U jednom beskrajnom Carstvu, u kome je bilo nebrojeno zvezda, planeta, kometa... raznih drugih nebeskih tela i čudnih tvorevina: pulsara, magnetara, blazara, proždrljivih dalekih kvazara; nevi- dljivih crnih i belih rupa i bezdana; nebeskih maglina i oblaka; kosmičke prašine i krhotina – ostataka eksplozija supernovih i “porodilišta” novih zvezda, i koje je, povrh svega, bilo prebogato svakojakim blagom i malom, vladali su večno car Svemir i carica Vaseljena. 

...Naime, Vega je naglo smanjila svoju veličinu, a odmah iza toga nakratko je bljesnula, neuporedivo jačim sjajem nego inače, nakon čega je usledilo još jedno iznenađenje – čudnije i veće od ovog prvog. Zvezda je počela da se širi i “naduvava”, ali istovremeno i da gubi blistavi sjaj – počela je da tamni. Logično, jer joj je naglo opala temperatura. Više je ličila na ogromni, bledi mesec, nego na blještavu zvezdu. Pretila je opasnost, ne samo da više ne bude najsjajnija, nego, da neočekivano i prerano, pređe u fazu crvenog džina i na kraju da skonča, nedostojno za jedan nebeski dragulj , da se skoro sasvim ugasi i postane patuljasta zvezda. (beli, crveni, smeđi i na kraju, crni patuljak).