Astronautika: istorija

Priznajem, Mesec mi nije interesantan – sve je urađeno i to još davno. Sovjeti su prvi proleteli, sleteli, snimali, bušili, pa čak i vozili 'Lunohode' po površini, i uz to jedini koji su uz pomoć robota doneli komadiće na Zemlju. Ameri su poslali ljude i to 12 komada i doneli kući stotine kila kamenja u prašine koji se i danas izučavaju. Još jedino da napravimo tamo dugotrajnu bazu (hoćemo al' malo sutra!) i više nema šta. Praktično sam o svim tim koracima već pisao, već prema interesovanju. Ipak, ima jedna sitnica koja mi je promakla, pa 'ajde i o njoj da kažem koju reč. Priča je kratka ali skoro SF!

U zaletu trke sa Sovjetima oko Meseca, NASA je od kraja 1964. pa do početka 1968. lansirala 7 robotskih sondi na Mesečevu površinu. Njihov glavni cilj je bio da savladaju tehniku mekog sletanja na neki vanzemaljski objekat. Sonde nazvane 'Surveyor', koštale su pola milijarde dolara, što bi danas bilo preko $3,7 milijardi. Pet je uspešno sletelo a dve su tresnule o površinu, što znači da su i dana svi aparati na Mesecu.

Danas bih da se setimo 'Surveyora 3', trećeg lendera iz programa, koji je tamo sleteo još 1967. Lansiran je 17. aprila, a na Mesec je sleteo 3 dana kasnije. Spustio se u krater prečnika 200 metara i dubine 12 metara, koji je nešto kasnije dobio ime Surveyor.

Tokom aluniranja, blještave stene u krateru su 'zbunile' brodski radar koji je merio visinu, pa je kočioni motor isključen prerano, na visini od 14 stopa, te je umesto mekano, sonda odskočila dvaput (prvi put je dostigla visinu od 10 metara! a drugi put oko 3,5 metra) pre nego što se 'smirila'. Manje od sat vremena po sletanju, lender je počeo sa slanjem prve od 6326 slika okoline.

Ova misija je bila značajna po tome što je bila prva koja je na 'ruci' pokretanoj elektromotorima nosila 'kašiku' za sakupljanje uzoraka Uređaj je mogao da se ispruži do 1,5 m od lendera i da iskopa rupu dubine 20 cm. Uzorci su onda prinošeni TV kameri i slike radijom slate na Zemlju. Tokom misije, sonda je 4 puta sakupila uzorke i dodatno izvela 13 testova izdržljivosti tla. Tada je zaključeno da tlo na Mesecu ima slična svojstva kao vlažna zemlja na Zemlji i da će moći da izdrži poterećenje budućeg lunarnog modula.

1
Mnogo smešna makina, ali je u ono vreme bila vrh! Imala je na Zemlji 300 kg, a na Mesecu ispod 50.

Lenderova TV kamera ('vidicon' cev) imala je sočivo žižine daljine od 25 i 100 mm i bila je montirana ispod ogledala koje je moglo da se okreće i horizontalno i vertikalno. Kameri je trebalo oko 20 sekundi da pošalje jednu sliku od 200 redova. Mogla je da pošalje i slike od 600 linija koristeći digitalnu tehniku.

Prva sonda iz programa koja je sletela, 'Surveyor 1'[1], radila je jako dugo, ali 'Surveyor 3' ('Survejor 2' je udario o površinu) nije. Kada je 3. maja posle 2 nedelje rada (posle 336 sati) započela lunarna noć, sonda je zapala u hibernaciju iz koje se nije probudila, iako se 'Surveyor 1' dvaput budio posle prospavane noći.

I to bi bilo to što se tiče ove sonde. Takvih je bilo – a i danas ih ima – koliko hoćeš i za mene nisu posebno interesantne. Ali onda se desilo čudo! Posle skoro tri godinem mrtvu sondu su posetili – ljudi! 

2
Veliko kamenje prečnika oko 2 metra koje okružuje ivicu kratera.

18. novembra 1969. dvojica Nasinih astronauta, Charles Conrad Jr.Alan L. Bean, sletela su lunarnim modulom 'Interpid' sleteli na samo 180 metara od lendera!

Tokom druge šetnje, astronauti su otpešačili do 'Surveyora 3' i poskidali neke delove, uključujući kameru i robotsku 'ruku', da bi ih naučnici na Zemlji proučili. Tada je Zemlju preplavila vest da su u kameri pronađene zemaljske bakterije (Streptococcus mitis) koje su u kameri preživele sve te godine, ali nažalost kasnije je potvrđeno da su bakterije slučajno ušle u kameru tokom ispitivanja po povratku na Zemlju.

3

4

Bean skida delove sa sonde. U daljini je lunarni modul. Aj' čikam nek' danas iko snimi ovakvu fotku! A SAD troši $700 i više milijardi svake godine na vojsku. Neka ih nosač aviona odnese sad na Mesec!

