Astronautika: istorija

pdf

HUYGENS
istorijska misija na Titan 

HajgensDD

E-knjiga Draga I. Dragovića


Prvi Zemljin ambasador koji je krenuo na putovanje prema Saturnu bila je američka međuplanetna stanica 'Pioneer-11'. Lansirana u aprilu 1973, šest ipo godina kasnije proletela je pored Gospodara prstenova i poslala prvu seriju njegovih portreta iz neposredne blizine. A početkom 80-ih, započeti posao su sa još većim uspehom nastavila dva slavna 'Voyagera'. Pokazalo se da su poznati Saturnovi prstenovi sastavljeni od hiljada tankih prstenova, od kojih su neki bili neobjašnjivo isprepleteni. Sateliti, vidljivi kroz teleskope samo kao male zvezde, predstavili su se u obliku nezavisnih i ogromnih svetova, prekrivenih ledenim pancirima i vrlo složenog reljefa. Ali najneverovatnije iznenađenje je stiglo sa Titana. Ispostavilo se da ovaj satelit, koji veličinom premašuje Merkura, ima vlastitu atmosferu i to tako gustu da nijedna letilica koja je proletala tuda nije uspevala da snimi njegovu površinu. Bilo je jasno da su ovde potrebna detaljnija istraživanja i da je neophodna posebna misija.... 

Dve Nasine međuplanetne sonde, poznate kao 'Voyager 1' i 'Voyager 2', poletele su 1977. a do Saturna su stigle 1980 godine. Ubrzo nakon ovog uspeha, počelo je da se razmišlja o misiji na Saturn i Titan. Krajem 1983. objavljena je obimna studija Odbora za istraživanje solarnog sistema[1] (SSEC). Ona je predviđala čak četiri planetne misije do 2000. godine. Odbor su činili članovi Komiteta za kosmička istraživanja Evropske fondacije za nauku[2] i Nacionalne akademije nauka[3], a svoj rad su započeli 1982. godine. Tada su pored misije 'Cassini' (tada još poznate kao program 'Saturn Orbiter / Titan Probe' ili SOTP), rođene su ideje i za buduće sonde 'Magellan' i 'Mars Observer'. Na početku je misija 'Saturn / Titan' predstavljala deo JPL-ovog projekta 'Mariner Mark II', koji je takođe obuhvatao sličnu sondu za prolet pored asteroida ili komete, nazvanu 'Comet Rendezvous Asteroid Flyby' (CRAF) koju je tek trebalo razviti[4]. Kako bi se uštedela sredstva, planirano je da se u obe sonde ugrađuje što je više moguće istih instrumenata i podsistema. Nakon pozitivnog mišljenja, koje su zajednički doneli ESA i NASA, ESA je 1986. dala odobrenje za prve radove na sondi. Dobila je ime 'Cassini' – po Giovanniju Domenicu Cassiniju, koji je proučavao Saturn u drugoj polovini XVII veka.

 

[1] Savetodavno telo Nase, oformljeno 1983. s ciljem planiranja kosmičkog programa do 2000. i dalje. Razvili su koncepte za buduće misije 'Cassini''Magellan' i 'Mars Obsever'.

[2] Fondacija je nevladina i neprofitna organizacija locirana u Strasburu, koja trenutno obuhvata 72 istraživačke institucije iz 30 evropskih zemalja. Ona promoviše i koordinira zajedničke projekte i promoviše interesovanja za visokorazvijenu nauku na evropskom nivou. Od 1999. do 2012. svake godine je dodeljivala prestižnu evropsku Latsisovu nagradu za nauku od 100.000 švajcarskih franaka.

[3] National Academy of Sciences je deo Američke nacionalne akademije nauka, inženjeringa i medicine. Osnovao ju je A. Linkoln još 1863. na inicijativu tadašnjih fizičara. Članovi mogu da budu jedino akademici.

[4] Ostale planirane letilice baziranje na 'Marineru Mark II' bile su nastavak CRAF-a pod vodstvom Ese, 'Comet Nucleus Sample Return'ili CNSR (kasnije 'Rosetta', bez donošenja uzoraka); 'Pluto Fast Flyby', a proletanje kraj Plutona (kasnije 'Pluto Kuiper Express', realizovan kao 'New Horizons'); i 'Neptune Orbiter' sa malom atmosferskom sondom..

