizacije.
Danijel Reponj
0 #1 Danijel Reponj 08-05-2020 08:54
Drago, kako ti tipkaš te tekstove? Imaš li rukavice na rukama? Pa mislim, pišeš ih brže nego ih mi stignemo pročitati. Ako ne koristiš rukavice, sigurno imaš žuljeve na prstima. :-)

Iako se tebi ne sviđaju teme o istraživanju Mjeseca, jako mi je drago da ih ipak pišeš. Jer, meni su one najdraže. Možemo mi slati sonde kojekuda, ali nekako sam vezan za Mjesec. Zato je i moja zvjezdarnica dobila ime po programu Apollo. Mjesec nam je tu, pod nosom, gledamo ga teleskopima, divimo se kraterima i onome što vidimo. Da mogu birati, na godišnji odmor bih radije otišao na Mjesec nego recimo na ISS. No da ne duljim, samo ti piši i dalje, sve ću ja to pročitati, ali ipak, teme o istraživanjima ljudi koji su skakutali po Mjesecu će mi ipak biti mrvicu draže. Onako, toplije oko srca.

A za ovaj podatak da su bakterije u kameri ipak bile domaće i da nisu putovale tamo gore i natrag, ipak nisam znao. Eto, naučio sam još nešto novo. :-)

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži