Ovo je moj pokušaj da na nekoliko nebeskih objekata dočaram šta je Galileo mogao da vidi svojim najmoćnijim teleskopom. Naravno, izabrao sam objekte koje je i sam posmatrao. Taj teleskop je, uz malo uvećanje (svega 15-20x), imao i jako malo vidno polje (oko 15 lučnih minuta), pa je odjednom mogao da vidi samo deo Mesečeve površine. Sva vidna polja su na slici identična, a proporcionalne su i veličine nebeskih tela. Prikazani su Jupiter sa četiri najsjajnija (Galilejeva ;) satelita, Saturn ("Ušata planeta"), Venera i Mesec. Na njemu srednji, tamniji, deo predstavlja ono što se u Galilejevom teleskopu moglo videti...

Svako nebesko telo je propraćeno i originalnim Galileovim crtezima.

Nadam se da sam sve uradio kako treba :)

Kliknite na ilustraciju