 


Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(47 strana, 5,19 MB)
download

pdf

Picture 1

Pročitajte ostale e-knjige
Draška Dragovića

DDragovic
E-knjige Draška Dragovića


Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  

ddragovic
+3 #5 ddragovic 08-04-2021 19:14
Neđo slažem se s tobom - misija je vrh
Što se tiče instrumenata - manje više, ali mi je žao što nijesam imao prostora (a i znam da to malo interesuje moje čitaoce) da detaljno opišem tehnički aspekt spuštanja. Naime, plan je bio da se sonda sve vreme postojano okreće i tako snima okolinu, ali desila se anomalija pa se sonda počela da okreće u suprotnom pravcu
Ja sam inženjer i sa godinama se sve više okrećem tehničkom segmentu svake misije (kad pišem o njima), kako nešto radi, zašto i koliko dugo. Ciljeve misije, datume, nabrajanje zadataka i ostalo - to imaš bilo gde, na sajtovima, na wiki itd. Ali kako radi solarni senzor, laserski spektrometar, radarski visinome, kašika za uzimanje uzoraka... to nema svagde a jako je zanimljivo. Za mene
Neđo
+1 #4 Neđo 08-04-2021 15:51
Odlicna knjiga, a bogami je i tema bila inspirativna! Ova misija je, kako god se uzme, prakticno sam vrh astronautike.

Drago, dobro si izdetaljisao, alal ti vjera! Svaki uredjaj ponaosob, dimenzije, tezina, uloga, senzori iz kojih se sastoji, memorija, brzina komunikacije sa maticnim brodom. Ako se nekad unistimo kao civilizacija, neke od tvojih knjiga bi bile korisne za ponovno sklapanje ovih letjelica :)

Ovakva misija da se desava danas, sve bi vrvilo od live stream-ova, direktnih ukljucenja u NASA centar, tekstova na razbibriga portalima...ope racija je kudikamo kompleksnija od slanja rovera na Mars.
ddragovic
+2 #3 ddragovic 07-04-2021 09:53
Goki da dodam:
Ne znam da li sam to napisao u knjizi, ali znam da sve vreme tokom višesatnog spuštanja kroz atmosferu, 'Huygens' nije mogao da kaže gde se nalazi Sunce a da su slikanje površine naučniici uporedili sa zadatkom da slikaš detalje asfalta na parkingu u sumrak. Ako se baš pališ na tu temu, imaš na netu nekoliko naučnih radova na tu temu pa istražuj.
ddragovic
+2 #2 ddragovic 06-04-2021 23:21
Gorane hvala na komentaru o misiji koja je bila a i danas je čudo. Pročitao si da je to bila atmosferska misija i da je stiglo nekoliko stotina slika površine nastalih tokom spuštanja. Sa same površine svi prikazuju tu istu sliku. SVE slike koje dobijamo sa drugih tela su nabudžene i kako se to kaže 'procesuirane'. To se radi iz puno razloga, koje mi često ne razumemo. Neki put se i crnobele slike legitimno farbaju na osnovu podataka spektrometara (to je rađeno u misiji New Horizons). Koliko se sećam, na Titanu i nije bilo baš mračno jer ga ne greje samo Sunce već i planeta.
Stanković Goran
+4 #1 Stanković Goran 06-04-2021 13:17
Hvala gospodinu Dragoviću na ovako savršenoj studiji o meni najfascinantijo j kosmičkoj misiji, na Saturn odnosno Titan. Odmah sam je pročitao, nisam ni na posao otišao (ko još živi od posla!). I samo još dva pitanja (a možda i nisam uspeo da se probijem kroz guste slojeve tehničkih podataka), ako Draško ima vremena: da li je jedina fotografija sa površine Titana jedina i snimljena ili jedina primljena? I drugo: možda mi se čini, ali kao da je fotografija sa površine Titana presvetla, jer prema podacima, trebalo bi biti veoma tamno, kao u poslednji sumrak pred noć na Zemlji? Možda je veštački „posvetljena“? Još jednom čestitke, a voleo bih i da zajedno na ovom sajtu dočekamo 2034. i tu Dragonfly misiju. Ima li NASA kakav SMS broj za pomoć, da uplatimo koju stotinu? Dinara, naravno...

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

 
Instagram AM Fotografije AM (FLICKR) YT kanal AM
 
 
Zanimljiva pitanja i odgovori
 
 banerTM
   

leksikon 190

 tvastronomija18

 sad