Broj astonomskih opservatorija u Čileu nije lako odrediti - ima ih baš mnogo i uglavnom su stacionirane u pustinji Atakama. To je najsuvlja pustinja na svijetu i potpuno je neplodna, zaštićena sa obje strane andskim i priobalnim planinama. Godišnji nivo padavina je reda par mm, a bilo je i perioda kada kiša nije padala čak 40 godina. U kombinaciji sa nadmorskom visinom, ovakve suše i skoro nepostojeće svjetlosno zagađenje daju idealne uslove za skeniranje dubokog svemira.

Svi žele da postave svoju opremu tamo, jednostavno, uslovi za posmatranje su najbolji. Najveći zemaljski teleskopi su locirani upravo u ovoj pustinji. Neki od najpoznatijih su  Very Large Telescope (VLT) koji se zapravo sastoji iz četiri nezavisna teleskopa sa primarnim ogledalima prečnika od 8.2 m ili recimo ALMA – radio teleskop koji se sastoji od 66  antena prečnika 12 m koje su razbacane po pustinji u rasponu od 150 m do čak 16 km. Nekoliko velikih projekata je u izgradnji, Giant Magellan Telescope (GMT) sa svojim primarnim ogledalom od 24 m ili Extremely Large Telescope (ELT) sa 39 metarskim ogledalom. 

U tom probranom društvu je od skoro prisutan i region - Slovenija takođe ima svoj sopstveni teleskop u Čileu: teleskop GoChile. Kako se došlo do ideje za realizaciju takvog projekta, za šta je namijenjen, kako funkcioniše upravljanje teleskopom sa udaljene lokacije i još neke interesantne stvari, objasnio nam je Jure Japelj sa Univerziteta u Novoj Gorici. Jure Japelj je doktorirao fiziku na Univerzitetu u Ljubljani 2014. godine, a potom radio kao postdoktorski istraživač na INAF-u - Osservatorio Astronomico di Trieste (Italija) i Univerzitetu u Amsterdamu (Holandija). Sada radi kao koordinator projekta GoChile na Univerzitetu u Novoj Gorici. Piše i o svemirskim naukama za slovenačke i američke novine i časopise.

Odakle ideja za projekat slovenačkog teleskopa u Atakami? Ono što je velika prednost ove čileanske pustinje je stabilna i čista atmosfera, niska vlažnost vazduha, više od 310 vedrih noći godišnje, ali kako ste uopšte došli do ideje – želimo tamo da postavimo naš teleskop?

Ideja je nastala 2019. godine. Bila je 100. godišnjica Međunarodne astronomske unije, a slovenački ljubitelji astronomije odlučili su da taj jubilej proslave snimanjem serije kratkih filmova o astronomiji. Dvojica među njima bili su Andreja Gomboc, profesor astronomije na Univerzitetu u Novoj Gorici, i Matej Mihelčič, astronom amater i saradnik astronomskog časopisa Spika. Poveli su se razgovori o lošim uslovima za posmatranja u Sloveniji. Sa manje od 60 vedrih noći godišnje, to i nije baš idealno mjesto za ozbiljna posmatranja. Ali nije bilo neobično da evropska amaterska društva postave svoje teleskope na udaljenim lokacijama sa odličnim uslovima – da li bi zaista bilo toliko ludo da i mi tamo postavimo sopstveni teleskop? U to vrijeme Univerzitet u Novoj Gorici je upravo proširio program astronomije, a razmišljalo se o postavljanju malog, ali trajnog teleskopa za studente. Tako su Andreja i Matej shvatili da bi daljinski teleskop u Čileu bila dobra ideja.

Kako je tekla realizacija projekta, odakle je nabavljena oprema, kako ste znali šta vam je zapravo potrebno u tehničkom smislu? Kako je sklopljena finansijska konstrukcija projekta?

Prvobitno smo planirali da teleskop donesemo u Čile u prvoj polovini 2020. godine, ali se desila pandemija, pa smo projekat morali da odložimo za godinu dana. Tako je teleskop ugledao „prvo svijetlo“ u aprilu 2021. Mihelčič je iskusan astrofotograf i poznaje sve detalje astro-tržišta. Prvo smo se odlučili za svrhu teleskopa —  za astrofotografiju i obrazovno naučne projekte — a zatim smo napravili teleskop od nule da bi odgovarao našim kriterijumima. Naravno, treba imati u vidu budžet. 

01

Matej Mihelčič testira teleskop prije nego što će biti poslat u Čile

Mihelčič je i sam razvio neke od djelova opreme. Troškove su podijelili Matej, koji je finansirao teleskop i dio opreme i Univerzitet, koji pokriva kiriju u Čileu. Od sponzora je takođe nabavljen dio opreme. Još uvijek smo u potrazi za sponzorima kako bismo održali projekat na duži rok.

Koja je namjena teleskopa i koje su njegove tehničke karakteristike i mogućnosti?

Prva i glavna svrha teleskopa je edukativna. Studenti univerziteta koriste teleskop kao dio svog nastavnog plana i programa. Mnogo vremena je posvećeno profesorima i studentima srednjih škola. Ima vremena i za astrofotografiju. 

02

GoT1 and GoT2 u El Sauce opservatoriji u Čileu

Teleskop čine zapravo dva teleskopa koja dijele zajednički nosač FORNAX ONE50. Na nosač su postavljene dvije optičke cijevi kompanije SkyPoint i Sharpstar. Veći GoT1 teleskop je 40 cm f/6,5 Ritchey-Chretien sa vidnim poljem od 0,8 k 0,5º. Opremljen je ASI6200MM Pro kamerom i LRGB, H-alpha i O3 filterima. Manji GoT2 teleskop je refraktor od 7,6 cm f/5,6 sa vidnim poljem od 3,4 x 2,2º, opremljen ASI2600MC Pro kamerom. Takođe imamo all-sky kameru Mars-C (IMX462). GoT2 koristimo za astrofotografiju relativno svijetlih i velikih objekata na nebu, dok je GoT1 prikladan za astrofotografiju i naučna posmatranja.

Na lokaciji gde se nalazi vaš teleskop ima mnogo drugih teleskopa, kako to sve funkcioniše? Ko se bavi održavanjem?

Suštinski aspekt daljinskog teleskopa je da hardver radi besprekorno. Mihelčič je napravio i testirao teleskop u Sloveniji prije nego što ga je poslao u Čile kako bi se uvjerio da će sve dobro funkcionisati. Kada je teleskop stigao u Čile, ekipa za održavanje ga je sastavila prema našim uputstvima.

Teleskop se nalazi na jednoj od nekoliko platformi opservatorije El Sauce na nadmorskoj visini od 1550 metara. Iznajmljujemo naše mjesto od kompanije koja se zove Obstech. Naravno, u slučaju ozbiljnog problema, možemo da zamolimo ekipu za održavanje kompanije da provjeri teleskop, ali do sada nismo imali takav problem.

Pošto upravljate teleskopom sa udaljene lokacije, kakav je odziv same opreme, kako ove stvari funkcionišu tehnički?

Imamo računar na licu mesta koji se zove Vega i koji je povezan sa teleskopom. Konekcija sa Vegom se vrši daljinski preko aplikacije AnyDesk i kontrolišemo teleskop pomoću namjenskog komercijalnog softvera (npr. Maxim DL, Voyager, PHD2 Guiding). All-sky kamera i kamera koja prikazuje platformu sa teleskopima nam pomažu da procijenimo vremenske uslove. Nemamo kontrolu nad krovom - u slučaju lošeg vremena, krov se sam zatvara.

03

Screenshot onlajn demonstracije posmatranja 

Internet veza na licu mesta je veoma dobra; nismo imali nikakvih većih problema od početka projekta. Dakle, sve što treba da posmatrate je računar i dobra veza.

Naveli ste da će telskop koristiti studenti fizike i astrofizike Univerziteta u Novoj Gorici, srednjoškolci, astronomi amateri itd. Ko su vaši primarni korisnici teleskopa i da li je moguće zakazati termin van ovih navedenih korisnika?

Do sada su teleskop manje-više podjednako koristili Univerzitet, srednjoškolci i njihovi nastavnici, i astronomi amateri - ponekad je granica između ove dvije grupe praktično neprimjetna. 2022. godine organizovali smo ljetnju školu GoChile za srednjoškolce. Takođe smo dodijelili nekoliko noći za još dva astronomska kampa. Iako je većina posmatrača iz Slovenije, teleskop koriste polaznici Višnjanske ljetnje škole astronomije u Hrvatskoj, a povremeno ga koriste i na Univerzitetu u Kragujevcu u Srbiji.