5
Astronauti su snimili 4 kanala koje je iskopala robotska ruka.

 6

Televizijska kamera sa sonde. Danas se nalazi u Smitsonijanovom muzeju u Vašingtonu. Desno je točak sa filterima za kameru koje je nekako završio kod direktora Nasinog istraživačkog centa u Virdžiniji.

7   
Kućište motora za pokretanje robotske ruke. Našla se slučajno u privatnoj kolekciji glavnog naučnika misije. Desno je kašika za kopanje uzoraka. Nalazi se u muzeju u Kanzasu.

 

[1] Bila je to prva američka sonda koja je sletela na neko nebesko telo. To je izvedeno nakon samo 4 meseca od prvog sovjetskog sletanja – 'Luna 9'. Iako su inženjeri, posle niza neuspeha prethodne serije smatrali da su im šanse na uspeg 10-15%, sonda je radila neverovatnih 7 i kusur meseci!

 


MARSOVCI SA ZEMLJE


 

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

Aleksandar Zorkić
-1 #11 Aleksandar Zorkić 15-05-2020 11:56
Citat Neđo:
@Aleksandar Zorkić
Pa sporazum se mora napraviti izmedju protivnika, lako se dogovarati sa svojim saveznicima i to saveznicima uslovno receno, jer svi znamo sta znaci biti americki saveznik. Pandan ovome bi bio da Rusija napravi sporazum sa Kazahstanom...cemu bi to sluzilo? Nicemu.
.....

Američki saveznici su najrazvijenije i najbogatije demokratske zemlje i ne vidim da im je nešto loše zbog savezništva sa SAD. Naprotiv.

Logično je da raspolaganje nebeskim telima treba da bude pravno regulisano međunarodnim pravom i jasno je da će takvi međunarodni propisi i zakoni biti funkcionalni tek kada ih sve velike sile prihvate.

Samo to ne znači da pre tog međunarodnog usaglašavanja države ne smeju da šalju svoje letelice na Mesec. Ni jedna zemlja ne traži dozvolu da pošalje lender na drugo nebesko telo.

Dakle sada radi svako kako mu odgovara, ali doći će vreme kada će države morati da se izdogovaraju.
Neđo
+1 #10 Neđo 14-05-2020 12:44
@Aleksandar Zorkić

Pa sporazum se mora napraviti izmedju protivnika, lako se dogovarati sa svojim saveznicima i to saveznicima uslovno receno, jer svi znamo sta znaci biti americki saveznik. Pandan ovome bi bio da Rusija napravi sporazum sa Kazahstanom...c emu bi to sluzilo? Nicemu.

Da bi se ovo regulisalo medjunarodnim pravom, moraju svi biti ukljuceni. Ili bar oni koji su zainteresovani. Dakle, bilo kakav dogovor bez Rusije i Kine nije dogovor vec samovolja. Isto ovo bih rekao i da je Rusija okupila svoje 'saveznike' da se dogovore.

Sto se poslednjeg pasusa tice, meni je prirodno da se najvise bunim protiv poteza najjaceg i najveceg, a to je vec 40 godina suvereno SAD. Ne pada mi na pamet da branim poteze Rusije, jer je i ona globalna sila koja gazi preko mrtvih da ostvari svoje interese, kao i Kina uostalom, ali je odgovornost Amerikanaca najveca, te je logicno da ce najvise ljudi imati primjedbe na njihovo bahacenje po pitanju globalne politike.

Eto, odaljismo malo od teme, jer ovo vec nije SF vec prica koju zivimo u realnom vremenu :)
Aleksandar Zorkić
0 #9 Aleksandar Zorkić 11-05-2020 21:54
Neđo, pogledao sam članak. Dakle u njemu NEMA nikakvih granica i to se u tekstu jasno naglašava. Ovaj potez Amerike čini mi se sasvim je u redu. Američka administracija želi pravno da reguliše svoje aktivnosti na Mesecu i da ih stavi u pravne okvire kako se one ne bi stihijski odvijale. Ovo je posebno važno jer se u osvajanje Meseca uključuju privatne firme čije aktivnosti moraju takođe da se pravno regulišu – jer za to što one rade pred međunarodnom zajednicom odgovara njihova država. Ako SpaceX napravi neku štetu pred međunarodnom zajednicom odgovara USA.

Znači, Amerika ima ozbiljne namere u vezi Meseca i želi da i formalno-pravno reguliše dalje aktivnosti.

Normalno je da će o sigurnosnim zonama SAD praviti sporazum sa svojim saveznicima. I normalno je da se prvo njima obraća i kaže: „hajde da se dogovorimo“.

To naravno ne znači da Kina i ostali ne mogu da prave sporazume sa svojim saveznicima.

Sporazumi o bezbednosnim zonama su neophodni. Zamislite da npr. Indijci na Mesecu izgrade svoju infrastrukturu, a sutra tu pored njihove kapsule Brazil počne da minira tlo jer kopa rudu?! I tako uništi indijska postrojenja.

