Astrofest Lp 2026!  9 - 11 oktobar 2026.

O IS PETNNICA 440 14’ 47” E 190 55’ 49” N N/V 280 m

<<<<<  P R O G R A M

Šta je s vanzemaljcima? 

Knjiga o životu izvan

Rad na knjizi Principles of Multimessenger Astronomy, je bio toliko obiman i zamoran da je njen koautor prof. Miroslav Filipović dao sebi reč da se više u takvu avanturu neće upuštati. Zatim je sa izdavačkom kućom potpisao ugovor o pisanju nove, još obimnije knjige. Ta knjiga govori o životu. O životu uopšte, naročito vanzemaljskom. Ali to nije uobičajena, standardna knjiga o vanzemaljskom životu. Profesor Filipović ima sasvim, sasvim drukčiji, originalan pristup temi. On posmatra mogućnost nastanka i opstanka života iz potpuno drukčijeg ugla. 

O toj knjizi, u online obraćanju, govoriće nam prof. Filipović na Astrofestu Lp 2026. Prikazaće nam važne slajdove i gotove stranice iz knjige. Knjiga će inače tek da izađe, verovatno za mesec ili dva dana. Ona je pisana na engleskom jeziku za englesko govorno područje i veoma je stručna, ali kako se priča postoji šansa da se vrlo brzo pojavi i donekle skraćena, popularno pisana knjiga i na našem jeziku. Uostalom, kada nam se profesor u Petnici javi, pitajte ga za tu knjigu. Naravno, pitajte i sve drugo što vas o vanzemaljskom životu interesuje. 

Šta treba znati o Miroslavu Filipoviću?

Miroslav Filipović

Profesor Miroslav D. FILIPOVIĆ je naučnik, filozof i filantrop sa više od tri decenije  iskustva u astronomiji. 

Astronomija, nauka, filozofija i računarstvo su njegova profesija i strast. 

Rođen je u Beogradu. U šestom razredu osnovne škole postao je svestan da je astronomija njegova buduća profesija. Gimnazija mu je bila prelazno doba do astrofizike. Astrofiziku je studirao u Beogradu – tri godine. Danas kaže da je to dobar fakultet, ali je u ono vreme za njegov pojam bio malo spor. Nerviralo ga je što prve dve godine na studijama nije ni video teleskop. Dobio je stipendiju i fakultet završio u Australiji. Usput je svoj studentski budžet dopunjavao raznim poslovima kojim se i inače tamo na zapadu bave studenti. Dalje je sledio uobičajen niz događaja u životu uspešnog astronoma. Doktorirao je, zaposlio se na Univerzitetu Zapadni Sidnej. U Nemačkoj je na Maks Plankovom institutu proveo nekoliko godina na postdoktorskim studijama. Iz tog vremena potiče i jedna od legendi koje se o njemu prepričavaju. Sasvim pojednostavljeno priča kaže da je Miroslav oborio jedan veštački satelit zarad nekih svojih istraživanja. Danas se Miroslav smeje na tu priču. Kaže da nije tačna, jer je satelit ionako trebalo da padne.

Profesor Filipović predaje na Univerzitetu Zapadni Sidnej. Po dužnosti odlazi na redovna dežurstva u neku od čuvenih australijskih radio-opservatorija. Radio-teleskop Parks prosto obožava. Kaže da je “voziti” Parks nešto najuzbudljivije što čovek može da radi. Povremeno odlazi i u druge opservatorije širom kugle. Radio je na astronomskim instrumentima svake vrste, posetio sve kontinente, pa i onaj najjužniji, Antarktik. Za posao astronoma kaže da je naporan, da ga nikom ne preporučuje, ali da ga on voli i da ga ni za kakav drugi ne bi menjao. Voli da kuva i da igra košarku. 

Nije ubeđen da izvan naše planete postoji još neki život, mada se, kaže, možda on, život, upravo sada stvara.

Autor je trocifrenog broja naučnih i stručnih članaka u najelitnijim časopisima sveta, te više naučnih knjiga (teško je i nezahvalno precizno sve to pratiti)

Razgovor sa profesorom Filipovićem (prvi deo)

 *****