04

Grupna fotografija sa ljetnje škole GoChile

U principu, veoma smo zainteresovani za nove korisnike. Imali smo zauzeta tri mjeseca sa jedva ponekom neiskorišćenom noći. To je odlično, jer pokazuje da je projekat dobro prihvaćen od strane zajednice. Kada je teleskop veoma tražen, dajemo prioritet projektima sa obrazovnom vrijednošću. Ali nije uvijek tako zauzeto. Obično svaki novi posmatrač prvo ima kratku lekciju sa mnom kako bih ga upoznao sa teleskopom i kako da sprovodi posmatranja. Onda posmatrač sa tim iskustvom može sam da posmatra. Obično provodim više vremena sa novajlijama kako bih se uvjerio da znaju šta rade.

Mogli smo da nađemo par fotografija na internetu koje ste objavili – globularno jato M4, ili planeta Uran sa četiri najveća mjeseca viđeni kroz vaš teleskop. Na šta ste do sada najviše ponosni i šta planirate za budućnost?

Teško je izabrati rezultat na koji smo najponosniji. Imali smo zaista zabavnih trenutaka, kao kada smo posmatrali svemirski teleskop Džejms Veb ubrzo nakon lansiranja kako putuje ka tački L2 ili binarni asteroid Didimos-Dimorfos nakon što je DART udario u njega. Posmatrali smo događaje mikrolensinga, supernove i sve vrste tranzita egzoplaneta i promenljivih zvezda. I došlo je do priliva mnogo lepih astrofotografija.

05

Kuglasto jato M4 posmatrano teleskopom GoChile/GoT1

S obzirom da je ovo obrazovni projekat, izabrao bih našu ljetnju školu kao vrhunac prve godine. Vidjeti srednjoškolce kako se uzbuđuju dok im se prve slike galaksija pojavljuju na ekranu bilo je neprocjenjivo i upravo zbog toga to i radimo. 

06

Planeta Uran sa svoja četiri najveća mjeseca posmatrana teleskopom GoChile/GoT1

Planiramo neke nadogradnje hardvera kako bismo poboljšali upravljanje teleskopom. Takođe razmišljamo o dodavanju spektrografa na teleskop, što bi proširilo broj mogućih projekata za realizaciju. Ali to još nije odlučeno.

Područje Balkana (ili našeg ex-yu regiona) nije baš idealno za postavljanje ovakvih teleskopa. Ipak, kakve lokacije treba da tražimo s obzirom na naše reljefne i klimatske uslove?

Možete pronaći prilično dobro mjesto za posmatranje, sve dok ste udaljeni od svjetlosnog zagađenja, ali zbog vremenskih prilika nećete imati toliko vedrih noći tokom godine. Nisam baš upoznat sa lokacijama za posmatranje na Balkanu, ali slovenački astronomi vole da putuju na Lastovo u Hrvatskoj, gdje su uslovi odlični.

Želim da istaknem da neidealni uslovi ne bi trebalo da obeshrabre entuzijaste da posmatraju. Naravno, nije racionalno da ulažete previše u opremu kada živite u oblasti koja je zagađena svjetlom ili ako je vrijeme generalno loše. Ali oni najsjajniji objekti na nebu mogu se lijepo snimiti kamerom čak i u neoptimalnim uslovima. A još ste manje ograničeni kada su u pitanju projekti orijentisani na nauku, poput posmatranja tranzita egzoplaneta, promjenljivih zvijezda ili asteroida. Konačno, vidjeo sam sjajne slike ISS-a snimljene iz nečijeg dvorišta usred urbanog područja. Dakle, postoji više opcija nego što mislite. Samo treba da znate svoja ograničenja i da se ponašate u skladu sa tim.

 
 
 

Komentari

  • Kizza said More
    Zanimljivo otkriće. Nejasna je ta... 14 sati ranije
  • Baki said More
    Stručnjaci trenutno procenjuju... 1 dan ranije
  • mikac04 said More
    haha, toliko tekstova, auu, odlicno... 2 dana ranije
  • mikac04 said More
    bravo autoru, hvala 2 dana ranije
  • mikac04 said More
    odlican text 2 dana ranije

Foto...