Pre ili kasnije raspolaganje Mesecom će se sigurno regulisati međunarodnim pravom. Uostalom i u ISS postoje ruske i američke zone. I rad i život na ISS je pravno regulisan!

Inače, interesantno je što nekim ljudima smeta nešto samo zato što to rade SAD. Njima ne smeta kada npr. Rusija postavlja baze daleko na Antarktiku a da o granicama i sigurnosnim zonama ništa ne pita Ameriku. Ili kada Kina pravi veštačka ostrva kako bi proširila svoju zonu uticaja – a da o tome nikog ništa ne pita.
ddragovic
+1 #8 ddragovic 11-05-2020 20:46
Neđo ne znam te ali vidim da si šaljivdžija.
Čuj UN sporazum! Amerika je i pre wirusa počela da izlazi iz velikih sporazuma i dogovora (zagađenje, hrana, klima, zaštita, zdravstvo, vojna ograničenja itd.), a sada će to da bude čini mi se još drastičnije.
Sa sigurnošću kažem da s Kinom to 100% neće da može!
Neđo
+2 #7 Neđo 11-05-2020 14:59
Evo ovdje recimo:

https://www.reuters.com/article/us-space-exploration-moon-mining-exclusi/exclusive-trump-administration-drafting-artemis-accords-pact-for-moon-mining-sources-idUSKBN22H2SB

Oni to ne nazivaju 'granicama' vec 'sigurnosnim zonama' sto je manje vise ista stvar. I onda poziva Kanadu, Japan i evropske zemlje da se dogovore oko toga, izostavljajuci dvije zemlje koje uz SAD imaju najrealnije mogucnosti da zaista nesto rade po pitanju vanzemaljskog rudarenja.

Ne zvuci kao neki buduci UN sporazum, zar ne? :)
Aleksandar Zorkić
+2 #6 Aleksandar Zorkić 11-05-2020 12:57
Citat Neđo:
Citah malo o sporazumu iz Tordesiljasa, nije nam losa ova paralela sa Trampovim crtanjem granica na Mjesecu, ......

Intresuje me članak u kome se govori o tim Trampovim granicama. Gde to piše, zaista bih voleo da znam.
Neđo
+1 #5 Neđo 11-05-2020 10:53
Citah malo o sporazumu iz Tordesiljasa, nije nam losa ova paralela sa Trampovim crtanjem granica na Mjesecu, samo nam danas za razliku od prije 500 godina fali samo jedna sitnica - sporazum :) Podjela teritorija je tu!

Kako se dobro slazu, SAD, Rusija i Kina bi trebale da podijele nebeska tijela... Mjesec, Mars i nek odaberu jedan od satelita spoljnih planeta, pa svakom po jedno, da se ne guraju :)

Zaista, ozbiljno pitanje je kako se prije 500 godina mogao postici sporazum o kolonizaciji (uz svu ogavnost koju sa sobom nosi krcmljenje teritorije na kojoj vec zive neki ljudi) a kako danas ne moze. Sta nam to govori o nama i nasoj evoluciji?
ddragovic
+1 #4 ddragovic 09-05-2020 21:11
Hahaha
Zanimljivo gledanje Neđo. Ali kad su preterali, papa ih je ufatio za uši i 1494. podelio svet između Španaca i Portugiza (Dogovor iz Tordesiljasa, pročitaj malo). Danas nemamo takav autoritet koga bi slušale dve strane (nema ni da ga sluša 1 strana a kamoli 2). Danas su na vlasti Vikinzi a zna se kako se rešavaju problemi kod njih - sekira! To je problem - kako ja vidim
Hvala na korisnim komentarima...
Neđo
+2 #3 Neđo 09-05-2020 11:13
Pitanje vremena je kad ce nastati ozbiljan problem zbog pravnog vakuuma sto se tice teritorija van nase planete. Evo, vec sa ovim Starlinkovima je postalo problematicno.. .desetine hiljada necega ce da nam leti iznad glava, bez icije dozvole, na licnu volju jednog covjeka. Balkan naravno nece niko ni pitati, ali nisam siguran da ce na to blagonaklono gledati S.Koreja ili Rusija recimo.

Ne treba nista kociti, naravno, ali ovakve stvari moraju biti transparentne sa jasno objasnjenim ciljevima cijeloj ljudskoj populaciji. Nego, istorija se ponavlja. Ni Portugalci i Spanci nikom nisu polagali racune kad su kolonizovali. Odes i pobodes zastavu, to je to.
ddragovic
+1 #2 ddragovic 08-05-2020 22:43
Si video Trumpovu iniicijativu da na Mesecu iscrta granice u kojima će svako moći da buši i eksploatiše koliko hoće. Te 'zemlje' će biti branjene ako treba. Naravno, na mapi nema Rusa.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži